Srbija: Šta može da se nauči za 75 dana u vojsci

Muškarci u Srbiji će, rado ili ne, uskoro možda ponovo u vojnike.

Tako kažu iz Vlade Srbije, koja je najavila da će od naredne godine biće vraćeno obavezno služenje vojnog roka za muškarce, kao i za žene na doborovoljnoj bazi, koje je prethodno bilo ukinuto od 1. januara 2011. godine.

Ukoliko predlog bude usvojen u skupštini, vojna obuka će trajati 75 dana, što je znatno kraći period od šest meseci, koliko je bilo trajanje pre 13 godina.

Dok je potreba vraćanja vojne obaveze „stvar procene i analize“ Generalštaba Vojske Srbije, određivanje dužine obuke je „ishitrena politička odluka“, slična onoj iz 2010. godine, kada je bila ukinuta, kaže Dragan Kolundžija, general Vojske Srbije u penziji, za BBC na srpskom.

„Za to vreme bi mogla da se uradi samo najprostija obuka za strelca u pešadiji, ni u jednom drugom vojnom rodu to ne bi bilo dovoljno.

„Da bi se ljudima odredila vojno-evidenciona specijalnost (VES) i da biste ih angažovali za neku aktivnost u vojsci, potrebno je da obuka traje najmanje šest meseci“, smatra Kolundžija.

• Zašto se na Balkanu ponovo priča o obaveznom vojnom roku
• Vojska Srbije – savremeno naoružanje, ali fale čizme
• Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske

Vlada Srbije je 20. septembra usvojila Zaključak o obrazovanju Radne grupe za razmatranje aktivnosti i mera u cilju aktiviranja obaveze služenja vojnog roka.

Na godišnjem nivou Vojska Srbije primaće 20.000 regruta, odnosno po pet hiljada njih u jednom dvoipomesečnom ciklusu, rekao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović za Radio-televiziju Srbije.

Dodao je da će najmlađi regruti, odnosno muškarci rođeni 2006. godine, prvi dobiti pozive.

Služenje vojnog roka će biti obavezno za muškarce između 19 i 27 godina, odnosno 30 godina za oni koji odlože vojnu obavezu, kazao je Tioslav Janković, general major Vojske Srbije i načelnik Operativne uprave Generalštaba, za televiziju Prva.

„Ideja je da početkom sledeće godine krene regrutacija, a od septembra obavezno služenje vojske“, rekao je.

Kako će izgledati obuka od dva i po meseca?

Dvoipomesečna služba bi se sastojala iz tri faze, saopštio je Janković.

U prvih mesec dana vojnici će proći opštu individualnu obuku, u drugom mesecu će steći znanja vezana za njihovu vojno-evidencionu specijalnost (VES), a poslednjih 15 dana provešće u „kolektivnoj obuci u terenskim uslovima“, rekao je major.

Ovakva raspodela aktivnosti je uobičajena, bez obzira na trajanje obuke, kaže vojni analitičar Vlade Radulović za BBC na srpskom.

„Varira trajanje individualne obuke, jer je ranije, kada se vojni rok služio 12 meseci ili više, ta obuka trajala šest meseci, a u drugih šest meseci je bila obuka po VES-u i u jedinici.

„Kako se skraćivao vojni rok, tako se najviše smanjivalo i vreme trajanja pešadijske obuke“, ističe.

Vojnici će, prema rečima majora Jankovića, u prvih mesec dana naučiti da koriste i održavaju oružje, pravilno koriste ličnu zaštitnu opremu, naučiti da se kreću na bojištu, naprave zaklon i savladaju osnove prve pomoći.

Narednih 30 dana steći će „stručno-specijalistička znanja“, koja neće biti potpuna, ali će im omogućiti da „razumeju osnovne zadatke i uloge u okviru tima, odeljenja posade ili posluge“, tvrdi oficir.

Određivanje VES-a vojnicima za ukupno dva i po meseca obuke „može da se sprovede formalno, ali ne i suštinski“, smatra penzionisani general Kolundžija.

„Vojnik bi posle toga morao da ide u jedinicu na dodatnu obuku, što je teško, jer bi ih ponovo doveli u situaciju da odsustvuju sa posla ili studija, pa bi bilo pametnije da se to uradi za šest meseci, a da se potom uz doradu u rezervnom sastavu to znanje nadgrađuje.

„Ti ljudi moraju da se upoznaju, da zajedno rade, kao što to moraju igrači u fudbalskom timu, kako bi imali poverenje jedni u druge“, opisuje.

Poslednjih 15 dana vojnici bi primenjivali znanje stečeno tokom prva dva meseca kroz praktične vežbe i timski rad.

Predložena struktura bi omogućila da svaki vojnik dobije „osnovna i specijalistička znanja ključna za efektivno funkcionisanje u vojnoj službi i osnovu za dalji razvoj i usavršavanje“, ocenio je Janković.

Skraćivanje obavezne službe u vojsci pokrenulo je brojne polemike u stručnoj, ali i široj javnosti, a konsenzus je da dva i po meseca neće biti dovoljna, kaže Vlade Radulović.

„Na prvu loptu tako i deluje, ali ne bih mogao da jasno da kažem da je to tačno, jer još ne znamo kako će obuka biti koncipirana“, kaže Radulović.

Ukoliko bi vojnici posle osnovne obuke svake godine ili jednom u dve godine dobijali redovne pozive na vežbe kao rezervisti, slika bi se promenila, tvrdi analitičar.

„Ako bi osvežili znanje i dodatno unapredili kroz rad u jedinici tokom 15 ili 20 dana, onda ne možemo gledati samo dva i po meseca kao period obuke i verujem da bi tako davao rezultate.

„Ukoliko posle odsluženog vojnog roka vojnika niko nikada ne pozove, on će vrlo brzo zaboraviti gotovo sve što je naučio, čak i da sklopi ili rasklopi pušku“, navodi on.

Ali, dva i po meseca na papiru i u kalendaru ne znači da će regruti svih 75 dana biti na obuci.

„Zavisi od meseca koji vam padne, ali rad u vojsci je organizovan slično kao i u civilnom sektoru: imate radnu nedelju, subotom može samo da se ponavlja neka obuka, ne i da se radi nova, ljudi imaju pravo da slave državne i verske praznike.

„Ako prostom računicom uzmete kalendarski dva i po meseca, a u jednom mesecu imate 20 do 22 radna dana, dobijete da će efektivno vojni rok biti nešto više od 50 dana“, kaže general Kolundžija.

Ima li ko da obučava vojnike?

Vlada je počela pripreme kasarna koje bi trebalo da prime nove regrute naredne godine, rekao je premijer Srbije Miloš Vučević 14. septembra.

Ali, priprema se i oficirski i podoficirski kadar, jer je „izazovno da vojska pripremi obuku u tom kratkom roku jer je nekad bila puno duža“, saopštio je Vučević.

Pitanje „ko će obučavati nove vojnike“ jedno je od ključnih, iako se u javnosti više polemiše o infrastrukturi i novcu koji će biti neophodni za obuku, smatra Vlade Radulović.

„Nisam siguran da u ovom trenutku Srbija ima dovoljan broj oficirskog i podoficirskog kadra da svi mladi budu pozvani da služe u jednoj kalendarskoj godini, pa sam prilično siguran da se to neće uraditi.

„Verujem da će se regrutovati po klasama i da će se postepeno povećavati broj“, dodaje.

Iz Vojnog sindikata Srbije saopštili su 2021. godine da je tokom pet godina koje su prethodile njihovoj objavi više od 10.000 profesionalaca napustilo Vojsku Srbije „zbog loših uslova“ rada.

Ljudski resursi u vojsci su „potpuno devastirani i demoralisani“, što bi moglo da utiče na smanjenu operativnost, ocenili su tada iz sindikata.

Ali, pitanje kadrova „nije nerešivo“, smatra vojni analitičar Radulović.

„U slučaju potrebe mogu da se aktiviraju i rezervni podoficiri i oficiri, a postoje i podoficirski kursevi za profesionalne vojnike, što je još jedan način za popunjavanje kadra“, kaže

Kako je bilo nekad?

Trajanje vojnog roka u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata variralo je kako su decenije prolazile.

Tokom prvih decenija služba je trajala do dve ili tri godine u određenim vojnim rodovima, poput mornarice.

U sedmoj deceniji 20. veka trajanje obuke smanjeno je na 18 meseci, 1980-ih na 15, a zatim i na 12 meseci.

Kada je uniformu u septembru 1991. godine zadužio Željko Stanojković, tada 19-godišnji mladić, pred njim je bilo „tačno godinu dana obuke“, priseća se za BBC na srpskom.

Služba ga je odvela na vojni aerodrom u Lađevcima nadomak Kraljeva, gde je proveo čitav vojni rok.

„Bila je to velika Jugoslavija, na uniformi petokraka i euforija među vojnicima, koji su dolazili iz Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne.

„Ali, ta godina je bila baš teška, petokraka se ubrzo skinula, počeli su ljudi da beže iz vojske, koja se delila, u mom vodu je na početku bilo 36 ili 37 ljudi, a već u maju sam ostao samo ja“, priča danas 52-godišnji preduzetnik iz Pančeva.

Jugoslovenska narodna Armija (JNA) je formalno ukinuta 20. maja 1992. godine, dok je Jugoslavija nestajala u krvavom ratu, koji je okončan Dejtonskim sporazumom 1995.

Stanojković je skinuo uniformu u septembru 1992. godine, a obuku opisuje kao „dobro iskustvo koje i mlađe generacije treba da iskuse“.

„Prva je bila pešadijska obuka, ‘dovođenje u red’, upoznali smo se sa oružjem i gađanjem, naučili se disciplini, ponašanju, ophođenju prema oficirima, odnosu prema zastavi, pravilnoj ishrani…

„Posle toga smo išli na specifičnu obuku dva ili tri meseca po VES-u i na kraju su nas rasporedili u jedinice“, priča on.

Njegov zadatak bio je da upravlja vojnim i građevinskim mašinama, a jedan period proveo je i učeći da minira i uklanja mine.

„Kada sam došao iz vojske imao sam vozačke dozvole svih kategorija, dozvole za upravljanje gotovo svim građevinskim mašinama, kao i VES za pionirsko miniranje, a ta zanimanja i danas imaju odličnu prođu na tržištu.

„Mislim da sada za 75 dana to sve ne može da se nauči, potrebno je više vremena, iako sam se i pre vojske pomalo bavio tim“, dodaje Željko.

• Od vojničkog pasulja do gušterovog leta: Kako se sećamo Dana JNA

Koliko traje vojni rok u drugim evropskim zemljama?

Tokom prethodne decenije i usled geopolitičkih dešavanja došlo je do vraćanja obaveze služenja vojnog roka u nekim zemljama Evrope, poput Letonije, Litvanije i Finske.

Regrutacija mladih muškaraca u novijoj istoriji nije ukidana ni u Grčkoj, Turskoj, Austriji, Švajcarskoj, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Norveškoj i Kipru.

Iako je u Hrvatskoj obavezni vojni rok ukinut 2008. godine, ministar odbrane Ivan Anušić najavio je da bi mogao ponovo da bude uveden od 1. januara 2025.

Posle početka ruske invazije na Ukrajinu, pokrenute su i javne rasprave u Holandiji i Nemačkoj o tome da li je ovim državama neophodno vraćanje vojne obaveze.

• Koje strane sile imaju vojne baze na Balkanu i gde se one nalaze
• Ruski susedi pozivaju NATO saveznike da vrate obavezni vojni rok

Ali, trajanje i način sprovođenja obuke znatno se razlikuje u zemljama Evrope koje ga sprovode.

U Austriji se služi najmanje osam meseci pod oružjem ili 13 meseci civilno, u Letoniji traje 11 meseci, u Danskoj od četiri do 12 meseci, a u Finskoj 165, 255 ili 347 dana, u zavisnosti od tipa obuke.

U Grčkoj vojni rok pod oružjem traje od devet do 12 meseci, odnosno 15 meseci u civilnoj službi, turski zakoni propisuju obavezu u trajanju od šest do 12 meseci, dok su u Norveškoj i Švedskoj vojne obuke obavezne i za žene i za muškarce.

U Norveškoj vojni rok traje i do 19 meseci.

Srbija i Hrvatska, ukoliko primene vojni rok od 75, odnosno 60 dana, kako je najavljeno, postale bi evropske države sa najkraćim trajanjem vojne obuke.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]