Srbija: Životni standard važniji od politike i Kosova, pokazuje istraživanje

Većina ljudi je zadovoljna životom u Srbiji, ali negativno ocenjuje političko stanje, rezultati su najnovije telefonske ankete istraživačko-izdavačkog centra Demostat.

Upitani da li bi pre glasali za stranku koja će više učiniti za Kosovo ili za onu koja će poboljšati životni standard, 44 odsto je dalo prednost kvalitetu života, a da na Kosovu ostane onako kako je sada, pokazuje istraživanje.

„Oko 36 odsto ispitanika bi glasalo za partiju koja će učiniti više na pitanju Kosova“, rekao je Srećko Mihailović, sociolog i glavni istraživač Demostata.

Pozitivno raspoloženje stanovnika Srbije prema Evropskoj uniji u blagom porastu, pokazala je anketa urađena telefonom sa 1.200 ljudi tokom septembra 2024.

Iako nisu direktno pitani jesu li za ulazak Srbije u EU ili ne, 51 odsto anketiranih je reklo da bi glasali za partiju proevropskog programa.

„Njih 28 odsto bi glas dalo partiji koja se tome protivi“, rekao je Zoran Panović, programski direktor Demostata.

• Novi protesti protiv Rio Tinta: Prvo Loznica, pa blokade
• Protiv sankcija Rusiji, ali za selidbu u Zapadnu Evropu – kako razmišlja prosečan mladi čovek u Srbiji
• „Ovo je dobra vest“: Ukinute vize za stanovnike Kosova sa srpskim pasošem

Opredeljenje stanovnika Srbije prema EU i dalje je podložno promenama, zavisno od političkog vođstva i načina prenošenja informacija kroz medije, zaključak je istraživanja Demostata.

Prema nekim ranijim istraživanjima, u Srbiji godinama pada podrška članstvu u EU.

U jednom od takvih istraživanja agencije Ipsos za američki Međunarodni republikanski institut, predstavljenog u aprilu 2024, oko 40 odsto ljudi u Srbiji je bilo za EU, ali je primećen rast proruskih sentimenata.

Trećina stanovnika Srbije glasala bi protiv ulaska zemlje u EU, navedeno je u tom istraživanju.

Srbija pokazuje sasvim drugačiji trend od drugih zemalja regiona, koji je „manje entuzijastičan za pridruživanje EU i za zapadnu orijentaciju“, rekao je tada Pol Makarti, regionalni direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu, za Glas Amerike.

‘Opčinjenost vođom’

„Hroničan problem politike u Srbiji jeste opčinjenost vođom.

„Istraživanje je pokazalo da su stanovnici više za demokratiju nego za autokratiju, ali istovremeno predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima podršku 48 odsto ispitanika“, kaže Panović iz Demostata.

Predsedniku ne veruje 35 odsto ispitanika.

„Kada pogledamo strukturu poverenja njegovih pristalica, 61 naspram 24 odsto su oni kojima je bliža autokratija nego demokratija.

„To pokazuje zašto Vučićeve pristalice prihvataju i njegov antizapadni narativ, a istovremeno i njegov prozapadni stav“, rekao je Panović.

Bitna je autoritarnost, objašnjava.

„Oni Vučića prihvataju kao autokratskog lidera, vođu, i on može jedno jutro da ih povede u EU, a drugo u BRIKS i oni će krenuti i u EU i u BRIKS“, dodaje Panović.

Ekološki protesti (ne)opravdani

Odnos prema otvaranju rudnika litijuma je prevashodno političko pitanje, iako bi stanovnici Srbije hteli da stručnjaci odlučuju, kažu istraživači Demostata.

Njima veruje 65 odsto ispitanika, predsedniku Srbije sedam, a 21 nema poverenja uopšte.

Trećina ispitanika ima „pozitivan stav prema ekološkim protestima i to je dobar rezultat kod utvrđivanja aktivizma“, kaže Mihailović.

Šest odsto anketiranih je reklo da ide na proteste protiv rudarenja litijuma, dok je 25 odsto stava da su opravdani, ali da u njima ne učestvuju.

Njih 31 odsto misli da se sa ekološkim protestima „preteruje“, dok je 23 odsto reklo da ih ne zanimaju.

Poverenje u opoziciju opada

Rejting opada kako strankama na vlasti, tako i opoziciji, pokazuju rezultati istraživanja.

Oko 42 odsto je reklo da nema poverenje u vladajuće partije, a 66 odsto u opoziciju.

Prema istraživanju, 37 odsto ispitanika podržava stranke na vlasti, opoziciji je bliže 21 odsto, a njih 42 odsto navodi da im nisu bliski ni jedni ni drugi.

Nepoverenje u stranke opozicije je rezultat razočarenja raspadom koalicije Srbija protiv nasilja koja je „davala dobre osnove za značajan rezultat“, ocenjuje Panović.

Protesti „Srbija protiv nasilja“ organizovani su posle dva masovna ubistva u maju 2023. u kojima je živote izgubilo 19 dece i mladih.

Potom su se pojedine stranke opozicije ujedinile i blok nazvale Srbija protiv nasilja i na toj listi su učestvovale na izborima za republičku skupštinu u decembru 2023.

Međutim, šest meseci kasnije, uoči lokalnih izbora, stranke te koalicije su se razišle jer se nisu dogovorile oko zajedničkog nastupa, odnosno da li će učestvovati ili bojkotovati.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]