Srbija: Vladimir Orlić, doskorašnji predsednik skupštine, na čelu Bezbednosno-informativne agencije

Tekst je ažuriran 13. juna 2024.

Godinama unazad, Bezbednosno-informativnu agenciju, tajnu službu srpske policije, vode neki od najbližih i najodanijih saradnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Posle Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina, najnovijom odlukom Vlade Srbije, na čelu BIA biće Vladimir Orlić, doskorašnji predsednik Skupštine Srbije i član Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke.

BIA je nastala pre 22 godine iz nekadašnjeg Resora državne bezbednosti koji je bio pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Šta su zadaci BIA pročitajte u ovom tekstu.

Orlić će naslediti Tomislava Radovanovića, koji je godinu dana obavljao funkciju vršioca dužnosti BIA, pošto je Aleksandar Vulin prethodno podneo ostavku na to mesto, par meseci nakon što ga je američka administracija stavila pod sankcije.

Posle decembarskih vanrednih parlamentarnih izbora, Vučić i njegovi najbliži saradnici napravili su rokade, što je u slučaju SNS čest način delovanja – Vulin je sada potpredsednik vlade, a Bratislav Gašić je posle ministarstva policije, dobio da vodi vojni resor.

• Šta rade srpske službe bezbednosti
• Prisluškivanje: Afere koje su potresle Balkan
• „OZNA sve dozna“: Koje su danas službe bezbednosti na Balkanu
• „Sviraj to još jednom, Sem“: Beograd, Kazablanka, Beč i drugi „špijunski gradovi“

Ko je Vladimir Orlić?

Vladimir Orlić, doktor telekomunikacija i naučnik, do nedavno je obavljao drugu najvažniju političku funkciju u zemlji – predsedavao je republičkim parlamentom.

Bio je predsednik skupštine od avgusta 2022. do 20. marta 2024. kada ga je na tom mestu zamenila Ana Brnabić, dotadašnja predsednica vlade.

Dok je bio predsednik Skupštine Srbije, funkcija koja podrazumeva da podjednako vodi računa o svim poslanicima, opozicioni poslanici su često kritikovali Orlića i zamerali mu vrlo oštar rečnik prema njima.

Još dok je bio poslanik, Orlić je političke protivnike nazivao „hordama, divljacima, lopovima, izdajnicima, tajkunima“, zabeležio je Istinomer.

Orlić je rođen u Beogradu, a osnovnu školu pohađao je u Obrenovcu.

Matematičku gimnaziju završio je u Beogradu, a diplomirao na Elektro-tehničkom fakultetu (ETF), gde je, kako ističe u biografiji, i doktorirao na Odseku za telekomunikacije i informacione tehnologije.

Bio je inženjer za istraživanja i razvoj u različitim naučnim institutima, a radio je i u nekoliko privatnih kompanija.

Brzo po učlanjenju u stranku, Orlić je postao zapažen.

Od 2009. do 2015. bio je aktivan u opštinskom odboru SNS na Čukarici, jednoj od beogradskih opština.

Zatim je bio i kandidat za odbornika u Skupštini grada Beograda na listi SNS 2012. i odbornik u skupštini glavnog grada u sazivima izabranim 2014. i 2018.

Iako je po struci inženjer, u stranci se mahom bavio poslovima odnosa sa medijima, a iz odborničke klupe prešao je u poslaničku.

Gledaoci televizijskih političkih duela ili prenosa skupštinskih sednica prepoznaju ga po oštrom odnosu prema neistomišljenicima.

„Orlić je mlada nada SNS, koji je uvek spreman da odradi posao koji mu stranka zada“, rekao je ranije Bojan Klačar, direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), za BBC na srpskom.

„On je žustar zagovornik pozicije stranke, koji često u debatu unosi nekonstruktivne odnose, ukoliko proceni da je to u interesu partije“, dodao je Klačar kada je Orlić bio izabran za predsednika republičke skupštine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Šta je prethodilo izboru Orlića?

Bezbednosno-informativna agencija godinu dana je imala direktora u statusu vršioca dužnosti pošto se sa njenog čela povukao Aleksandar Vulin.

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) prethodno je sankcionisala Vulina, optužujući ga da je „upleten u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkoticima i zloupotrebu javne funkcije“, saopšteno je 11. jula.

Vulin je, naveli su, održavao „obostrano koristan odnos“ sa trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem, od ranije pod sankcijama Vašingtona, „pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granice Srbije“.

Dodali su da su Vulinovi potezi „unapredili korupciju u institucijama vlasti u Srbiji“.

Vulin je, tvrde Amerikanci, koristio pozicije „za ličnu korist“, između ostalog i da je „umešan u lanac trgovine drogom“.

„Koristio je vlastitu javnu pozicije da podrži Rusiju, olakšavajući ruske zlonamerne aktivnosti koje degradiraju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana i obezbeđujući Rusiji platformu za dalji uticaj u regionu“, piše u odluci o stavljanju Vulina pod sankcije.

Nekadašnjem ministru policije, odbrane i rada, SAD su stavile na teret i „umešanost u organizovani kriminal, trgovinu narkoticima“.

Vulin, blizak Vučićev saradnik, tvrdio je tada da Sjedinjene Države i Evropska unija „traže njegovu glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji“.

Tvrdio je da su sankcije dokaz njegove „uporne borbe za jedinstvo Srba“.

„Ali uvođenje sankcija Srbiji, za šta bi se iskoristilo moje dalje rukovođenje BIA, bile bi dokaz moje sebičnosti“, naveo je Vulin u ostavci na mesto direktora BIA.

„Mala je moja žrtva u odnosu na veličinu svetinja koje branim“, dodao je, zahvaljujući predsedniku Vučiću na prilici da „brani Srbe i Srbiju“.

Vulin je jedan od osnivača i portparol JUL-a, stranke Jugoslovenske levice koju je 1990-ih predvodila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića.

Njegova stranačka karijera obeležena je osnivanjem i napuštanjem stranaka: osnovao je pa napustio JUL; osnovao je Partiju demokratske levice, uveo je u članstvo Socijalističke partije Srbije (SPS), a potom napustio.

Konačno, 2008. godine osnovao je Pokret socijalista, na čijem čelu je bio do 2022. godine, a koji u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom (SNS) Aleksandra Vučića.

Od dolaska na vlast SNS-a 2012. godine, Vulin je bio najpre na čelu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a potom i ministar rada, odbrane i unutrašnjih poslova.

Na čelo BIA došao je umesto Bratislava Gašića, funkcionera SNS, kome je prepustio mesto ministra policije.

Evropski parlament je 10. maja usvojio Rezoluciju u kojoj se izražava zabrinutost zbog imenovanja Vulina na čelo BIA, koji se u tekstu rezolucije opisuje kao osoba „poznata po anti-EU i prokremaljskoj retorici“.

U javnim nastupima, Vulin je uvek bio zagovornik bližih odnosa sa Rusijom.

Dan pre imenovanja Orlića na mesto direktora BIA, Vulin je bio u Moskvi, gde je položio venac na grob sovjetskog lidera Josifa Visarionoviča Staljina na Crvenom trgu u glavnom gradu Rusije.

On je prvi zvaničnik u istoriji bivše Jugoslavije i Srbije koji je to učinio.

Na mestu direktora BIA, Vulina je zamenio Tomislav Radovanović, koji je karijeru gradio u vojsci i javnoj policiji i MUP-u Srbije.

Radovanović je jedno vreme proveo u Francuskoj na mestu policijskog atašea, a potom je postavljen za načelnika Službe za specijalne istražne metode u upravi kriminalističke policije.

On je odatle došao na mesto načelnika za tehniku u BIA, a zatim imenovan za vršioca dužnosti direktora.

Ko je Slobodan Tešić?

Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, Slobodan Tešić se iz Bosne preselio u Srbiju gde je počeo da trguje oružjem.

U izveštaju Ujedinjenih nacija 2003. godine, piše da je Tešić 2001. i 2002. godine prodavao oružje Liberiji preko njegove tadašnje kompanije Temeks, zbog čega je upisan na listu UN za zabranu putovanja zbog kršenja sankcija za izvoz oružja u ovu zemlju.

Tešić je tvrdio da nikada nije bio u Liberiji.

Rekao je da je mislio da je oružje namenjeno Nigeriji, zbog, kako je naveo, prethodnih dogovora Dodika sa jednom tamošnjom kompanijom, ali tamo nije završilo.

Navodno je falsifikovan podatak o krajnjem korisniku, tvrdio je Tešić.

BBC je o ovoj aferi izveštavao u dokumentarnom filmu „Trgovina oružjem“ 2003. godine.

Prema tom dokumentu, u posao je bio uključen i Orhan Dragaš, današnji direktor Međunarodnog instituta za bezbednost.

Kasnije je utvrđeno da su Tešić i Dragaš nekoliko puta boravili u Monroviji, glavnom gradu Liberije, dok je u toj zemlji na vlasti bio predsednik Čarls Tejlor, sada osuđeni ratni zločinac.

• Trgovac naoružanjem Slobodan Tešić u FinCEN dosijeima
• Srbija i prodaja oružja: Slobodan Tešić u 500 i 700 reči

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je da je Tešić 2013. godine, posle dolaska Srpske napredne stranke na vlast, sklonjen sa crne liste UN, a tadašnji ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić mu je dodelio diplomatski pasoš.

„Njegova ćerka Danijela je bila na listi SNS-a na parlamentarnim izborima 2012. godine, nakon čega se zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova“, piše KRIK.

Tešićevo ime se našlo i u dokumentima Vikiliks.

„Postoji dugačka lista zločina koji su u vezi sa ovim čovekom i snabdevanje oružjem Iraka, Liberije i terorističkih režima“, navodi Vikiliks.

Dodaje se da je 2005. godine Tešić pokušao da uđe u Bugarsku, ali da je vraćen zbog toga što se tada nalazio na UN listi zabrane putovanja.

Prema podacima američkog ministarstva, on trenutno poseduje ili direktno kontroliše trgovinska preduzeća Partizan Tek i Tehnoglobal Sistems, registrovane u Srbiji i Charso Limited i Grawit Limited sa sedištem na Kipru.

„Da bi obezbedio poslovne ugovore sa različitim zemljama, a u vezi sa oružjem, Tešić je direktno ili indirektno davao mito i pružao finansijsku pomoć“, objavljeno je u ranijem saopštenju američkog ministarstva.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]