Među razbijenim staklom i izgaženim zastavama, posteri iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija leže iscepani na patosu iranske ambasade u Damasku.
Tu su i pocepane slike bivšeg vođe libanskog pokreta Hezbolaha Hasana Nasralaha, ubijenog u izraelskom vazdušnom napadu na Bejrut u septembru.
Na fasadi ambasade, ukrasne tirkizne pločice ostale su netaknute.
Međutim, unakažena džinovska slika izuzetno uticajnog bivšeg komandanta iranske Revolucionarne garde Kasima Sulejmanija, ubijenog po naređenju Donalda Trampa tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, još je jedan podsetnik na seriju udaraca koje je doživeo Iran.
Pad ključnog saveznika, sirijskog predsednika Bašara al-Asada 8. decembra vrhunac je tih udaraca.
Dok Islamska Republika Iran liže rane i priprema se za novi predsednički mandat Donalda Trampa u Sjedinjenim Državama (SAD), da li će se odlučiti za tvrđi stav ili će obnoviti pregovore sa Zapadom?
I koliko je režim u Teheranu stabilan?
U prvom govoru posle svrgavanja Asada, Hamnei je odlučio da strateški poraz prikrije jakim rečima.
Ovaj 85-godišnjak treba i da izabere naslednika, budući da je kao vrhovni autoritet na vlasti u Iranu od 1989. godine.
„Iran je jak i moćan i biće još jači“, rekao je on.
Naglasio je da će alijansa na Bliskom istoku koju predvodi Iran, a koju čine palestinski Hamas, libanski Hezbolah, jemenski Huti i iračke šiitske milicije – „Osovina otpora“ protiv Izraela – takođe osnažiti.
„Što veći pritisak pravite, otpor postaje jači.
„Što više zločina počinite, otpor će biti odlučniji.
„Što se više borite protiv njega, on će se još više širiti“, rekao je.
Ali regionalni potresi posle masakra koji je Hamas napravio u Izraelu 7. oktobra 2023. godine, a koji je Iran pozdravio, ako ne i podržao, poljuljali su režim u Teheranu.
Izraelska odmazda protiv njegovih neprijatelja promenila je situaciju na Bliskom istoku i ostavila Iran u nezavidnom položaju.
„Sve domine padaju jedna za drugom“, kaže Džejms Džefri, bivši američki diplomata i zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost, koji sada radi u nestranačkom istraživačkom centru Vilson.
„Iransku ‘Osovinu otpora’ razbio je Izrael, a događaji u Siriji su je razneli.
„Osim Huta u Jemenu, Iran više nema jakog saveznika u regionu.“
Iran i dalje podržava moćne milicije u susednom Iraku.
Ali Džefri kaže: „Ovo je nezabeleženi kolaps regionalnog hegemona“.
Svrgnuti sirijski predsednik Asad poslednji put je viđen na sastanku sa iranskim ministrom spoljnih poslova 1. decembra, kada je poručio da će „slomiti“ pobunjenike koji su napredovali ka sirijskoj prestonici.
Kremlj je objavio da je Asad u Rusiji nakon što je pobegao iz Sirije.
Iranski ambasador u Siriji, Hosein Akbari, opisao je Asada kao „branika ‘Osovine otpora'“.
Ipak, kada je mu je došao kraj, oslabljeni Iran, šokiran iznenadnim kolapsom njegovih snaga, nije bio u stanju niti je bio voljan da se bori za Asada.
Za svega nekoliko dana nestala je jedna od dve države i ključna karika u „Osovini otpora“.
- Šta pad sirijskog predsednika Asada znači za svet
- Trinaest prelomnih tačaka za 13 godina građanskog rata u Siriji
- Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
Kako je Iran izgradio mrežu
Iran je decenijama gradio mrežu milicija kako bi održao uticaj u regionu, ali i da bi odvratio Izrael od eventualnog napada.
Ta strategija datira još od Islamske revolucije 1979. godine.
U ratu sa Irakom otac Bašara al-Asada, Hafez, podržavao je Iran.
Savez šiitskih sveštenika u Iranu i porodice Asad (koji su pripadnici manjinske alavitske sekte, ogranka šiitskog islama) pomogao je da se učvrsti iranska baza moći na pretežno sunitskom Bliskom istoku.
Sirija je takođe bila ključni put kojim je Iran snabdevao njegovog saveznika u Libanu, Hezbolah, i druge oružane grupe u regionu.
Iran je i ranije pomagao Asadu.
Kada je izgledao ranjiv nakon što je narodni ustanak 2011. prerastao u građanski rat, Teheran mu je obezbedio borce, gorivo i oružje.
Više od 2.000 iranskih vojnika i generala je ubijeno u Siriji dok su navodno tamo bili u ulozi „vojnih savetnika“.
„Znamo da je Iran potrošio između 30 i 50 milijardi američkih dolara u Siriji [otprilike od 2011.]“, kaže Sanam Vakil, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku u istraživačkom centru Četam hausu (Chatam House).
Sada je presečen put kojim bi Iran možda u budućnosti pokušao da ponovo snabdeva Hezbolah u Libanu, a odatle, potencijalno, i druge grupe.
„’Osovina otpora’ je bila oportunistička mreža osmišljena da Iranu pruži stratešku dubinu i zaštiti Iran od direktnog udara i napada“, tvrdi Vakil.
„Ta strategija je definitno propala.“
Na odluku Teherana šta će da uradi neće uticati samo Asadov odlazak sa vlasti, već i činjenica da je iranska vojska prošla mnogo gore od Izraela u prvim direktnim sukobima dve zemlje ranije ove godine.
Većina balističkih projektila koje je Iran ispalio na Izrael u oktobru je presretnuta, iako su neke nanele štetu u nekoliko izraelskih vazdušnih baza.
Izraelski napadi naneli su ozbiljnu štetu iranskoj protivvazdušnoj odbrani i pogonima koji proizvode rakete.
„Pretnja projektilima se pokazala kao potpuno prazna“, kaže Džefri.
Atentat na bivšeg vođu Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu u julu je takođe bila velika sramota za Iran.
Budući pravac zemlje
Od sada, glavni prioritet Islamske Republike Irana je sopstveni opstanak.
„Pokušaće da se repozicionira, ojača ono što je ostalo od ‘Osovine otpora’ i ponovo uloži u regionalne veze kako bi preživeo pritisak koji će Tramp verovatno napraviti“, kaže Vakil.
Denis Horak je proveo tri godine u Iranu kao otpravnik poslova u Ambasadi Kanade.
„To je prilično otporan režim sa ogromnim polugama moći, a imaju još mnogo šta da upotrebe“, kaže on.
Iran poseduje ozbiljnu oružanu moć koju bi mogao da upotrebi protiv arapskih zemalja u Persijskom zalivu u slučaju sukoba sa Izraelom, tvrdi on.
Upozorava da Iran nikako ne bi smeo da se smatra papirnim tigrom.
Međutim, međunarodna pozicija Irana duboko je oslabljena – nepredvidivi Donald Tramp se sprema da preuzme predsedničku funkciju u SAD-u, a Izrael je dokazao da je sposoban da ubije njegove neprijatelje.
„Iran će sigurno preispitati vlastitu doktrinu odbrane koja se prvenstveno oslanjala na ‘Osovinu otpora'“, kaže Vakil.
„Razmotriće i sopstveni nuklearni program i odlučiti da li su potrebna veća ulaganja u njega koja bi režimu obezbedila dodatnu sigurnost“.
- Iran raketama na Izrael: Koliki je napad bio i šta bi dalje moglo da se dešava
- Izrael gađao vojne ciljeve u Iranu: Kakav će biti odgovor Teherana
- Sukob Izraela i Irana: Kakav je stav Rusije i Kine
Nuklearni potencijal
Iran tvrdi da njegov nuklearni program razvija isključivo u mirnodopske svrhe.
Ali znatno je napredovao otkako je Donald Tramp odustao od pažljivo ispregovaranog sporazuma potpisanog 2015. godine, kojim su ograničene iranske nuklearne aktivnosti u zamenu za ukidanje nekih ekonomskih sankcija.
Prema sporazumu, Iranu je bilo dozvoljeno da obogati uranijum do 3,67 odsto.
Nisko obogaćeni uranijum može da se koristi za proizvodnju goriva za komercijalne nuklearne elektrane.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) kaže da Iran sada značajno povećava zalihe uranijuma obogaćenog do 60 odsto.
Iran je rekao da to čini iz osvete zbog sankcija koje je Tramp ponovo uveo i koje su ostale na snazi i za vreme administracije Džozefa Bajdena, koja je pokušavala, ali nije uspela da oživi sporazum.
Za nuklearnu bombu je potreban uranijum obogaćen do 90 odsto ili više.
Šef IAEA Rafael Grosi je ukazao da bi ono što Iran radi mogao biti odgovor na regionalne neuspehe zemlje.
„To je zaista zabrinjavajuća slika“, kaže Darja Dolzikova, stručnjakinja za širenje nuklearnog oružja u istraživačkom centru Royal United Services Institute.
„Nuklearni program je potpuno drugačiji nego 2015. godine.“
Procenjuje se da bi Iran, ako to odluči, mogao da obogati dovoljno uranijuma za oružje u roku od nedelju dana, mada bi takođe morao da napravi bojevu glavu i montira sistem za lansiranje, što bi, kažu stručnjaci, trajalo mesecima ili možda čak i godinu dana.
„Ne znamo koliko su blizu nuklearnog oružja koje može da se upotrebi.
„Ali Iran je za sve ove godine stekao mnogo znanja“, dodaje Dolzikova.
Zapadne zemlje su uznemirene.
„Jasno je da će Tramp pokušati da ponovo primeni njegovu strategiju ‘maksimalnog pritiska’ na Iran“, kaže Raz Zimt, viši istraživač na Izraelskom institutu za nacionalnu bezbednost Univerziteta u Tel Avivu.
„Ali mislim da će pokušati i da privoli Iran na nove pregovore kako bi pokušao da ubedi Teheran da smanji nuklearne sposobnosti.“
Uprkos iskazanoj želji izraelskog premijera Benjamina Netanjahua za promenom režima u Teheranu, Zimt veruje da će Izrael biti strpljiv i čekati da vidi šta će Donald Tramp uraditi i kako će Iran odgovoriti.
Malo je verovatno da Iran želi da izazove sukob velikih razmera.
„Mislim da će Donald Tramp, kao poslovan čovek, pokušati da napravi dogovor sa Iranom“, kaže Naser Hadijan, profesor političkih nauka na Teheranskom univerzitetu.
„Ako se to ne desi, primeniće maksimalan pritisak da se sedne za sto“.
On veruje da je dogovor verovatniji od sukoba, ali dodaje: „Postoji mogućnost da, ako izvrši maksimalan pritisak, stvari krenu naopako i da dobijemo rat koji nijedna strana ne želi“.
Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji
‘Široko rasprostranjeni bes’
Dok se priprema za promenu na mestu vrhovnog vođe, Islamska Republika Iran suočava se i sa mnogim izazovima u zemlji.
„Hamnei odlazi u krevet zabrinut za njegovo nasleđe i tranziciju vlasti, i želi da ostavi stabilan Iran“, kaže Vakil.
Režim je bio uzdrman protestima širom zemlje 2022. godine zbog smrti mlade žene Mahse Amini u policijskom pritvoru, koja je bila optužena da nije nosila hidžab na propisan način.
Protesti su doveli u pitanje legitimitet verskog režima i ugušeni su brutalnom silom.
Još postoji rasprostranjen bes prema režimu jer je uložio sredstva u sukobe u inostranstvu dok su mnogi Iranci nezaposleni, a inflacija je velika.
Posebno je iranska mlađa generacija sve više otuđena od Islamske revolucije, a mnogi od njih negoduju zbog društvenih ograničenja koja je nametnuo režim.
Svakog dana žene i dalje prkose režimu i izlaze na ulicu nepokrivene kose, rizikujući da budu uhapšene.
Međutim, to ne znači da će se desiti slom kao u Siriji, kažu analitičari.
„Ne mislim da će se iranski narod ponovo pobuniti zato što je Iran izgubio svoje carstvo koje je ionako bilo veoma nepopularno“, kaže Džefri.
Horak veruje da će režim u Teheranu još više smanjiti prag tolerancije za bilo kakva neslaganja kako bi ojačao unutrašnju bezbednost.
Dugo planirani novi zakon koji predviđa oštrije kazne za žene koje ne nose hidžab trebalo bi da bude usvojen uskoro.
Ali on smatra da režim trenutno nije u opasnosti.
„Milioni Iranaca to (kažnjavanje nepropisnog nošenja hidžaba) ne podržavaju, ali milioni i dalje podržavaju“, kaže on.
„Mislim da režimu ne preti opasnost da padne u skorije vreme.“
Dok Iran uspeva da kontrolišu bes na unutrašnjem planu, gubitak ključnog saveznika Sirije posle mnogih drugih udaraca regionalnom uticaju zemlje, umnogome otežava posao vlastima u Teheranu.
- Da li svet treba da bude zabrinut zbog čvršće veze Rusije i Irana
- Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji
- BRIKS je za Rusiju antizapadna koalicija, a šta je za ostale
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
