Dok se u Srbiji sve više govori i radi na zaštiti žena od porodičnog nasilja, na jugu zemlje zabeležen je paradoksalni primer.

Udruženje samohranih roditelja Leskovca Tate i mame „U tim“, čiji je zakonski zastupnik ranije osuđen za nasilje u porodici, bez bilo kakvih licenci nadležnog Ministarstva za socijalnu zaštitu dobilo je novac na konkursu lokalne samouprave za pomoć žrtvama nasilja u porodici, pišu Južne vesti.

Marta 2022, odlukom Grada Leskovca ovom Udruženju je odobreno 250.000 dinara za projekat takozvane SOS kancelarije.

Kancelarija je zvanično otvorena prošle nedelje, a njom će rukovoditi Miodrag Stanković, koji je, prema pisanju i Južnih vesti i sajta Rešetka, u leskovačkom Osnovnom sudu 2016. dva puta osuđen za krivično delo nasilje u porodici.

Portal Rešetka je objavio i podatke iz kaznene evidencije koji potvrđuju da je Stanković bio osuđivan na uslovnu kaznu zatvora zbog nasilja u porodici, a u ovaj dokument je i BBC imao uvid.

Odmah je reagovala i grupa Mreža žena protiv nasilja otvorenim pismom, a lokalni Centar za socijalni rad se ogradio od ovog udruženja, navodeći da nemaju nikakvu saradnju sa njima.

Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je za BBC na srpskom da je bila pozvana na otvaranje, ali je odlučila da ne ode kad je saznala o čemu je reč.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović za BBC kaže da se novac dodeljuje udruženjima, a ne pojedincu i da će, ukoliko bude potrebe nadležni reagovati.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije izdalo nijednu licencu za rad sa žrtvama nasilja leskovačkom udruženju „Tate i mame“, niti je finansiralo otvaranje SOS kancelarije za pomoć žrtvama porodičnog nasilja, navode u odgovoru za BBC na srpskom.

Redakcija BBC-ja pokušala je da stupi u kontakt sa udruženjem „U tim“, ali se na telefone niko nije javljao.

Miodrag Stanković je 31. decembra 2020. izabran za člana radne grupe Vlade Srbije čiji je zadatak bio da izradi nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja u porodici, pre svega nad ženama.

Izabran je, kako je obrazloženo, „ispred socijalno ugroženih građana“.

Apsurd

Slučaj iz Leskovca je šokirao Vedranu Lacmanović iz nevladine organizacije Autonomni ženski centar, jer „obesmišljava bilo kakvu borbu protiv nasilja nad ženama“.

„Zamislite da je neko osuđen za silovanje i izađe iz zatvora i sutra osnuje udruženje neko koje se bori protiv silovanja i on je zakonski zastupnik i pruža podršku žrtvama među kojima su možda žrtve koje je on silovao.

„Razumete li koliki je to apsurd, to ne bi smelo po međunarodnim standardima da se desi, jer ako radite u oblasti za sprečavanja nasilja nad ženama, ne možete biti osuđeni za to delo“, kaže Lacmanović za BBC na srpskom.

Predstavnici leskovačkog udruženja bili su i deo Radne grupe za izradu Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025.

Na sastancima radne grupe učestvovali su predstavnici mnogih ministarstava Vlade Srbije, a ovaj dokument je izrađen uz podršku i više međunarodnih organizacija.

„Zamislite da nama nasilnici i kreiraju politike prakse i zakone koji se primenjuju, oni vrše nasilje, a oni nadležni za sprečavanje nasilja.

„To je potpuno paradoksalno, ne znam kako smo došli u tu situaciju“, kaže Lacmanović.

Šta je femicid

Da li je sve po propisu?

Kad je reč o martovskom konkursu, nadležni navode da je sve rađeno u skladu sa propisima.

Šef Odeljenja za društvene delatnosti Saša Mladenović, koji je odobrio celokupni konkurs, pišu Južne vesti, ističe da će komisija uraditi sve potrebne provere.

U slučaju da se utvrdi da novac nije namenski utrošen, udruženje će morati da vrati sredstva u roku od 20 dana, dodaje.

„Ispunjeni su svi uslovi javnog poziva i udruženju su odobrena sredstva.

„U pitanju su predlozi projekta koji na inovativni način pokušavaju da reše određene probleme u oblasti socijalne zaštite“, rekao je Mladenović.

Ne razjasnivši kakvi su to inovativni modeli, napominje da za njih nije potrebna licenca resornog Ministarstva.

„Za takve projekte nije potrebna licenca, jer se ne radi o uslugama koje su propisane Zakonom o socijalnoj zaštiti“, dodao je, prenele su Južne vesti.

Udruženje samohranih roditelja Leskovca -Tate i Mame, skraćeno „U tim“ registrovano je 2019. sa ciljem zaštite prava i interesa samohranih roditelja, kao i svih roditelja u celini, prava dece, i unapređenje i poboljšanje njihovog materijalnog socijalnog i ukupnog društvenog položaja.

Na sajtu Agencije za privredne registre kao zakonski zastupnici upisani su otac i sin, Miodrag i Aleksandar Stanković.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović za BBC kaže da se novac dodeljuje udruženjima, a ne pojedincu.

„Udruženje mora da ima psihologa, pedagoga i psihijatra ili šta je sve propisano i uvek se gleda tim.

„Verovatno se komisija, koja je odlučivala, vodila time da je bolje da postoji više udruženja za pomoć ženama, nego da jedno ima monopol“, kaže Cvetanović.

Uveren je da će neke mere da se preduzmu, ako se utvrdi da je tačno sve što navode mediji.

„Siguran sam da će ljudi koji su zaduženi za to da istraže i ako je neka nepravilnost da se traži ili brisanje tog ili promena zastupnika.

„Iskreno, za pomoć ženama žrtvama nasilja isplata od 250.000 je po meni minimalna“, kaže prvi čovek Leskovca.

Zašto je prvih 24 sata posle nasilja u porodici najvažnije

SOS Kancelarija

Šta tačno podrazumeva projekat SOS Kancelarija u Leskovcu i da li bi to bilo prihvatilište, poput sigurne kuće, ili usluge SOS telefona nije jasno.

Iz ovog udruženja nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.

Prethodno su poručili da ta kancelarija „obuhvata sve kategorije i žene i decu i muškarce“.

„Mnogi naši sugrađani se boje da se jave Centru za socijalni rad ili policiji, tako da će moći nama da se jave, eventualno dođu do nas i mi ćemo nadlažne obavestiti.

„Mi sertifikate još nemamo, ali morali smo da otvorimo kancelariju kako bismo ispoštovali rokove koji stoje u projektu koji je odobrio Grad Leskovac“, rekao je zastupnik Miodrag Stanković na otvaranju.

Naveo je da „udruženje nema licencu za rad sa žrtvama porodičnog nasilja, jednom od najosetljivijih socijalnih grupa“, ali je dodao da će „sa žrtvama raditi stručni tim sastavljen od psihologa, doktora, ali i pravnika“, prenele su Južne vesti.

Najavio je i da će kancelarijom rukovoditi njegov sin 20-godišnji sin Aleksandar.

Aleksandar je oca svojevremeno kandidovao za EU heroja, jer pomaže deci i samohranim roditeljima, navodi se u obrazloženju.

Kako se dobija licenca?

Postupak izdavanja licence podrazumeva da pružalac usluge resornom Ministarstvu podnosi zahtev za izdavanje licence za pružanje usluge sa propisanom dokumentacijom, dokazima, navode nadležni.

Posle pregleda dostavljene dokumentacije, ako su dostavljeni svi potrebni dokazi, postupajući inspektori treba da obave inspekcijski nadzor.

Ako su ispunjeni svi propisani uslovi i standardi donosi se rešenje o ispunjenosti uslova i standarda i izdaje licenca za rad.

Kriterijumi koje treba da ispuni propisani su Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite i Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite.

Bliži uslovi i standardi za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja propisani su Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja.

Autonomni ženski centar drži akreditovanu obuku za SOS telefone, koja je neophodna da bi neko pružao tu uslugu.

„Morate prvo da imate edukovano osoblje, prvo oni moraju da imaju licence, svaki pojedinačni stručnjak, pa se na osnovu toga dodeljuju licence ustanovama.

„Postoje jasno propisane procedure kako izgleda rad na telefonu, kako se uvode žene koje rade, to je dosta kompleksno“, navodi Lacmanović, licencirana socijalna radnica.

Nasilje nad ženama i devojčicama je ogroman društveni problem i zahteva ozbiljan pristup svih, ističe i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

„Slučaj SOS kancelarije za žrtve nasilja iz Leskovca je s pravom uzburkao javnost.

„Svaki vid zloupotrebe ovakve teme je apsolutno neprihvatljiv“, kaže Mihajlović za BBC na srpkom.

Ona je, dodaje, kao predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost (KTTR) od grada Leskovca zatražila informacije o finansiranju udruženja na čijem čelu je čovek koji je dva puta pravosnažno osuđen za nasilje u porodici.

„Pružanje podrške žrtvama nasilja nekompetentnih lica je štetno i kontraproduktivno.

„Ozbiljna provera i procena rada svakog udruženja je neophodna i mora da bude u skladu sa zakonskim propisima“, ističe Mihajlović.

Od početka rada KTRR se, dodaje, zalaže za uspostavljanje nacionalnog SOS telefona koji bi funkcionisao u saradnji države i ženskih nevladinih organizacija, kako je to regulisano i u zemljama EU – uz finansijsku podršku države i ekspertizu ženskih organizacija koje se ovim problemom bave decenijama.

U Srbiji već decenijama ženske organizacije vode SOS telefone za pomoć žrtvama nasilja.

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja 0800-222-003
Postoji i 24 druga SOS telefona, dostupna ženama širom Srbije

Šta propisuje Istanbulska konvencija čija je Srbija potpisnica

stvaranje telefonskih linija na državnom nivou koje će funkcionisati 24 sata dnevno sedam dana u nedelji kako bi se žene usmerile na savetodavne službe koje su im najbliže;
uspostavljanje skloništa od nasilja putem javnog finansiranja u područjima gde ranije nisu bila dostupna;
uvođenje nasilja nad ženama u nastavne programe različitih visokoškolskih studija (pravo, medicina, sestrinstvo, psihologija, društvene studije, itd.);
pružanje posebne obuke sudijama, tužiocima i advokatima kako bi se unapredio pristup žena zaštiti i pravnim lekovima

Izvor: Konvencija Saveta Evrope i sprečavanju nasilja nad ženama

Možda će vas zanimati i ova priča