Ptica u kavezu — Ptica u prihvatilištu u Zoološkom vrtu Palić

Kakofonija ptičijih glasova, povremeno nadjačana vriskom dece, prolama se Zoološkim vrtom Palić.

Na terasi upravne zgrade, smeštene u blizini dela sa životinjama, ali skrivene iza visokog drveća, neobično je tiho.

Priča se prigušenim glasom, uz mnogo uzdaha i pogleda u pod.

Deset dana pošto je u blizini Subotice pronađeno izgladnelo mladunče lava, zaposleni se i dalje bore za njegov život.

„Nikada nijedna životinja do sada kod nas nije stigla u tako lošem stanju“, kaže za BBC na srpskom Andrijana Tot, rukovoditeljka prihvatilišta u zoo-vrtu na Paliću, u koji se smeštaju zaplenjene i povređene životinje.

Prihvatilište nema odeljen prostor, već su životinje izmešane sa drugim stanarima vrta.

Od 2004. godine, kada je na Paliću pokrenut prihvat, ovuda je prošlo oko 5.000 jedinki.

Neke od njih, poput mladunčeta lava, u Srbiju su stigle krijumčarenjem, kriminalom koji, posle trgovine drogom, oružjem i ljudima, ima četvrto najvrednije tržište u svetu od 20 milijardi dolara godišnje.

Vladimir Jaćović iz Ministarstva zaštite životne sredine kaže da se godišnje u Srbiji zapleni oko 300 egzotičnih životinja.

Šverceri preko granice najčešće prebacuju egzotične ptice i reptile koje je lakše sakriti, a ređe veće sisare.

Sve životinje, međutim, kako kaže Jaćović za BBC na srpskom, prođu „Tantalove muke“.

„Ptice se kriju u najlon kesama, džakovima za kafu, pre desetak godina otkriveno je šest makaki majmuna u gepeku automobila“, kaže Jaćović, rukovodilac Grupe za sprovođenje CITES konvencije, koja se bavi prekograničnim prometom zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta.

Mnoge životinje ne prežive, a one koje završe u prihvatilištu, uglavnom trajno ostaju u zoo-vrtovima, jer posle dužeg kontakta sa ljudima više i ne umeju da opstanu u divljini.

„Kada uzmete divlju egzotičnu životinju, vi ste je na neki način već ubili.

„Životinja postaje toliko pitoma da više nije spremna da se vrati nazad u divljinu. Oduzeli ste joj slobodan život“, kaže Andrijana Tot.

Pogledajte video iz Zoološkog vrta Palić:

Zoo vrt Palić: Mesto gde zaplenjene i povređene divlje životinje pronalaze novi dom

Kako je Tiba-Biba postao car?

Na mestu gde će se kroz par meseci naći prava velika griva, sada stoji žbun dlaka koje se podižu uvis, kao čiroki frizura.

Lavić od godinu i po dana nosi carsko ime Tiberije, ali takvo ime mu još mu ne pristaje.

„I dalje voli da se igra i izmotava. On je jedno veliko dęte koje mora da odraste“, kaže Andrijana Tot.

Tiberije je prošle godine pronađen u stanu u Subotici i doveden je u prihvatilište.

„Pošto je nepravilno hranjen, imao je problem sa varanjem i stomak mu je bio naduven.

„Zvali smo ga Tiba-Biba, a onda smo ipak rešili da mu damo kraljevsko ime“, dodaje rukovoditeljka prihvatilišta.

Tiberije leži glavom naslonjenom na prednje šape i čini se da tugaljivo gleda u ljude koji zastaju.

On nije samo razigrani lavić, već i velika maza.

„Ima potrebu za maženjem i traži kontakt sa ljudima, što nije dobro za njega.

„Niko od nas ne ulazi jer je veliki i može nenamerno da vas povredi“, kaže Andrijana Tot.

Tiberiju bi bilo manje dosadno da je u društvu drugih lavova, ali, za sada, to nije moguće.

Za ljude je suviše veliki, za lavove i dalje mali, pa se čeka da poraste i dostigne polnu zrelost kako bi mogao da izađe na kraj sa lavicama koje žive u njegovoj blizini.

Sofija Mandić, direktorka Zoološkog vrta Palić, kaže da Tiberije deli prostor sa dve lavice.

Po spoljašnjem delu tog prostora razbacano je osušeno drveće, a u sredini se nalazi ogromna penjalica napravljena od masivnih debala.

Unutrašnjost je izdeljena staklom tako da lavovi mogu da se vide, ali ne i dohvate, objašnjava direktorka.

„Starija ženka se nametnula kao vođa malog čopora.

„Ona je već pokušavala da eliminiše Tiberija i ne možemo da ih spajamo dok on ne dostigne polnu zrelost, ali i dovoljno poraste da bude veći od lavica“, objašnjava direktorka.

Tiberijeva sudbina, kao i sudbina drugih životinja pokazuje, dodaje, da se krijumčarenje divljih vrsta mora zaustaviti na izvoru.

„Često bude kažnjena osoba koja je uhvaćena kao poslednja u tom lancu, kao kupac, ali još važnije je zaustaviti izvor šverca.

„Teško je verovati da se u našoj zemlji time niko ne bavi, ako smo samo u poslednjih godinu i po dana primili u naš zoo-vrt marmozetu – vrstu majmuna, kajmana, pitona, lava, makaki majmuna“, nabraja Mandić.

Sve se švercuje, i živo i mrtvo

Šverc se, međutim, ne zaustavlja.

Vanja Jakšić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (World Wide Fund for Nature – WWF) objašnjava da lanac nelegalne trgovine kreće od lokalnog stanovništva koje poznaje teritoriju na kojoj se nalaze zaštićene egzotične vrste.

„Krijumčari plaćaju za životinje lokalnom stanovništvu u Africi i Južnoj Americi koje onda, uglavnom brodovima, švercuju do neke luke, odakle se dalje prevoze“, kaže Jakšić.

Prošlogodišnje istraživanje grupe novinara, objavljeno u nedeljniku Vreme u tekstu „Papagaji vredni kao kokain“, pokazalo je da siromašno stanovništvo Tanzanije prodaje krijumčarima određene vrste papagaja za par dolara.

papagaji, ppagaj, are — Papagaji iz zaplene u zoo vrtu Palić

Iste ptice, prema tom istraživanju, u Holandiji ili Nemačkoj vrede i po dve hiljade dolara.

Izveštaj Interpola, međunarodne organizacije policija, o krijumčarenju divljih životinja navodi da u švercerskom lancu ponekad učestvuju i oni koji su bar na papiru zaduženi za brigu o životinjama, ali i paravojne grupe u područjima zahvaćenim konfliktima.

Prilikom šverca, životinje se prevoze u surovim uslovima.

Jedan od ranijih CITES izveštaja zabeležio je da su na granici sa Mađarskom, u Srbiji otkrivene ptice koje su prevožene u džakovima za krompir, sa zavezanim krilima i nogama tako da ne mogu da se pomeraju, sakrivene ispod sedišta ili u delu za rezervnu gumu.

Na svetskoj mapi krijumčarenja egzotičnih vrsta, stručnjaci Srbiju prepoznaju kao tranzitnu zemlju.

„Mi imamo malo tržište, na kome se zadovoljavaju potrebe ljudi koji smatraju prestižom da poseduju egzotične životinje.

„Srbija je, ipak, samo jedan od tranzitnih puteva, posebno afričkih ptica prema Zapadnoj Evropi“, kaže Vladimir Jaćović, iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Globalno posmatrano, žive životinje se švercuju ređe u poređenju sa njihovim delovima, pa su tako na crnom tržištu godinama najzastupljeniji i najcenjeniji rog nosoroga ili kljove slona.

Vladimir Jaćović potvrđuje da se u Srbiji zaplenjuju i živi primerci i delovi životinja.

Vanja Jakšić kaže da veliki deo krijumčarskih tokova i u Srbiji ali i Evropi ostaje neotkriven.

„Postoje zakoni koji definišu kazne kojima se štite divlje vrste, ali često takva dela ostaju ispod radara zbog nedovoljnog broja stručnjaka koji se bave ovom temom, kao i nedovoljne saradnje institucija“, kaže Jakšić.

Piton u zoo-vrtu na Paliću — Pitoni su često na meti krijumčara

Organizacija u kojoj radi učestvovala je u analizi krivičnih dela protiv divljih vrsta u Srbiji.

Među tim krivičnim delima je i krijumčarenje, a primećeno je da su kazne blage, postupci zastarevaju, kao i da nema dovoljno znanja među onima koji vode istrage o ovoj oblasti.

Pogledajte video:

Ljudi koji zarađuju mučeći majmune

Kajmani, marmozete i tarantula

Na nekoliko metara od kaveza gde je Tiberije je prostor sa terarijumima u kojima su reptili.

Unutra je toplo i sparno, baš kako prija kajmanima koji nepomično stoje potopljeni do pola u vodi, fiksirajući pogled na jednu tačku.

Stariji od njih stigao je vrlo brzo pošto je u zoo-vrtu otvoreno prihvatilište.

„Veći deo dana, kajmani nisu aktivni.

„Jedino ih crevo za vodu razdrma. Kada im pustimo vodu, jure ga i bacakaju se kao da su psi“, kaže Andrijana Tot.

U krugu oko bazena, raspoređeni su staklom ograđeni delovi, u kojima, pored pitona, žive mali majmuni marmozete, koji su takođe stigli iz zaplene.

Kružnim prostorom odjekuju udarci koje prave dok se odbijaju o staklo, skačući potom jedan drugom na glavu.

Tu su i stalni stanovnici – tarantula i nekoliko džinovskih bubašvaba za koje Andrijana Tot kaže da ih pušta da joj klize po ruci.

Pored reptila i sisara, i ptice iz zaplene imaju prostor u zoo-vrtu.

Smeštene su u visokim kavezima raspoređenim u nizu.

Direktorka Zoološkog vrta Palić kaže da nove životinje iz zaplene stalno pristižu i da je sve manje prostora za njih.

Slično je i zoološkom vrtu u Beogradu, koji takođe ima prihvatilište za životinje.

Srboljub Aleksić, direktor Beo zoo vrta, kaže da se u svakom trenutku kod njih nalazi oko 100 životinja, među kojima je deo iz zaplene.

Marmozete u zoo vrtu Palić — Među zaplenjenim životinjama su i marmozete

Objašnjava da svaka životinja, koja dođe na ovaj način u zoo-vrt, prvo mora da provede vreme u karantinu.

„Ne sme da se meša sa drugim životinjama pre nego što se urade svi pregledi, jer nikada ne znate da li ima zaraznu bolest koja može da ugrozi druge“, kaže Aleksić za BBC na srpskom.

Andrijana Tot dodaje da je period u karantinu ujedno i vreme kada se zaposleni upoznaju sa novim stanovnicima.

„Svaka životinja, kao i čovek, ima sopstveni karakter.

„Morate da je upoznate da biste znali gde smete da je stavite i kako sa njom da se ponašate“, dodaje ona.

Životinje iz zaplene uglavnom ostaju u zoološkim vrtovima.

„Radi se o egzotičnim vrstama koje ne možete da pustite u prirodu u Srbiji“, dodaje Aleksić.

Direktori palićkog i beogradskog zoo-vrta objašnjavaju da su do sada iz Srbije u rezervate u inostranstvo odlazili uglavnom medvedi, koji su pronalaženi ili u cirkusima, ili kod ljudi koji su ih vodili po vašarima.

U Hrvatskoj su svojevremeno završili i zaplenjeni pitoni jer nije bilo uslova da ostanu na Paliću, dok su makaki majmuni poslati na Pirinejsko poluostrvo.

Ipak, mnogo veći broj životinja ostane, zbog čega i Mandić i Aleksić naglašavaju da je Srbiji preko potrebno prihvatilište za divlje životinje van zooloških vrtova.

Kajman je skoro deset godina u zoo-vrtu na Paliću

Čovek što manje da se meša

Osim o egzotičnim životinjama, prihvatilišta u zoo-vrtovima na Paliću i u Beogradu brinu i o povređenim životinjama u Srbiji.

U najboljem slučaju, životinje se posle oporavka vraćaju u sopstveno prirodno okruženje.

Tokom jakog nevremena koje je ovog leta pogodilo Vojvodinu, stradalo je mnogo roda.

Jedna od njih ostala je bez noge, drugima su amputirana krila, pa je ograđeni prostor u prihvatilištu postao njihov trajni dom.

„Nama je veoma važno da što pre oporavimo životinje, jer postoje rokovi posle kojih je mnogo teže, a nekada i nemoguće pustiti jedinku u prirodu.

„Kada uticaj čoveka postane prevelik, proces povratka u prirodu je mnogo teži“, kaže Mandić.

U nekim situacijama nemoguće je izbeći takav uticaj, na primer, kada se hrani mladunče koje na drugi način ne bi preživelo.

Nekada se i čovek bespotrebno meša.

„Ljudi iz prirode uzimaju poletarce koji, prilikom vežbanja letenja, padnu na zemlju ili nižu granu, misleći da su nezaštićeni.

„Međutim, njihovi roditelji su u blizini i dalje ih hrane i štite, a uzimajući ih i donoseći ih u prihvat, ljudi im čine medveđu uslugu, izlažući ih nepotrebnom stresu usled koga mogu i da uginu“, objašnjava Mandić.

Čak i kada se oporavi, ptica se iz prihvatilišta ne pušta tako što se otvori kavez, već se prevozi na određenu lokaciju, a to znači novi fizički kontakt i novu uznemirenost, dodaje Andrijana Tot.

„Još je lošije kada ljudi sami neguju ptice, pa se desi da im povrede loše zarastu, ili da ih pogrešno hrane.

„Imali smo primer da je, zbog pogrešne ishrane, ptici polomljen kljun“, kaže Tot.

Savet stručnjaka je da se ptice ne diraju, već da im se samo ponudi voda i hrana.

Ako sumnjaju da nešto nije u redu, treba da se obaveste nadležne službe, pokrajinski ili republički zavod za zaštitu prirode.

Ptice koje deluju malaksalo ne bi trebalo dirati, jer je vrlo moguće da imaju zaraznu bolest, upozoravaju stručnjakinje.

Pogledajte video: Kakvi su uslovi u prihvatilištima za životinje

Peticija za kontrolu kontrolora: Kakvi su uslovi u prihvatilištima za životinje

Kikica se bori, Tiberije čeka

Tiberije će morati da čeka još sigurno godinu i po dana, pre nego što dovoljno sazri da bi mogao da bude spojen sa starijim lavicama.

Na drugoj strani, lavici Kiki je početkom oktobra ostalo malo vremena za oporavak.

Višestruki prelomi, inficirane rane, dugotrajna neuhranjenost učinili su da bude u veoma lošem stanju.

U njeno lečenje su uključeni domaći i strani stručnjaci koji rade u međunarodnim organizacijama koje brinu o dobrobiti životinja.

Zajednička procena je da, zbog opšte slabosti organizma, ne sme da bude pod blagom sedacijom.

Kako zbog preloma mora da miruje, smeštena je u mali kavez, da bi joj se fizički ograničilo kretanje.

„Potreba da se zbog oporavka drži u ograničenom prostoru veoma je stresna za lavicu koja je sada u dobu kada treba da se igra i istražuje okolinu“, napisali su u poslednjoj objavi na Fejsbuk stranici iz zoo-vrta Palić.

U najboljem slučaju, mala lavica oporaviće se dovoljno da može da bude prebačena u neko od prihvatilišta u inostranstvu jer na Paliću nema prostora.

„Moramo da je dovoljno stabilizujemo, jer poslednje što želimo je da je izgubimo u tom putu“, kaže Sofija Mandić.

Kada je Kiki krajem septembra počela sama da uzima hranu, izgledalo je da se stanje popravlja.

Međutim, poslednje vesti iz zoo-vrta su loše: izgleda da mladunčetu organi polako otkazuju.

Dok veterinari nastavljaju da traže način da joj pomognu, direktorka Sofija Mandić poručuje da je vreme da se javnost trgne i razume razmere patnje životinja.

„Jako je sebično, neodgovorno i bahato smatrati da je nekoliko meseci razonode ili lajkova za fotografije sa životinjama na društvenim mrežama vredno ovoliko patnje i stresa“, kaže.

Pogledajte i ovaj video: