Srpska napredna stranka, 13 godina postojanja: Gde su ostale stranke u Srbiji bile za svoj trinaesti rođendan

„Čekaj, Milenko, da ja malo zalijem“, kaže Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, kao i potpredsednica Srpske napredne stranke (SNS).

„Ajde, ajde“, odgovorio je Milenko Jovanov, narodni poslanik i potpredsednik Glavnog odbora naprednjaka.

Spustio je Jovanov potom lopatu na zemlju, a Obradović kantom za zalivanje, uz pratnju škljocanja fotoaparata, sipala malo vode preko sveže nabacane zemlje.

Zvaničnici vladajuće SNS, sadnjom 13 sadnica javora u Parku mira i prijateljstva na Novom Beogradu, obeležili su 13 godina postojanja.

• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Ko je Nebojša Stefanović
• Kako živi demokratija u Srbiji

Pored Obradović i Jovanova, u sađenju su učestvovali i drugi visoki zvaničnici stranke – Miloš Vučević, Darko Glišić, Aleksandar Šapić, Zoran Đorđević – kao i niz mladih lidera i poslanika.

„Odlučili smo se da na skroman i simboličan način, baš u Parku mira i prijateljstva, obeležilo 13 godina nove, savremene politike“, izjavio je Šapić prilikom obraćanja.

„Evo i vreme nas je poslužilo“, dodao je, pokazujući oko sebe na topao i vedar dan.

Srpska napredna stranka osnovana je 2008, na vlasti je od 2012, a u poslednjih 13 godina mnogo toga se u taboru naprednjaka promenilo.

Nije uvek bilo tako vedro među njima, a posebno je burno bilo poslednjih godina, sa sve učestalijim pričama o sukobu lidera stranke Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića.

Stefanović, ministar odbrane i potpredsednik Vlade, tokom proleća je, u tišini i bez krupnih reči, ostao bez visokih funkcija u SNS, čiji je jedan od osnivača.

Sadnja

Niz lopata sa crvenim vrhom – koje deluju prilično novo i nekorišćeno – mirno čeka pored sadnica javora i gomile zemlje, nedaleko od Muzeja savremenih umetnosti u Beogradu.

Lideri naprednjaka se za to vreme polako okupljaju sa druge strane ulice.

„Mi smo sa Radničkim u grupi, a Zvezda je u drugoj“, objašnjava o Aleksandar Šapić, lider beogradskih naprednjaka i jedan od potpredsednika stranke, situaciju u vaterpolo Ligi šampiona Darku Glišiću, predsedniku Izvršnog odbora SNS-a.

Pod „mi“, Šapić misli na Novi Beograd, klub iz opštine koju predvodi, a koji je poslednjih godina doživeo meteorski uspon i ove sezone ima drim tim, predvođen nizom reprezentativaca Srbije.

Miloš Vučević, takođe potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Novog Sada, nedaleko odatle mirno stoji među mladim poslanicima, a poslednja se skupu pridružila Marija Obradović.

„Hoćemo li“, rekao je Šapić u jednom trenutku i naprednjaci su krenuli.

Na putu ka lopatama i sadnicama, kolonu su predvodili upravo on i Glišić, a njih dvojica zauzela su i centralne sadnice.

„Izvolite, gradonačelniče“, rekao je Šapić Vučeviću, pokazujući na drvo pored njegovog.

Ostali su otišli na obode kolone.

Fotoreporteri i snimatelji su se skupili i sadnja je mogla da počne.

Posle nekoliko lopata zemlje, novinarima se obratio Šapić.

Kako je rekao, godišnjica naprednjaka simbolično je obeležena u Parku mira i prijateljstva, jer SNS već 13 godina vodi baš takvu politiku.

„To je nova, savremena politika, tokom koje je Srbija od zemlje možda i na marginama Evrope postala lider regiona, zemlja razvoja, prosperiteta i auto-puteva“, naveo je Šapić, dodajući da je utemeljivač te politike Aleksandar Vučić.

Šapić je naveo i da se SNS, kao „svaka ozbiljnija kompanija u svetu, stalno menja i regeneriše kako bi odgovorila izazovima vremena“.

• Ko će rešiti sudbinu Rio Tinta u Srbiji
• Poligraf: Aparat koji detektuje laži i političke afere
• Merkel u Beogradu: „Mnogo rezultata, ali dug put do Evropske unije“
• Ko je Zagorka Dolovac i zašto je to tako teško saznati

Krajem maja ove godine, Šapićev Srpski patriotski savez (SPAS) pristupio je Srpskoj naprednoj stranci, kada je on postao potpredsednik Glavnog odbora.

Političku karijeru počeo je kao pomoćnik gradonačelnika Beograda, dok je tu funkciju obavljao Dragan Đilas, tada zvaničnik Demokratske stranke (DS).

U junu 2011. Šapić je izabran za predsednika Gradskog odbora DS-a u Beogradu, a godinu dana kasnije postaje predsednik opštine Novi Beograd.

DS napušta u novembru 2014, a četiri godine kasnije osniva SPAS.

O svemu tome – činjenici da nije od početka bio deo SNS-a – bilo je reči i tokom sadnje.

„Politike se menjaju, stranke se menjaju, ali poglede na ključne političke stvari nisam menjao – iste vrednosti zastupam i danas“, rekao je Šapić.

„Ukazala mi se prilika da kroz jaku organizaciju kvalitetnije implementiram politiku u koju verujem i nisam želeo da je propustim“, dodao je.

Ostali nisu bili tako raspoloženi za priču.

Protokolom je predviđeno da se obrati samo Šapić, rekao je kratko novinarima Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora naprednjaka.

Isto je nešto kasnije za BBC na srpskom, posle pokušaja dobijanja izjave, ponovio Đorđe Dabić, poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.

Njegov kolega, Miloš Terzić, odgovorio je da je zauzet i da zbog mnogo posla nema vremena, dok je ministarka Obradović rekla da će na pitanja odgovoriti preko mejla – što se i dogodilo.

Ubrzo posle Šapićevog obraćanja, naprednjaci su otišli.

Sađenje drveća završili su radnici Gradskog zelenila.

Istorija

Sa slike prve velike radosti, dolaska na vlast 2012, u stranačkom vrhu naprednjaka 13 godina kasnije gotovo da nema nikoga – osim Aleksandra Vučića, Zorane Mihajlović i Marka Đurića.

„Sadašnji SNS je nezamislivo neuporediv – vreme u Srbiji kao da je stalo, dok se SNS na glavačke okrenula, i to ne jednom, već više puta“, izjavio je ranije za BBC na srpskom Radoš Ljušić, jedan od osnivača naprednjaka.

„Dobro poznajem ljude koji su učestvovali u osnivanju stranke, pa kad pogledam ko su danas poslanici u parlamentu, ministri, predsednici opština, direktori javnih preduzeća i nosioci funkcija drugih državnih ustanova, stičem utisak da je to jedan sasvim novi svet, novi ljudi, nepoznati i nama koji smo stranku stvarali 2008″, dodao je.

Položaj najodgovornijih u Srbiji izborio je Tomislav Nikolić, dok je Aleksandar Vučić učvrstio vlast stranke koju je preuzeo kada je Nikolić izabran za predsednika Srbije.

SNS sada slavi 13 rođendan, što znači da je dve trećine „života“ provela na vlasti.

• „Ja sam guverner dok je Vučić na vlasti“
• Preletači i srpska politika: „Političari računaju da građani slabo pamte“
• Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika

Marija Obradović, potpredsednica SNS-a, u pisanom odgovoru za BBC navodi da „nijedna stranka koja je u bila na vlasti nije učinila ovoliko za razvoj i napredak zemlje“.

„Na poverenje naroda mogu da računaju samo oni koji se bore za njegove interese i verujem da će SNS i u budućnosti nastaviti to da čini“, navela je kratko.

Kako kaže, građani to prepoznaju i zbog toga SNS-u daju poverenje.

Mnogi širom sveta, pa i u Srbiji, ne vole broj 13 – strah od njega naziva se triskaidekafobija – ali Obradović nema strahova kada je reč o broju 13 i budućnosti SNS.

„Nisam sujeverna“, kaže kratko.

Na poslednjim parlamentarnim izborima održanim krajem juna 2020, naprednjaci su osvojili 60 odsto glasova, što je rezultat kakav nije imala nijedna politička partija od socijalista 1990, kao i nijedan lider od Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije.

Međutim, istraživanje nevladine organizacije Crta, pokazuje da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.

„Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude“, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).

Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.

U poslednjem izveštaju Fridom hausa (Freedom House), organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je dobila kritike zbog „provladine propagande koja je doprinela ubedljivoj pobedi SNS-a na parlamentarnim izborima“, a zemlja je svrstana u „hibridne režime“.

Jedna od glavnih odlika hibridnih režima, objašnjavaju, jeste što vlast omogućava održavanje izbora na kojima ima kakvu-takvu konkurenciju.

„Iako izbori nisu uvek slobodni niti pošteni, nisu uvek ni apsolutno lažirani, kao što je to slučaj u autokratskim režimima“, navode iz Fridom hausa.

• Da li izveštaji EU i SAD o stanju u Srbiji zaista mogu nešto da promene

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često je i sam konstatovao da stanje u Srbiji „nije savršeno“, ali da se radi na promenama.

„Počeli smo da unapređujemo stanje u oblasti vladavine prava, spremni smo da saslušamo kritike i savete po pitanju demokratije i korupcije – postoje ozbiljni problemi kojima treba da se pozabavimo“, rekao je Vučić u aprilu 2021.

• Dosije „Pandora papiri“: Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Mali i dalje negira da je vlasnik
• Potvrđena optužnica – pet stvari koje treba da znate o „slučaju Belivuk“
• Krušik i uzbunjivači u Srbiji: „Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima“
• Savamala: „Kompletni idioti“ i nekompletna istraga

Gde su ostale stranke bile za 13 rođendan?

• Demokratska stranka

Demokratska stranka obnovila je rad 16. februara 1990. godine posle vraćanja višestranačja u Srbiju.

Tada je za predsednika izabran Dragoljub Mićunović.

Demokrate na vlast dolaze posle revolucije 5. oktobra 2000, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, tako da su 13. godišnjicu – 2003. godine – dočekali na vlasti.

Međutim, manje od mesec dana kasnije ubijen je lider demokrata i premijer Srbije Zoran Đinđić.

Posle izbora 2004. godine DS je bila u opoziciji, a na vlast dolazi ponovo 2007, tokom druge vlade Vojislava Koštunice.

Demokrate su na vlasti bile sve do 2012. godine, kada ih smenjuju naprednjaci.

Stranka se od tada razdelila na više manjih i DS je danas gotovo na političkoj margini.

• Srpski pokret obnove

Srpski pokret obnove osnovan je 14. marta 1990. godine.

To znači da je za 13. godišnjicu takođe dočekao tokom burne 2003.

Posle ubistva premijera Zorana Đinđića, u decembru su održani vanredni parlamentarni izbori, na koje je SPO izašao sa Novom Srbijom Velimira Ilića.

Tako su 2004. postali su deo vladajuće koalicije u vladi Vojislava Koštunice.

Uticaj SPO posle toga počinje da pada, ali 2008. ponovo postaju deo vlasti u vladi Borisa Tadića.

Od 2014. godine SPO je deo koalicije oko Srpske napredne stranke, ali je njihov politički uticaj minoran.

• Socijalistička partija Srbije

Socijalistička partija Srbije osnovana je 17. jula 1990. godine, kada je nasledila Savez komunista Srbije.

Trinaest godina kasnije – tri posle promena 5. oktobra 2000. godine – SPS je bio deo političke margine sa koje su počeli da se podižu najpre podrškom manjinskoj vladi Vojislava Koštunice.

Oživeli su ponovo 2008, posle istorijskog pomirenja sa Demokratskom strankom, kada postaju deo vlade Borisa Tadića.

Od 2012. godine su deo vladajuće koalicije oko SNS.

• Srpska radikalna stranka

Srpska radikalna stranka u februaru ove godine obeležila je jubilej – 30 godina postojanja.

Osnovana je 23. februara 1991, što znači da su za 13. godišnjicu bili u opoziciji.

Iako je SRS na izborima krajem decembra 2003. godine osvojila najviše glasova, premijer je postao lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica.

Posle 2008. godine njihov uticaj značajno opada, a na poslednjim izborima radikali nisu prešli cenzus.

• Demokratska stranka Srbije

Demokratska stranka Srbije osnovana je krajem jula 1992. godine, izdvajanjem iz Demokratske stranke.

Za 13. godišnjicu DSS je bio na vlasti, upravo tokom mandata vlade Vojislava Koštunice.

Vladajuću koaliciju te 2005. činili su Demokratska stranka Srbije, G17+, Srpski pokret obnove i Nova Srbija.

Na vlasti su bili do 2008. godine i od tada značajno opada njihov uticaj.

• Liberalno demokratska partija

Osnovana je u novembru 2005. godine, takođe izdvajanjem iz Demokratske stranke.

Za 13. godišnjicu, te 2018. godine, LDP je bilo u opoziciji, posle koalicije sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Socijaldemokratskom strankom (SDS) Borisa Tadića na izborima 2016. godine.

Na narednim parlamentarnim izborima 2020. godine, LDP je osvojio tek 0,32 odsto glasova.

Pogledajte kako je izgledao samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu – šta novim diplomatama znače Tito, Naser i Nehru

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]