Šaka na radijatoru — Radijatori se u Obrenovcu polako zagravaju

Radijatori u stanu Zone Simić u centru beogradske prigradske opštine Obrenovac u utorak oko podneva nisu skroz hladni, za razliku od prethodnog dana.

„Pipam radijator i – mlak je, mislim da će do kraja dana stići grejanje skroz. Sada me to toliko ne brine, koliko što je tek početak sezone i pitanje je šta će se dešavati dalje“, kaže ova Obrenovčanka za BBC na srpskom.

Stanovnike Obrenovca, opštine udaljene 30-ak kilometara od centra Beograda, prethodna dva dana možda nije iznenadio prvi ovosezonski sneg, ali jeste ono što je sa sobom doneo – hladne radijatore, isključenje struje i vode.

Dok su čelnici opštine prethodna dva meseca govorili da je sve spremno za sezonu i da neće biti problema u snabdevanju, već sa prvim mrazevima pokazalo se suprotno.

Zbog problema u dopremanju uglja, rad pojedinih blokova u Termoelektrani Nikola Tesla A privremno je zaustavljen, pa su radijatori u Obrenovcu postepeno postajali sve hladniji u nedelju popodne.

Problema ima širom Srbije. U nekim selima oko Ivanjice ljudi nisu imali struje tri, četiri dana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će odgovorni snositi posledice.

U Srbiji trenutno oko 9.000 korisnika nema struju, a van pogona je je oko 260 trafo-stanica, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka energetike u sredu, 15. decembra za RTS.

U nedelju uveče je, kaže, bez struje bilo oko 126.000 ljudi.

Obrenovačko javno preduzeće Toplovod saopštilo je da je „zbog poteškoća na elektro-energetskom sistemu TENT A, u gradu otežana isporuka toplotne energije, zbog čega se ne mogu postići zadati parametri“.

„Normalizacija isporuke toplotne energije se očekuje po uspostavljanju redovnog režima u elektro-energetskom sistemu“, navedeno je na sajtu tog preduzeća.

Dok zvaničnici za problem krive loše vremenske uslove i kvalitet uglja, stručnjaci za energetiku za BBC navode da problem delimično leži u kvalitetu uglja, ali da to nije jedini problem i da vremenski uslovi ne mogu da budu krivac.

Deo stanovnika i predstavnika opozicije u Obrenovcu održao je u ponedeljak uveče protest sa zahtevom za uspostavljanje snabdevanja i ostavke nadležnih u suprotnom.

Za aktuelnu energetsku krizu kriva je uprava EPS-a. Kad izađemo iz krize, videćemo ko je u celom lancu napravio problem, poručila je Zorana Mihajlović.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kakve nevolje sneg donosi u vašem kraju?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i ispričajte nam vaša iskustva.

Prvi sneg doneo je probleme širom Srbije – oko 30.000 ljudi ostalo je bez struje i grejanja, saobraćaj je znatno otežan na važnim putevima i saobraćajnicima, dok je u Beogradu sneg obarao drveća koja su padala na parkirane automobile.

Kakve je nevolje i probleme sneg ove zime doneo u vašem kraju? Opišite nam kako izgleda zima i kako funkcionišu zimske službe u vašem mestu?

BBC će podeliti vaša iskustva.

Postepeno zamlačivanje

U ponedeljak, 13. decembra u stanu Zone Simić nije bilo grejanja uopšte, iz slavina nije tekla voda, ali je makar struje bilo.

„Mogli smo da uključimo klimu da se zagrejemo i išli smo da kupimo kalorifer“, priča Zona za BBC na srpskom.

Prethodnu noć, deca, suprug i ona proveli su u istoj sobi, a mališane u utorak nisu odveli u vrtić.

„U ponedeljak su išli i sedeli svi u jaknama, vaspitačice su nam slale fotografije. Danas su kod kuće“, priča Zona za BBC.

Pre samo dva meseca, predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković na Tviteru je objavio fotografije termoelektrane, ponosno ističući da je energetski sistem stabilan i da je Srbija spremna za predstojeću zimu.

U trenutku kada se ceo svet bori za ugalj i dovoljnu količinu struje,mudro vodjena politika čuvanja energetske nezavisnosti od strane Aleksandra Vučića i predanih radnika Kolubare i Tent-a čini našu Srbiju najstabilnijom i spremnom za predstojeću zimu
Tako to rade pravi domaćini. pic.twitter.com/YHN7NawWmI
— Miroslav Čučković (@Cuckovicm) October 9, 2021

Mesec dana kasnije, poželeo je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dobrodošlicu u Obrenovac, kako je napisao, „energetsku prestonicu Srbije“.

„Novi blok je remontovan mesecima, za nesmetan rad škola, fabrika, bolnica i svih domaćinstava“, napisao je tada Čučković.

Danas je veliki dan za naš TENT I PROTENT. Naši mladi inženjeri,naši majstori i graditelji,pokazali su svojih ruku delo.
Novi blok remontovan mesecima,za nesmetan rad škola,fabrika,bolnica i svih domaćinstava.
Dobrodosao predsedniče u svoj Obrenovac,energetsku prestonicu Srbije! pic.twitter.com/qrjLUp4VmK
— Miroslav Čučković (@Cuckovicm) November 11, 2021

Realnost ga je, međutim, demantovala sa prvim većim snegom.

Mesec dana kasnije, 13. decembra, u školama u Obrenovcu nije bilo nastave – jer nije bilo grejanja.

Dan kasnije, Čučković je rekao da je kvar u obrenovačkoj termoelektrani otklonjen i da će građani sukcesivno dobijati grejanje tokom dana.

Gostujući na televiziji Prva, predsednik obrenovačke opštine rekao je da se Obrenovac greje iz dva bloka od kojih je jedan počeo da šalje toplotnu energiju u utorak ujutru u pola četiri, dok je drugi uključen na mrežu u pola šest.

„Grejanje imaju svi, samo ne u punom kapacitetu“, rekao je.

„Mićo, ne znam šta bih ti rekao“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se od ponedeljka očekuje stabilizacija sistema električne energije i naveo da je trenutno bez struje 0,38 odsto potrošača.

„Blago je reći da je ovo bio potpuni kolaps“, rekao je tokom sednice vlade Srbije kojoj je prisustvovao, a koju su prenosili mediji.

Najavio je umanjene račune za struju za 50 odsto ljudima koji su 24 sata ostali bez nje i poručio da će odgovorni snositi posledice.

„U nedelju kompletan elektroenergetski sistem ispao, zato što u Elektroprivredi Srbije nisu vodili računa o tome koliko ugalj može da bude mokar i koliko blato može da ošteti svih šest blokova u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT).

„Zato Obrenovac jedno vreme nije imao grejanje, i zato smo uvozili enormne količine električne energije. Brzo se reagovalo finansijski, ali je šteta ogromna“, istakao je Vučić.

Obratio se vršiocu dužnosti direktora EPS-a Miloradu Grčiću.

„Ne znam šta bih ti rekao, Mićo… Za naše greške ljudi će morati da snose posledice.

„Očekujem Grčiću i tvoju reakciju u skladu sa tim. Kad god hoćeš – danas, sutra… Mi koji obavljamo javni posao možemo da grešimo, ali kod tako krupnih stvari naš stepen odgovorniosti mora da bude mnogo viši“, reako je Vučić.

„Verujem da smo se razumeli oko lične i svake druge odgovornosti“, poručio je Vučić Grčiću, na šta je direktor EPS-a odgovorio: „Jasno mi je i razumeo sam“.

Naglasio je da Srbija ima velike probleme sa snabdevanjem gasa, koji može, kako je naveo, sada samo da kupi na berzi po tržišnoj ceni.

Protest

U ponedeljak uveče u Obrenovcu je održan protest koji su organizovali opštinski odbori opozicionih partija – Demokratske stranke, Narodne stranke i Stranka slobode i pravde, zbog situacije sa grejanjem u toj beogradskoj opštini, javila je RTV Mag.

Okupljeni ispred zgrade Gradske opštine Obrenovac ukazali su da je prvi sneg napravio kolaps u toj opštini, jer još nemaju grejanje, a jedno vreme nisu imali ni vodu, ni struju.

Organizatori protesta su opštinskoj upravi dali ultimatum da do utorka u 18 sati obezbede toplotnu energiju za sva domaćinstva, ili da u suprotnom ostake podnesu direktor Javnog preduzeća Toplovod, direktor EPS-a, i predsednik opštine, prenela je RTV Mag.

Kako je TENT ispao iz sistema i kakvog je kvaliteta ugalj?

Grejanja u Obrenovcu nije bilo od nedelje popodne do jutarnjih sati u utorak.

Dan ranije, izjava Milorada Grčića, vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije, izazvalča je mnogo komentara na društvenim mrežama.

On je rekao da je za probleme u snabdevanju kriv kvalitet uglja.

„Problemi su nastali jer se namestilo da iz Kolubare stižu kompozicije sa najgorim mogućim ugljem.

„Ugalj je bio prilično lošeg kvaliteta, voda i mraz su učinili svoje i došlo je do zagušenja u bunkerima“, rekao je Grčić u ponedeljak.

Profesor Željko Đurišić, koji predaje predmete u oblasti elektroenergetskih sistema na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kaže za BBC da u ovom trenutku nisu poznati svi elementi zbog kojih je TENT ispao iz sistema, ali da jedan od njih svakako jeste loš kvalitet uglja.

„Loš kvalitet uglja sigurno je jedan od razloga, pogotovo po ovakvom vremenu kada se sve raskvasi“, kaže Đurišić.

Dodaje da je iznenađen padom snabdevanja, ali da će preciznije podatke zašto je do njega došlo imati u petak, kada su ga na sastanak pozvali nadležni iz EPS-a.

Coal worker with handful Of coal - stock photo

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže za BBC na srpskom da se u istom trenutku desilo više stvari, ali da je loš kvalitet uglja glavni krivac.

„Na teritoriji centralne Srbije ima dovoljno uglja, međutim, on je pre svega, slabijeg kvaliteta“, kaže Zdravković.

Drugi razlozi su, dodaje, način na koji se ugalj kopa, kao i priprema uglja za termoelektrane, koja se u Srbiji radi drugačije nego u razvijenim zemljama.

Za termoelektrane u Srbiji, koristi se lignit koji se iskopva na kolubarskim površinskim kopovima.

„Krivica je način kopanja. Lignit ne kopaju rudari koji silaze u okno, već se kopa velikim bagerima.

„Ti veliki bageri ne kopaju samo ugalj, već i zemlju i blato“, objašnjava Zdravković.

Dodaje da postoji proces kako se ugalj kopa, čisti i doprema do termoelektrane.

„Verovatno se desilo da nije dobro urađena trijaža rude od blata. Napravljen je propust, ko je kriv, ne ulazim u to, nisam zaposlen u TENT-u da znam, ali očito je neko kriv“, kaže Zdravković.

Sa kolubarskih površinskih kopova u obrenovačku termoelektranu godišnje se preveze između 35 i 40 miliona tona lignita.

Šta je lignit?

U Srbiji trenutno radi osam termoelektrana, koje kao pogonosno gorivo koriste lignit.

Lignit je, objašnjava stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, najmanje kaloričan ugalj, ali ga u Srbiji ima dosta.

Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, izjavio je nedavno za BBC na srpskom da lignita u Srbiji ima u ogromnim količinama, ali da nije zgodan za sagorevanje u malim ložištima, pa se koristi samo za termoelektrane.

One imaju, objasnio je, specijalne peći za taj tip uglja.

Lignit je pritom, zbog niske energetske vrednosti, neisplativ za transport na duže staze, pa se uglavnom koristi lokalno, u zemljama koje ga proizvode – poput Srbije.

„Kopaju ga na površinskim kopovima – to su bukvalno livade na kojima se skine veliki sloj zemlje i onda ogromni bageri ugalj prebacuju na traku“, objasnio je.

„U rudniku Kolubara, on se posle minimalne prerade prebacuje u vagone i transportuje u termoelektrane Obrenovac A i B, a u Kostolcu ide direktno na termoelektrane Kostolac A i B“.

Lignit ima više od 50 odsto vlage i pepela, i zbog toga nije kvalitetan, objasnio je Jovović.

Zbog toga lignit mora na dalju preradu i odsumporavanje u „sušari“.

„Sušara se nalazi u Vreocima, kod Lazarevca, zato tamo kada prolazite putem koji vodi ka crnogorskom primorju neprijatno miriše na pokvarena jaja“, navodi profesor.

„Tamo ugalj pod visokim pritiskom i vodenom parom brzo zastareva i dobija kvalitet boljih ugljeva, pa nastaje takozvani ‘sušena Kolubara’ ugalj“.

Ona se, navodi, proizvodi za potrebe male industrije i domaćinstava i može se kupiti na tržištu i uvek je bolja od sirovog lignita.

Da li je TENT spreman za zimsku sezonu?

Dok se trenutna situacija polako normalizuje, jedan od strahova Obrenovačanke Zone Simić je da će biti još problema tokom zime.

„Plašim se da uglja u Termoelektrani Nikola Tesla nema, o tome se priča“, kaže Simić za BBC.

Dok su vlasti tvrdile da je sistem spreman, predstavnici opozicije imaju drugačije viđenje.

Dušan Nikezić, predsednik Odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde, kaže da je za trenutni kolaps energetskog sistema Srbije, posle intenzivnih snežnih padavina u nedelju, kriva vrlo loša priprema EPS-a za zimsku sezonu.

„Sve akumulacije su prazne, deponija uglja ispred TENT-a je prazna, nisu obavljeni potrebni remonti, i sve je to dovelo do situacije da se TENT ugasi, a to se desilo jer smo imali nekvalitetan ugalj već duži vremenski period.

„To je praktično blato i mulj i nema kalorijsku vrednost, zaliva se mazutom da bi se podigla kalorijska vrednost i onda se to loži, što je katastrofalno kada se radi o zagađenju“, izjavio je Nikezić za N1.

Dodao je da vremenske prilike ne mogu biti razlog za prestanak rada svih blokova u TENT-u, jer „termoelektrana radi i kada je kiša i kada je sneg, prestala je da radi zato što je nestalo mazuta“.

Manji računi – obaveza EPS-a

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u utorak da je popravljena teška situacija u elektroenergetskom sistemu, čiji su uzrok obilne snežne padavine.

Dodala je, međutim, da je stanje i dalje veoma ozbiljno, prenosi Beta.

U sredu, 15. decembra, rekla je da je bez struje oko 9.000 korisnika i da oko 260 trafo-stanica nije u funkciji.

Kaže i da se monteri „lavovski bore“ da svi dobiju struju što pre.

Rekla je i da elektro-energetski sistem u Srbiji nije u dobrom stanju.

„Pričamo o distributivnom sistemu koji očito prethodni dugi niz godina nije dovoljno dobro održavan, mislim na investicije koje su morale da se ulože u nove stubove, mrežu, ali i održavanje – rastinje je moralo da se seče, a ne samo gde je dostupno, a gde je manje dostupno, onda i ne odete.

Ukazala je da EPS ima obavezu da spremi predlog zaključka da se umanje računi onim potrošačima koji nisu imali struju.

„U svim oblastima energetike pod hitno moramo da ulažemo mnogo više.

„Energetika se ne rešava u jednom danu i godini, sve što radite dođe na naplatu u jednom trenutku, pa kad se dese ove situacije, ili imate ili nemate struju. To je jedan deo priče, drugi deo priče je unutar EPS-a, imamo situacija da oko 30 odsto sistema nije u pogonu, to je jako mnogo.

„Država je obezbedila novac i za uvoz struje i mazuta, ali to nije trebalo tako da se desi“, rekla je ministarka za RTS.

Dodala je da je cilj Srbije da se do 2040. godine 40 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora.

„To je dostižno i veoma važno, a koliko, pokazuje i sadašnja situacija kada nas iz problema vade hidroelektrane i elektrane na vetar, a ne termoelektrane“, naglasila je Zorana Mihailović.

Najavila je da će se uskoro na raspravi naći i Nacionalni plan za energetiku, da su Srbiji potrebni novi kapaciteti za proizvodnju struje.

Termoelektrane u Sribji proizvode oko 40 odsto energije u Srbiji, podaci su Elektromreža Srbije.

Oko 56 odsto energije nastaje u hirdoelektranama, dok energane na gas i vetar stvaraju oko četiri odsto energije.

Prema podacima sa sajta Elektromreža Srbije, koji se redovno ažuriraju i predstavljaju u realnom vremenu, proizvodnja energije iz termoelektrana opala je sa prosečnih oko 2.600 na oko 1.100 megavati.

Tekst je ažuriran u sredu, 15. decembra 2021.

Pogledajte video o svetskoj energetskoj krizi