Srbija, Ukrajina i privreda: Kako rat utiče na firme iz Srbije

Problemi sa plaćanjem i transportom robe i sirovina koju je postalo nemoguće prevoziti najkraćim putem kroz Ukrajinu neke su od prvih posledica ruske invazije sa kojima se suočavaju firme iz Srbije.

Evropska unija je najvažniji trgovinski partner Srbije, ali je rast koji je tokom prethodnih godina zabeležen u trgovini sa Rusijom i Ukrajinom jače vezao pojedine srpske kompanije za ova tržišta.

Rusija je 6. izvozno tržište i srpske firme tamo najviše plasiraju jabuke, automobilske gume i hulahopke, dok se odatle najviše uvoze nafta i gas, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).

Ukrajina je 29. izvozno tržište za Srbiju i tamo se najviše prodaju mineralna i hemijska đubriva, pokrivači podova i beli lim, dok se iz ove zemlje najviše uvozi ruda gvožđa.

„Trgovina se odvija otežano, transport robe iz Srbije sada ide preko baltičkih zemalja, a još jedan problem je platni promet u okolnostima isključivanja ruskih banaka iz sistema SWIFT“, kažu iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

SWIFT je finansijska mreža koja za globalni transfer novca, a zapadne zemlje su krajem februara odlučile da isključe niz ruskih banaka iz sistema koji koriste hiljade finansijskih institucija.

• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Veliki srpski izvoznik, Tigar iz Pirota, povremeno će zaustavljati proizvodnju usled rata u Ukrajini
• Šta utiče na kurs evra u menjačnicama u Srbiji

Za Srbiju je od presudnog značaja da „zadrži neutralan stav koliko je to moguće i trguje svuda gde za to ima interesa“, smatra Predrag Bjelić redovni profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Ako se dovede pred krajnji izbor, najznačajniji trgovinski partner je EU – kao mala zemlja moramo da vodimo računa o ekonomiji, a politika to mora da prati“, kaže on za BBC na srpskom.

Trgovina sa Rusijom se od jula 2021. godine odvija uz olakšicu bescarinskog uvoza i izvoza, kada je na snagu stupio Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), dok Ukrajina nije članica ovog saveza.

Milioni i milijarde

Trgovina Srbije sa Rusijom i Ukrajinom je u poslednje vreme bila na uzlaznoj putanji, uz rast izvoza i uvoza, pokazuju podaci PKS.

Međutim, meri se u milionima mera i višestruko je manja od trgovine sa Evropskom unijom, koja se meri u milijardama.

U 2021. godini, izvoz u Rusiju povećan je za 9,3 odsto u odnosu na godinu ranije, a vredeo je 871,4 miliona evra.

Za isti period, Srbija je u Ukrajinu izvezla je za 45 odsto više u odnosu na 2020. godinu, a uvoz je porastao za 61 odsto.

Vrednost srpskog izvoza bila je 163,6 miliona evra.

U Evropsku uniju, Srbija je u 2021. godine izvezla robu u vrednosti 21,6 milijardi evra, dok je vrednost uvoza bila 28,6 milijardi evra.

„Rat u Ukrajini može smanjiti trgovinu Srbije sa tom zemljom i otežati trgovinu sa Rusijom zbog zaobilaznog transporta i eventualnih blokada“, kaže profesor Bjelić.

Ipak, kako ocenjuje, „najopasnije bi bilo da dođe po političkih nesuglasica sa EU“, sa kojom Srbija najviše trguje.

Rusija je važna za snabdevanje energentima – Srbija odatle uvozi 26 odsto prirodnog gasa, kao i 18 odsto sirove nafte i ulja.

Prve posledice po firme iz Srbije

Novonastali problemi sa plaćanjem, izvozom i plasmanom robe pogodili su fabriku mineralnih đubriva Eliksir Zorka iz Šapca koja u Ukrajinu izvozi„oko 10 odsto godišnje proizvodnje“, kažu iz kompanije za BBC na srpskom.

„Posledice se osećaju – platni promet ne funkcioniše, planirani izvoz i ugovorena roba ostaju bez mogućnosti plasmana“, navode.

Eliksir Zorka posluje na ukrajinskom tržištu „već 10 godina“, a dodaju da se na potražnju za njihovim proizvodima utiče i činjenica da se ne ostvaruje „ni planirana proizvodnja ukrajinskih poljoprivrednika“.

U Rusiju srpska firma izvozi „manje količine specijalnih formulacija“.

• Šta će biti sa ruskim bankama na Balkanu
• Crna Gora se pridružila sankcijama Rusiji

Ukrajina i Rusija su veliki poljoprivredni proizvođači, pa samim tim i veliki potrošači mineralnih đubriva.

Čak 78 odsto zemljišta u Ukrajini je obradivo i po tome je prva na evropskom kontinentu, a na oko 32,5 od 43 miliona hektara sade se žitarice, pa se popularno naziva žitnicom Evrope.

Rusija je četvrta u svetu po proizvodnji pšenice, a razvijene su i proizvodnja drugih žitarica, voća, povrća i mesa, pokazuju podaci Statiste (Statista), nemačke kompanije specijalizovane za podatke o tržištu.

Zbog problema sa uvozom sirovina i isporukama robe mušterijama, sa posledicama se suočava i fabrika automobilskih guma Tigar tajers iz Pirota, koja je u stoprocentnom vlasništvu francuske korporacije Mišlen grupa (Michelin Group).

Usled „velikih izazova na planu logistike i transporta“, korporacija je uvela periodične obustave proizvodnje u Evropi.

„Kako bismo optimizovali aktivnosti, odlučili smo da na nekoliko dana tokom narednih nedelja zaustavimo proizvodnju u pojedinim fabrikama u Evropi, što se odnosi i na Tigar tajers“, navode u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

U regionu, Mišlen grupa posluje i u Rumuniji, Mađarskoj o Hrvatskoj.

Pirotska fabrika danas zapošljava oko 3.000 radnika i proizvodi oko 12 miliona guma za putničke automobile godišnje, koje izvozi na tržišta Evropske unije, Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.

Sa izvozom od 356.1 milion evra, Tigar tajers je u 2021. godini bio četvrti najveći izvoznik u Srbiji, odmah posle rudarskog giganta Ziđin koper iz Bora, Železare Smederevo i naftne kompanije NIS-Gaspromnjeft, podatak je Ministarstva finansija.

Rusija i Ukrajina su važna tržišta i za Hemofarm iz Vršca, fabriku lekova koja posluje u okviru nemačke farmaceutske kompanije Štada (STADA).

Iz Štade kažu da su, uprkos opštim zastojima u transportu, „prve isporuke već na putu“ i podsećaju da su „lekovi generalno izuzeti od trgovinskih sankcija prema međunarodnom pravu“.

„Trenutno je teško za sve zainteresovane strane da procene situaciju i dalja događanja“, navode iz Štade u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Udeo Štadinog poslovanja u Rusiji iznosi „približno 15 odsto od ukupne prodaje, a u Ukrajini manje od 2 odsto“, dodaju.

Ukrajina i Rusija: Šta je zona bez letenja

Šta se dešava sa transportom robe?

Veliki deo robe iz Srbije se ka Istočnoj Evropi prevozi kamionima.

Do početka ruske invazije 24. februara, tranzit kroz Ukrajinu bio je najkraći put za vozače koji su putovali ka Rusiji.

Kada je izbio rat, vozači su morali da pronađu zaobilaznu rutu do Moskve, pa iz Srbije sada putuju kroz Mađarsku, Slovačku, Poljsku i Belorusiju.

Isporuka zbog toga traje duže, a troškovi su veći.

„Prelazimo između 500 i 700 kilometara više nego kada smo išli kroz Ukrajinu, a troškovi su porasli između 300 i 500 evra po kamionu“, kaže vlasnik špedicije iz Srbije, koji je želeo da ostane anoniman, za BBC na srpskom.

Ova firma prevozi belu tehniku, hemijske proizvode i elektromaterijal između Srbije do Rusije.

Kako dodaje, na rast troškova transporta utiče i činjenica da vozači više ne mogu da sipaju „gorivo u Ukrajini za 90 evrocenti po litru“, već nastoje da napune rezervoar u Srbiji za „1.5 evro po litru“.

To bi moglo da poveća cene robe, kaže Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Skuplji transport poskupljuje robu i u izvozu i u uvozu“, objašnjava.

• Redovi na pumpama u Srbiji – ima li ograničenja za sipanje goriva
• Šta utiče na kurs evra u menjačnicama u Srbiji

Iz Srboeksporta (Srboexport), najveće transportne kompanije u Srbiji, ocenjuju da je situacija „dosta nezahvalna“.

„Tranzit kroz Poljsku je prohodan, ali su gužve velike i dugo se čeka na granicama“, rekao je Miroslav Nikolić, direktor Srboeksporta, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije (PKS).

Iz Ministarstva trgovine navode da „u ovom trenutku nije moguće reći“ kako će se u narednom periodu odvijati robna razmena sa Rusijom i Ukrajinom.

„Situacija i okolnosti menjaju na dnevnom nivou“, dodaju.

U prvim danima rata, mnogi kamioni puni robe ostali su zarobljeni u ukrajinskoj ravnici.

Nakon više od 12 dana čekanja na granici, četiri vozača iz Srbije su na graničnom prelazu Jagodin uspela da pređu iz Ukrajine u Poljsku, navodi PKS u saopštenju od 8 marta.

Nadomak Kijeva nalazi se još jedan srpski vozač kamiona i preduzimaju se sve aktivnosti kako bi i on bio evakuisan i vratio se u Srbiju, dodaju.

Kako je vozač kamiona iz Srbije za dlaku izbegao rat u Ukrajini

Kako će rat uticati na cene namirnica u Srbiji?

Prema podacima PKS, Srbija iz Rusije najviše uvozi naftu i gas.

Rekordne cene nafte na svetskom tržištu uticaće na povećanje cena finalnih proizvoda, kaže profesor doktor ekonomskih nauka Boris Kuzman sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

„Poljoprivrednici možda neće ići na duboku obradu zemlje kako bi štedeli naftu, a to može da utiče na smanjenje prinosa“, navodi stručnjak.

Zato treba očekivati poskupljenje životnih namirnica, kaže Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Naročito će skočiti cena hrane iz uvoza, ali i nekih domaćih proizvoda“, kaže.

Kako podseća, Ukrajina je veliki proizvođač žita, pa se očekuje povećanje cene na svetskim berzama.

U četvrtak 10. marta, na snagu je stupila zabrana izvoza ulja, pšenice, kukuruza i brašna iz Srbije.

• O ledu, mesu i brašnu: Šta znači to što je Srbija zamrzla cene pet osnovnih namirnica
• Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji

Iz Ministarstva trgovine kažu da građani u ovom trenutku nemaju razloga za brigu.

„Domaće tržište svih prehrambenih proizvoda je u potpunosti snabdeveno i stabilno, a cene osnovnih životnih namirnica su ograničene uredbama“, navode.

U novembru 2021. godine, Vlada Srbije je ograničila cene brašna, šećera, ulja, mleka i svinjetine.

Kako podsećaju iz Ministarstva, uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica važi do 2. maja 2022. godine, a uredba kojom je ograničena maloprodajna cena brašna važi do 10. maja 2022. godine.

Cene pojedinih namirnica u Srbiji su tokom 2021. godine rasle iz meseca u mesec, a potrošače je posebno pogodilo poskupljenje ulja i mesa.

Flaša ulja je u 2021. bila u proseku 40 dinara skuplja nego godinu dana ranije, pokazuju podaci Ministarstva trgovine.

To znači da su građani Srbije za prosečnu platu mogli da kupe 84 litara ulja manje nego 2020. godine.

Cena svinjetine i piletine su u junu porasle 10 odsto, junetina i teletina u avgustu za 17 odsto, da bi suma novca koja je potrebna da se izdvoji za kilogram mesa u septembru dostigla rekord, o čemu je BBC već pisao.

Hrana poskupljuje i u svetu.

Cene hrane u svetu su za godinu dana porasle za više od 30 odsto i dosegle najviši nivo u poslednjoj deceniji, podatak je Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iz novembra prošle godine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]