Izraelska vojna vozila prelaze kroz kapije u tampon zoni u blizini druskog sela Madždal Šams — Izraelska vojska na Golanskoj visoravni

Izraelske snage su zauzele demilitarizovanu tampon zonu na Golanskoj visoravni i određeni broj položaja na sirijskoj teritoriji.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je naredio Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) da uđu u tampon zonu i „zauzmu okolne položaje“.

Rekao je da je to privremena mera za obezbeđivanje Izraela od napada pobunjeničkih snaga u Siriji nakon pada tamošnjeg režima Bašara al-Asada.

Ovaj potez osudilo je nekoliko arapskih država.

Šta je Golanska visoravan i ko je kontroliše?

Mapa poslednjih pomeranja na Golanskoj visoravni

Golanska visoravan je stenoviti plato u jugozapadnoj Siriji, koji se prostire ka severoistočnom Izraelu.

Nalazi se pod izraelskom vojnom okupacijom.

Tokom Šestodnevnog rata iz 1967. godine, Sirija je napala Izrael preko ove visoravni, ali je Izrael uzvratio i zauzeo oko 1.200 kvadratnih kilometara oblasti.

Sirija je pokušala da povrati Golansku visoravan tokom Bliskoistočnog (Jom-Kipurskog) rata 1973. godine, ali u tome nije uspela.

Obe zemlje su potpisale primirje 1974. godine, prema kojem su se njihove snage trebale povući na obe strane 80 kilometara dugog pojasa zemlje poznatog kao „Oblast razdvajanja“ na visoravni, a jedinica UN-a zvana Snage za posmatranje povlačenja od tada se nalazi tamo da bi nadzirala poštovanje dogovora.

Izrael je 1981. godine anektirao oblast Golanske visoravni pod vlastitom kontrolom, a doseljenici su počeli tamo da grade naselja.

Izraelski suverenitet nad ovom oblašću nije međunarodno priznat, ali je 2019. godine administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa raskrstila sa višedecenijskom američkom politikom i priznala ga.

Sirija kaže da ne pristaje na mirovni dogovor sa Izraelom ukoliko se on ne povuče sa čitavog Golana.

U novembru 2024. godine Izrael je primio pritužbu Sirije i UN-a zbog kopanja rovova duž svoje strane Oblasti razdvajanja, koji su na nekim mestima prelazili u tampon zonu.

Zašto je Golanska visoravan važna?

Pogled na Siriju sa vrha zone Golanske visoravni koju je okupirao Izrael — Sa Golanske visoravni Izrael može da nadgleda veliki deo sirijske teritorije

Sirija je redovno koristila artiljeriju da bi granatirala čitav severni Izrael između 1948. i 1967. godine dok je kontrolisala Golansku visoravan.

Za Izrael, glavni grad Sirije Damask – oko 60 kilometara na sever – jasno je vidljiv sa visoravni, zajedno sa većim delom južne Sirije.

Kontrolisanje oblasti pruža Izraelu odlično osmatračko mesto za praćenje pokreta sirijske vojske.

Uspon do visoravni takođe daje Izraelu prirodnu tampon zonu protiv bilo kakvih vojnih napada od Sirije (kakvih je bilo u ratu 1973. godine).

Golanska visoravan je ključni izvor vode u regionu, koji je generalno suv.

Kišnica sa visoravni uliva se u reku Jordan, što okolno zemljište čini dovoljno plodnim da omogući uzgoj vinograda i voćnjaka, i da pruži pašnjake za stoku.

Jedna od glavnih prepreka za bilo kakav mirovni dogovor između Sirije i Izraela u prošlosti bio je sirijski zahtev da se Izrael do kraja povuče na svoje granice od pre 1967. godine.

To bi Siriji dalo kontrolu nad istočnom obalom Galilejskog mora (poznatog i kao Kineretsko more među Izraelcima i Tiberijadsko jezero među Arapima) i lišilo Izrael važnog izvora sveže vode.

Izrael kaže da bi granica trebalo da se nalazi dalje na istok.

Javno mnjenje u Izraelu generalno podržava zadržavanje Golanske visoravni, pošto ljudi misle da je suviše važna, u strateškom smislu, da bi bila vraćena.

Ko živi na Golanskoj visoravni?

Izraelska vojska patrolira na Golanskoj visoravni 1967. godine — Izrael je okupirao Golansku visoravan 1967. godine zbog čega su hiljade Sirijaca napustile tu oblast

U Golanskoj oblasti sada ima više od 30 izraelskih naselja, koja su dom za, procenjuje se, oko 20.000 ljudi.

Izraelci su počeli da ih grade skoro odmah nakon okončanja sukoba iz 1967. godine.

Naselja se smatraju ilegalnim prema međunarodnom pravu, mada Izrael to osporava.

Doseljenici žive kraj nekih 20.000 Sirijaca – većine iz zajednice Druza, koja nije pobegla kad je zauzet Golan.

Sirija tvrdi da joj je ta zemlja oduvek pripadala i zarekla se da će povratiti teritoriju, dok Izrael tvrdi da je visoravan ključna za njegovu odbranu i da će ostati zauvek u njegovim rukama.

Šta je Izrael nedavno preduzeo na Golanskoj visoravni?

Izraelski tenk ulazi u sirijski grad Kineitru na Golanskoj visoravni

Trupe IDF-a zauzele su demilitarizovanu tampon zonu na Golanskoj visoravni nakon što su trupe sirijske vojske napustile položaje zbog nadiranja pobunjeničkih snaga.

Komandanti IDF-a takođe priznaju da trupe operišu preko demilitarizovane tampon zone na Golanskoj visoravni.

Netanjahu je rekao da njegove snage uspostavljaju „privremeni odbrambeni položaj sve dok ne bude bio postignut odgovarajući sporazum“.

„Ako budemo mogli da uspostavimo dobrosusedske odnose i miroljubive odnose sa novim snagama u Siriji, to je onda naša želja. Ali ako u tome ne budemo uspeli, uradićemo sve što je u našoj moći da odbranimo državu Izrael i granice Izraela“, rekao je on.

Sirijski medijski izveštaji tvrdili su da su Izraelci dospeli na oko 25 kilometara od Damaska, ali su izraelski vojni izvori negirali da je njihov prodor stigao toliko daleko.

Izraelski potez je listom osuđen u saopštenjima nekoliko arapskih zemalja.

Egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova opisalo je to kao „okupaciju sirijske teritorije i flagrantno kršenje Sporazuma o povlačenju iz 1974. godine“.

Netanjahu je rekao da je preduzeo korake da obezbedi izraelske granice zato što je, nakon što su pobunjeničke snage zauzele Siriju, sporazum iz 1974. godine postao „ništavan“.

„Izrael kaže da želi da spreči bilo kakav napad sa sirijske strane kao što je napad Hamasa od 7. oktobra“, kaže profesor Žilber Aškar sa Univerziteta SOAS u Londonu.

„Ovo je prilika za napredovanje i sprečavanje da se druge snage približe granici okupirane zone.“

Mnogi analitičari su skeptični prema izraelskom opravdanju ovog poteza.

„Sirija nije rekla da se neće pridržavati sporazuma“, kaže profesor Josi Mekelberg iz Četam Hausa, londonske ekspertske grupe za međunarodne odnose.

„Ovo je preventivni korak Izraela da bi osigurao vlastitu bezbednost, ali ne postoji casus belli [opravdanje za vojnu akciju].“

H.A, Heljer, iz londonske ekspertske grupe Kraljevski institut ujedinjenih službi, kaže da je verovatnoća da sirijske pobunjeničke grupe pokušaju da povrate Golansku visoravan na kratke staze minimalna.

„Oni će biti suviše zauzeti unutrašnjim problemima da bi razmišljali o otvaranju novog sukoba sa Izraelom“, kaže on.

Profesor Mekelberg kaže da ovo izraelsko zadiranje na sirijsku teritoriju može da zatruje odnose sa budućim vladama: „Izrael operiše tako što pokušava da se izbori sa najgorim scenarijima, ali to može biti veoma kontraproduktivno. To nije način da se od novog režima naprave prijatelji.“

Pogledajte uspon i pad Bašara al-Asada