Srbija, žene i Vikipedija: Mali broj urednica, „vidi se boljitak, ali je muškaraca i dalje više“

Milena Milenković ima 32 godine i retko zanimanje.

Piše i uređuje tekstove na najvećoj onlajn enciklopediji na svetu Vikipediji, gde je prema poslednjem istraživanju ove platforme, među deset urednika – jedna žena.

Mali broj urednica odražava se i na sadržaj posvećen ženama, zaključak je projekta Digitalna većina koji se bavi nejednakošću žena u digitalnom prostoru i povećanjem njihove vidljivosti.

„Statistika je poražavajuća, 20 odsto tekstova je o ženama, dok je broj urednica jednocifren“, kaže Ana Pejović, jedna od koordinatorki projekta za BBC na srpskom.

U saradnji sa Vikimedijom Srbije i još nekoliko organizacija, pokrenut je serijal besplatnih radionica digitalne pismenosti na kojima se učilo o pisanju sadržaja na ovoj platformi kako bi se povećao sadržaj posvećen ženama.

„Pripremljeno je oko 120 tekstova, a obrisano samo dva, očekivali smo više, ali je bilo mnogo intervencija u samom tekstu, poput korigovanja rodno senzitivnog jezika do brisanja delova koji se tiču mirovnog i antiratnog pokreta.

„Žene o kojima smo pisali su imale i druge karijere, što se stavljalo u prvi plan, dok je njihov aktivizam bio u drugom planu, u vidu jedne rečenice ili malog pasusa“, dodaje Pejović.

• Vikipedija slavi rođendan: Šta kaže čovek koji ju je osmislio
• Sutkinje u Srbiji: Zašto žene imaju „prevlast“ u pravosuđu
• „Neću cveće, hoću revoluciju“: Gde je Balkan po ravnopravnosti žena pred zakonom i u stvarnosti

Vikimedija Srbije, koja okuplja autore i autorke članaka na Vikipediji, godinama pokušava da smanji jaz među članovima organizovanjem mnogobrojnih seminara, radionica i projekata.

„Ima oko 800 aktivnih urednika i većinski jesu muškarci, pogotovo među dugogodišnjim urednicima.

„Broj urednica se povećava, vidi se boljitak, ali i dalje ima više muškaraca“, kaže Gorana Gomirac, menadžerka za saradnju sa institucijama kulture Vikimedija Srbije za BBC na srpskom.

‘Potrebna je samo dobra volja’

Milena Milenković je 2013. godine posećivala seminare i bila aktivna u jednoj feminističkoj organizaciji.

U moru projekata, pažnju joj je privukla radionica o pisanju i uređivanju biografija žena na Vikipediji.

„Bila sam pod utiskom što mogu da menjam, pišem i uređujem, sve mi se jako dopalo i tako sam počela“, kaže Milenković.

Prvi tekst koji je sređivala bio je o nigerijskoj džez pevačici Šade.

Vremenom je širila tematiku, te je pisala o istoriji, geografiji i fudbalerima, rušeći, kako kaže, predrasude da žene ne pišu o muškarcima.

Najveća onlajn enciklopedija na svetu, Vikipedija, nastala je 15. januara 2001.

Samo četiri meseca posle engleske, pokrenute su stranice Vikipedije na španskom, kineskom, francuskom i nemačkom jeziku.

Verzija na srpskom ove godine postaje punoletna i do danas je na njoj objavljeno više od 660.000 članaka, navodi Gomirac.

Posao na stranici je volonterski i potrebna je, kako ona kaže, „samo dobra volja“.

Među pionirima na ovom projektu u Srbiji našao se i Nenad Stojičić iz Niša.

U leto 2007. Stojičić, tada 14-godišnjak, veliki ljubitelj video igara, uočio je da o njima ima jako malo sadržaja na srpskom jeziku, što ga je, kako kaže, posebno „nerviralo“.

„Čuo sam za Vikipediju i mogućnost da svako ko želi može i da piše, napravio sam profil i aktivno krenuo da radim na tekstovima posvećenim ovoj temi.

„Ideja je tada još bila sveža i uglavnom je bilo muških članova – inženjera, matematičara, IT stručnjaka“, govori 16 godina kasnije za BBC na srpskom.

Stojičić je pune četiri godine pisao i uređivao sadržaj na ovoj stranici i, od 30 aktivnih urednika, koliko je ih je bilo u početku, trećinu su, kako navodi, činile žene.

„Ma ni toliko“, dodaje kratko u telefonskom razgovoru.

Nedostatak samopouzdanja i negativne reakcije na kritiku

Mali procenat žena koji uređuju tekstove na Vikipediji nije samo nizak u Srbiji, nego i globalno.

Prema istraživanju iz 2008. bilo je svega 13 odsto urednica, da bi taj broj nekoliko godina kasnije bio jednocifren.

Džulija Bir, profesorka sa Stoni Bruk univerziteta i Bendžamin Kolijer profesor sa Univerziteta Karnegi Melon u Kataru želeli su da saznaju šta su uzroci ove nejednakosti.

Njihovo istraživanje pokazalo je da žene dovode u pitanje sopstveno znanje i neprijatno im je da uređuju tuđi rad, a veliki broj učesnica njihove studije izjavio je da negativno reaguje i na kritiku koju im upućuju muškarci, zbog čega se dodatno osećaju nelagodno.

„Možda je i do društva u kom se oduvek smatralo da su muškarci ti koji o nečemu odlučuju, dok su žene uvek bile nekako sa strane, što je, čini mi se uticalo da misle da ne znaju da uređuju i obavljaju ovaj posao“, kaže Milenković.

Dodatni problem na koji ukazuje jeste da žene nemaju toliko slobodnog vremena da po ceo dan sede i kucaju, jer veliki broj njih radi po dva posla.

„Nešto što bi trebalo da bude demokratska zajednica je zapravo izrazito muški orijentisano i primećuje se i mizoginija prema ženskim autorkama, ali i tekstovima u kojim se obrađuju biografije žena“, kaže Ana Pejović.

Jedan od glavnih prioriteta Vikimedije jeste upravo povećanje sadržaja o ženama, na šta je ukazala pre nekoliko godina i Ketrin Maher koja vodi Fondaciju Vikimedija u San Francisku.

Vikimedija zajednica u Švedskoj u saradnji sa tamošnjim Ministarstvom spoljnih poslova prvi put je 2018. godine organizovala osmomartovski maraton kako bi prevazišli razliku u zastupljenosti žena na Vikipediji.

Toj borbi priključio se i ogranak u Srbiji.

Od tada napisano je oko 50.000 članaka o ženama koje napisalo oko 5.000 urednica i urednika iz celog sveta.

I dok Nenad Stojičić ne pamti da je bio bilo koji vid diskriminacije prilikom izbora tema, Milena Milenković se i dalje seća, kako kaže, neprijatnog komentara jednog kolege.

„Na jednom od susreta vikipedijanaca predložila sam da se piše o jednoj ženi i samo sam čula komentar: ‘Šta ćemo mi da pišemo o ženama, hajde da pišemo o medicini'“, priseća se Milenković.

‘I dalje vodimo iste borbe’

Mali broj žena na uredničkim mestima primetan je i kroz istoriju.

Ivana Pantelić, naučna saradnica Instituta za savremenu istoriju, ukazuje da je prva urednica ženskih novina na srpskom jeziku bila Milica Miletić Tomić, ćerka Svetozara Miletića i žena Jaše Tomića, srpskih političara iz Austrougarske.

„Ona 1911. osniva feministički časopis u kom je bila urednica i vlasnica, a koji je uz sitne prekide tokom Prvog svetskog rata izlazio sve do 1922″, kaže ona za BBC na srpskom.

Iako je i pre toga bilo časopisa sa ženskom tematikom, tadašnji zakon o štampi nije dozvoljavao ženama da ih uređuju, te su uredničku poziciju formalno imali muškarci, dok su žene bile te koje su pisale, sređivale i uređivale sadržaj, objašnjava istoričarka.

Navodi primer časopisa Domaćica u kom se pisalo o aktivnostima Beogradskog ženskog društva, a koje se zalagalo za ekonomsko osamostaljivanje žena.

„Urednik je bio Stefan Bajalović, a zapravo se u praksi tim poslom bavila Katarina Milovuk, predsednica društva.

„Bili su to ustupci da bi časopis mogao da izlazi, a sve ostalo su radile žene – one su pisale, štampale, bilo je to njihovo autorsko delo“, govori Pantelić.

Drugi primer koji ova istoričarka pominje jeste magazin Jednakost, s početka 20. veka.

„Ni tu niste imali formalno urednicu, već su na papiru to bili muškarci, a zapravo su i ovde žene obavljale posao“, navodi Pantelić.

Situacija se poboljšava tek posle Drugog svetskog rata kada žene dobijaju pravo glasa.

„Broj aktivnih žena je pre toga tada bio minimalan, uglavnom su to bile žene iz srednje klase ekonomski situirane.

„I danas je luksuz baviti se javni angažmanom – ko to može sebi da priušti, pa mi i dalje vodimo iste borbe“, dodaje istoričarka.

Pogledajte video o Ani i Miri – oružarki i kaskaderki iza opasnih filmskih scena

‘I penzionerke i studentkinje i profesorke’

Nenad Stojičić više nije aktivan član ove zajednice, ali primećuje da se stvari, kako kaže „menjaju na bolje“.

„I dalje ima više muškaraca, ali se iz godine u godinu povećava broj ženskih članova, pa tako imate i studentkinje i profesorke i penzionerke, nije kao na samom početku“, kaže ovaj 30-godišnjak.

Na boljitak ukazuje i Milena Milenković.

„I dalje je više urednika, ali mislim da obrazovnim programom koji Vikimedija Srbije sprovodi po školama i fakultetima, možemo da privučemo i studentkinje i srednjoškolke.

„Mnogi ljudi i ne znaju kako funkcioniše rad na ovoj platformi, te je potrebno da im se to približi, na čemu se posebno radi ovih godina“, dodaje ona.

Ova 32-godišnjakinja, po obrazovanju vaspitačica, odnedavno ima novu ulogu u ovoj digitalnoj zajednici.

„Postala sam kontrolorka i moj zadatak je da proveravam i vraćam tekstove ukoliko uočim da nešto nije kako treba.

„Izvori su jako su važni, svaka informacija mora dobro da se utvrdi, jer su se i ranije dešavale greške, koje nazivamo vandalizmima“, objašnjava novu poziciju.

O pouzdanosti informacija na ovoj stranici se godinama raspravlja, a Milenković veruje da bi sliku o tome mogao da promeni upravo pomenuti„obrazovni program.

„Deca verovatno razmišljaju kako Vikipedija nije relevantan izbor, te mi želimo da im objasnimo i naučimo ih kako to izgleda u praksi, kako se proveravaju izvori, kako se piše jedan tekst i da se ništa ne objavljuje dok kontrolori ne daju zeleno svetlo“, kaže ona.

Vikipedija je, smatra Ana Pejović, početna stanica u istraživanju, koja pruža osnovne informacije.

„Čini mi se da svi zajedno moramo da poradimo na motivaciji i razumevanju da iako to nije akademsko okruženje i enciklopedija u onom formalnom smislu, jeste važna riznica znanja koja nas može voditi ka novim izvorima i da je važno da na njoj postoje tekstovi kako o muškarcima, tako i ženama“, zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]