Šta je hepatitis i kako mogu da se zaštitim od njega

Zdravstvene vlasti i dobrotvorne ustanove pozivaju da se više ljudi testira na hepatitis, budući da milioni širom sveta nose ovu bolest u sebi a da toga nisu ni svesni.

To je glavna poruka poslata za Svetski dan borbe protiv hepatitisa, 28. jul.

Hepatitis je uzrok više od milion smrti godišnje u čitavom svetu, a taj broj je proteklih godina u porastu.

• Hepatitis kod dece: Kakva je to bolest i kakva je situacija u Srbiji i u svetu
• Lekari zabrinuti – neobjašnjivi slučajevi hepatitisa kod dece u Evropi i Americi
• Deci „zamorčićima“ davana krv zaražena HIV-om i hepatitisom tokom istraživanja, otkrio BBC

Šta je hepatitis i zašto je toliko smrtonosan?

Hepatitis je upala jetre, najčešće izazvana viralnom infekcijom.

Može da dovede do raka jetre, ciroze i nekoliko drugih bolesti jetre.

Postoji pet vrsta virusa, koji variraju od A do E.

Hepatitis B i C su najpogubniji.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da u svetu 1,3 miliona ljudi godišnje umre od bolesti koje oni izazivaju.

To čini jednu smrt na svakih 30 sekundi.

Koliko je rasprostranjen hepatitis?

SZO procenjuje da je 254 miliona ljudi živelo sa hroničnom hepatitisom B, a 50 miliona ljudi ima hronični hepatitis C.

Organizacija navodi da se svake godine registruje više od dva miliona novih slučajeva ove bolesti.

SZO kaže da hepatitis B pogađa:

• 97 miliona ljudi u regionu SZO za Zapadni Pacifik (obuhvata Kinu, Japan i Australaziju) koji su hronično zaraženi
• 65 miliona ljudi u Africi
• 61 milion ljudi u regionu SZO za Jugoistočnu Aziju (koji obuhvata Indiju, Tajland i Indoneziju)

SZO navodi da se hepatitisom E svake godine u svetu zarazi 20 miliona ljudi i da je 2015. godine on izazvao 44.000 smrti.

Najčešći je u Južnoj i Istočnoj Aziji.

Kako se dobija hepatitis?

Hepatitis A se najčešće dobija unošenjem hrane ili vode kontaminirane fekalijama ili preko direktnog dodira sa zaraženom osobom.

Čest je u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima, u kojima vladaju loši sanitarni uslovi.

Simptomi brzo nestanu, a skoro svi se oporave od njega.

Međutim, može da izazove cirozu jetre, koja može biti smrtonosna.

Hepatitis A ima običaj da bukne u epidemijama na mestima sa kontaminiranom hranom ili vodom – kao što je Šangaj u Kini, gde je 1998. godine bilo zaraženo 300.000 ljudi.

Kina je počela da imunizuje ljude od hepatitisa A posle epidemije u Šangaju iz 1998. godine.

Hepatitis B se najčešće prenosi:

• sa majke na dete tokom rođenja i porođaja
• kontaktom sa deteta na dete
• sa kontaminiranih igala i špriceva, tetoviranjem, stavljanjem pirsinga ili izlaganjem zaraženoj krvi i telesnim tečnostima (na primer, tokom seksa)

Hepatitis C i D se takođe prenose putem dodira sa zaraženom krvlju, kao što je deljenjem igala i špriceva, ili iz transfuzije kontaminirane krvi.

Samo ljudi sa hepatitisom B mogu biti zaraženi hepatitisom D.

To se dešava kod oko pet odsto ljudi koji imaju hroničnu infekciju hepatitisa B i dobiju prilično jaku infekciju.

Hepatitis E se dobija unošenjem kontaminirane hrane i vode.

Najčešći je u Južnoj i Istočnoj Aziji i može biti posebno štetan po trudnice.

Kako znati da li imate hepatitis?

Prema SZO, u simptome hepatitisa mogu da spadaju:

• temperatura
• zamor
• gubitak apetita
• dijareja
• mučnina
• bol u stomaku
• urin tamne boje i svetla stolica
• žutica (požutela koža i beonjače)

Međutim, mnogi ljudi sa hepatitisom imaju samo blage simptome ili nemaju simptome uopšte.

Najnoviji podaci SZO-a, iz 2022. godine, pokazuju da širom sveta svega 13 odsto ljudi sa hroničnim hepatitisom B i samo 36 odsto ljudi sa hroničnim hepatitisom C imaju dijagnozu.

Opasnost je da oni mogu da prenesu infekciju a da to ni ne znaju, i zbog toga SZO i medicinske dobrotvorne ustanove traže da se testira više ljudi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kako izgledaju testovi i lečenje od hepatitisa?

Možete da testirate krv na hepatitis A, B i C kod vašeg lekara opšte prakse ili na klinici za seksualno zdravlje.

Ne postoji poseban metod lečenja hepatitisa A.

Međutim, većina ljudi sa ovom bolešću obično se oporavi brzo i stekne imunitet na nju.

Hronični hepatitis B i hepatitis C mogu da se leče antiviralnim agensima, koji usporavaju napredovanje ciroze i smanjuju šanse da se dobije rak jetre.

Postoje vakcine za sprečavanje dobijanja hepatitisa A i B.

Davanjem bebama po rođenju, vakcina protiv hepatitisa B može da spreči da se bolest prenese sa njihovih majki, a može i da zaštiti od hepatitisa D.

Ne postoji vakcina za hepatitis C, a vakcina za hepatitis E trenutno nije naširoko dostupna.

Kako da izbegnem da dobijem hepatitis?

Jela od džigerice moraju dobro da se skuvaju da bi se izbeglo dobijanje hepatitisa E

Prema SZO, širenje hepatitisa A može da se izbegne putem:

• redovnog pranja ruku pre obroka i nakon odlaska u toalet
• odgovarajućim snabdevanjem bezbedne pijaće vode u zajednicama
• odgovarajućim odlaganjem otpadnih voda u zajednicama.

SZO kaže da najbolje može da se izbegne hepatitis B, C i D tako što ćete:

• praktikovati bezbedan seks, koristiti kondome i smanjiti broj seksualnih partnera
• izbegavati da delite igle za ubrizgavanje lekova, za pirsing ili tetoviranje
• za hepatitis B – prati ruke posle dolaska u dodir sa krvlju, telesnim tečnostima ili kontaminiranim površinama
• za hepatitis B – primiti vakcinu, ako ste odrasla osoba i radite u zdravstvu, zato što vakcina koja se dobija po rođenju može trajati 20 godina.

Hepatitis E može da se izbegne dobrom higijenskom praksom i takođe temeljnim kuvanjem životinjske džigerice pre jela – naročito svinjske džigerice.

Kako zdravstvene vlasti pokušavaju da eliminišu hepatitis?

SZO kaže da do 2030. godine želi da smanji broj ljudi koji dobijaju hepatitis B i C za 90 odsto, i da smanji broj smrti od njih za 65 odsto.

Međutim, organizacija navodi da je broj smrti koje izazivaju virusi hepatitisa u porastu.

Njeni najnoviji podaci pokazuju da je porastao sa 1,1 miliona širom sveta 2019. godine na 1,3 miliona 2022. godine.

SZO tvrdi da stotine miliona ljudi još uvek imaju problema da se testiraju na hepatitis zato što samo oko 60 odsto zemalja obezbeđuje besplatno ili subvencionisano testiranje i lečenje za njega.

U Africi, kaže SZO, samo trećina zemalja obezbeđuje navedeno.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]