Šta će papa Franja preduzeti povodom zlostavljanja u Katoličkoj crkvi

U nameri da nađe rešenje za skandale koji potresaju Rimokatoličku crkvu, Papa je sazvao vanredni samit biskupa u Rimu.

Ovaj potez usledio je posle nedavnog neiznuđenog priznanja da su u jednom manastiru u Francuskoj sveštenici iskorišćavali opatice kao „seksualne robinje“.

Papa Franja je odlučio da sazove globalnu konferenciju posle rasprave sa takozvanim C9. To je savetodavna grupa od devet kardinala koji su imenovani ubrzo nakon što je Franja izabran za papu.

Papa se nalazi pod velikim pritiskom da pokaže inicijativu i pronađe izvodljiva rešenja za najtežu krizu sa kojom se suočila savremena crkva.

Priče o zlostavljanju isplivale su u raznim delovima sveta. Crkva je optužena za prikrivanje zločina koje su počinili njeni sveštenici, što je ozbiljno narušilo njen moralni autoritet.

Papa Franja mora da se suoči i sa pretpostavkama, stavovima i praksom koji su omogućili širenje kulture zlostavljanja. Razmere tog izazova možda će se ispostaviti kao prevelike.

Samit, kojem prisustvuju svi poglavari nacionalnih biskupskih konferencija iz više od 130 zemalja sveta, samo je početak pokušaja borbe sa bolešću koja truje crkvu najmanje od osamdesetih godina prošlog veka.

Kad je Džejson Beri, lokalni novinar iz američke savezne države Luizijane, počeo da radi na priči o svešteniku zlostavljaču, ocu Gilbertu Gotu, nije očekivao da će njegov rad rasplamsati međunarodni skandal koji i dalje plamti više od 30 godina kasnije.

Berijev rad doveo je do nastanka knjige I ne uvedi nas u iskušenje iz 1992. godine, zasnovane na građanskim parnicama u kojima se crkva krajem 1980-tih nagodila sa mnogobrojnim oštećenim građanima.

Posle toga, na Berijev rad se 2002. godine nadovezala istraga dnevnog lista Boston gloub, koja je donela još sveobuhvatniju priču o zlostavljanju sveštenih lica i zataškavanju tog skandala. Novinari su dobili prestižnu Pulicerovu nagradu, a njihov trud ekranizovano je u filmu Spotlajt.

Skandali su se nakon toga samo ređali.

Uzmite, na primer, šest od osam Rimokatoličkih biskupija u saveznoj državi Pensilvanija, koje su se prošle godine našle na meti istrage.

Državni tužilac Džoš Šapiro poslao je sudski nalog za isporučivanje milion internih dokumenata biskupije koje su detaljno proučene. Dokaze je pružilo na desetine svedoka, dok su neki sveštenici priznali svoja nedela. Šapirov izveštaj, objavljen u decembru, bio je poražavajući.

„Više od 1.000 dece, žrtava zlostavljanja, moglo je da se nađe tu u zvaničnim dokumentima crkve“, napisao je on, „sa verodostojnim optužbama protiv više od 300 sveštenika koji su se okomili na njih“.

Izveštaj, koji ima više od 1.000 strana, pokriva poslednjih 70 godina – a primeri navedeni u njemu su jezivi.

U Skrentonskoj biskupiji, sveštenik je silovao jednu devojku, a kad je ona zatrudnela, organizovao joj je abortus. Sveštenikov direktni nadređeni, mesni biskup, poslao je tada pismo.

• Nemački sveštenici zlostavljali hiljade dece
• Sveštenici u SAD ‘zlostavljali više hiljada dece’
• Kurs isterivanja đavola sve popularniji

„Ovo je veoma težak period u vašem životu i svestan sam koliko ste uznemireni“, napisao je on. „I saosećam sa vašim bolom.“

Pismo nije bilo upućeno devojci, već svešteniku.

U jednoj drugoj biskupiji, sveštenik je posetio sedmogodišnju devojku u bolnici nakon što su joj operisani krajnici – i silovao je.

U trećoj, sveštenik je zlostavljao devetogodišnjaka, a potom isprao dečakova usta svetom vodicom – „da ga pročisti“.

U izveštaju se zaključuje da su pedofili koji su se ostrvili na decu mogli neometano da ih zlostavljaju zato što je crkva sakrivala njihove aktivnosti premeštajući optužene sveštenike u druge parohije i ne prijavljujući njihova nedela policiji.

Tvrdnje o silovanju

Velečasni Franko Mulakal potekao je iz malog mesta po imenu Kerala, na jugozapadnoj obali Indije, da bi postao biskup na severu zemlje.

Uhapšen je u septembru 2018. godine, posle navoda jedne opatice da ju je redovno posećivao u manastiru kako bi je silovao. Biskup, koji je privremeno napustio službu, negirao je sve navode, rekavši novinarima da su optužbe „neosnovane i fabrikovane“.

U pismu koje je opatica poslala nadređenima, ona je tvrdila da se prvo silovanje dogodilo u maju 2014. a poslednje u septembru 2016. godine.

U januaru su opatice zatražile od vrhovnog sveštenika Kerale da preduzme nešto u njihovo ime, nakon što su im crkveni velikodostojnici navodno naložili da napuste državu, u pokušaju da saniraju štetu.

Opatice su se žalile da ih iskorišćavaju zato što im smeštaj često zavisi od sveštenika i biskupa i plaše se da će biti ostavljene na ulici ukoliko pruže otpor sveštenstvu koje ih zlostavlja.

U Malaviju, gde je zastupljenost virusa HIV među odraslim osobama uzrasta do 64 godine više od 10 odsto, veruje se da su opatice posebno na meti napada zato što se smatraju „čistima“ i da je mnogo manje verovatno da će biti zaražene virusom.

Obećanje ‘Nikad više’

Australijska vlada je 2012. godine najavila rad Kraljevske komisije, zadužene da istraži institucionalne reakcije na zlostavljanje dece. Organizacije koje su učestvovale u radu bile su lokalni centri za brigu o mladima, škole, sportske, umetničke i druge grupe iz lokalne zajednice, kao i crkva.

Komisija je zaključila da je između 1950. i 2010. godine sedam odsto rimokatoličkih sveštenika iz Australije navodno zlostavljalo decu.

U jednom verskom redu, Braća svetog Jovana od Boga, 40 odsto njegovih poglavara optuženo je za zlostavljanje dece.

• Kakvi su, zapravo, odnosi Srbije i Vatikana
• Papa dao instrukcije časnim sestrama za korišćenje društvenih medija
• Papa promenio odluku o smrtnoj kazni

Krisi Foster, majka dvoje dece koje su zlostavljali sveštenici u Melburnu, požalila se vlastima. Ona je za BBC izjavila da umesto da se pozabave njenim pritužbama, njena porodica je postala meta klevetničke kampanje.

„Govorili su za nas da smo lažovi, da samo želimo novac“, rekla je ona.

„To bi govorili parohijanima. A parohijani bi im verovali, jer ko će da poveruje da bi sveštenik silovao dete? Bilo je mnogo lakše poverovati u tu laž, nego da sveštenici seksualno zlostavljaju decu.“

U avgustu 2018. godine, Rimokatolička crkva u Australiji objavila je zvanični odgovor Kraljevskoj komisiji.

Nadbiskup presveti Mark Kolridž, predsednik Australijske konferencije katoličkih biskupa, rekao je da je „previše“ sveštenika, verskih i svetovnih lica iz okrilja crkve u Australiji „omanulo u svojoj dužnosti da zaštiti i poštuje dostojanstvo svih, uključujući posebno one najranjivije, našu decu i naše mlade ljude“.

„Jedinstvenim glasom, biskupi i poglavari verskih redova ovog jutra se ovde zaklinju, ‘Nikad više'“, rekao je on.

‘Šokantno zlostavljanje’

Prošlog leta, britanska Nezavisna istraga o seksualnom zlostavljanju dece objavila je izveštaj o dve najprestižnije rimokatoličke škole u Velikoj Britaniji: koledžu Emplfort u Severnom Jokrširu i školi Daunsajd u Somersetu.

Prema tom izveštaju, za školu su „veći prioriteti bili monasi i njihove reputacije nego zaštita dece“, a „deca su decenijama bila podvrgavana šokantnom zlostavljanju, neka sa samo sedam godina u Emplfortu i sa samo 11 u Daunsajdu“.

U sklopu istrage saslušana su svedočanstva onih koji su bili prisiljavani na seksualne radnje, ponekad u prisustvu vršnjaka.

U zaključku izveštaja navodi se da „mnogi počinioci nisu krili svoja seksualna interesovanja od dece“.

„Blatantna otvorenost ovih aktivnosti pokazuje da je postojala kultura prihvatanja zlostavljačkog ponašanja“, rečeno je u izveštaju.

Posle objavljivanja, Emplfort je saopštio da se „opatija i koledž ponovo od srca izvinjavaju svim žrtvama zlostavljanja“.

Daunsajd je izrazio slično žaljenje rekavši: „Opatija i škola u potpunosti prihvataju odgovornost za ozbiljne propuste i greške načinjene podjednako prilikom zaštite onih za koje se staramo i u reakcijama na pritužbe na narušenu bezbednost.“

Za organizaciju koja broji više od 1,2 milijarde sledbenika i prisutna je u doslovno svakoj državi na planeti, trenutno je pažnja javnosti nedvosmisleno usmerena na papu Franju.

Kada je on izabran, u martu 2013. godine, bio je savršeno svestan kako skandali u vezi sa zlostavljanjem utiču na crkvu.

U roku od godinu dana, u julu 2014. godine, on se sastao sa šest žrtava iz tri zemlje – po dvoje iz Irske, Velike Britanije i Nemačke. Na privatnoj misi, sa šest žrtava među prisutnom verskom zajednicom, on je ponudio svoje nedvosmisleno izvinjenje.

„Pred Bogom i njegovim slugama, izražavam svoju tugu zbog greha i teških zločina seksualnog zlostavljanja sveštenstva počinjenih nad vama“, rekao je papa Franja tokom propovedi, koju je Vatikan kasnije objavio.

„I ponizno vas molim za oproštaj. Preklinjem vas za oproštaj i zbog greha nedelanja crkvenih poglavara, koji nisu adekvatno reagovali na navode članova porodica o zlostavljanjima, kao i samih žrtava zlostavljanja.“

Ubrzo nakon toga, Papa Franja je dodao novih osam članova u Papsku komisiju za zaštitu maloletnika, iz Afrike, Okeanije, Azije i Južne Amerike. Ali ubrzo nakon toga, telo su počeli da napuštaju njegovi članovi. Jedino dvoje u komisiji koji su bili žrtve zlostavljanja, Mari Kolins i Piter Sonders, podneli su ostavke.

Mari Kolins, koju je jedna sveštenik zlostavljao kad je imala 13 godina, napisala je pismo rekavši da iako je Papa možda stvarno želeo da reši problem zlostavljanja sveštenih lica, vatikanska birokratija uporno je minirala predloge za promene.

Nakon što je komisija iznela predlog da bi na svu korespondenciju žrtava morala da se odgovori, ona je otkrila da nije odgovoreno ni na jednu.

„Ne mogu u javnosti da slušam izjave o dubokom saosećanju crkve prema onima čiji su životi uništeni zlostavljanjem“, napisala je ona, „a da privatno gledam kako verska zajednica u Vatikanu odbija čak i da prizna postojanje njihovih pisama.“

Ona je zaključila ovim rečima: „To savršeno odražava način na koji je crkva rešavala čitavu ovu krizu u vezi sa zlostavljanjem: biranim rečima u javnosti i potpuno suprotnim delanjem iza zatvorenih vrata.“

Papa Franja odlučio je da otvori vrata, sazvavši do sada jedinstveni samit koji bi trebalo da se bavi ovim problemom. Ali on je već pokušao da umanji očekivanja javnosti upozorivši medije, tokom leta nazad u Rim iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da trodnevna konferencija predstavlja samo početak ovakvog razgovora.

Drugi tvrde da on prosto mora da izda edikt koji će crkva strogo slediti. Ali primenjivanje univerzalnih protokola predstavlja veliki izazov, zato što crkva deluje u okviru širokog spektra kultura i pravosuđa.

Teško je zamisliti teži izazov za osamdesetdvogodišnjeg papu od ovog. Njegov pontifikat započeo je masovnim oduševljenjem čovekom koji je odabrao pastoralni pristup umesto pompe i ceremonije, poniznost i saosećanje umesto raskoši svog statusa.

Ali kako će se on završiti verovatno će zavisiti od dela koje preduzme i protokola koje primeni da bi se izborio sa pošastima zlostavljanja.