Šta je „Islamska država“?

Džihadistička grupa Islamska država eksplodirala je na međunarodnoj sceni 2014. godine kad je zauzela ogromne delove teritorije Sirije i Iraka.

Postala je ozloglašena zbog surovosti, masovnih ubistava, otmica i obezglavljivanja talaca.

Ova grupa je, međutim, stekla podršku drugih mesta iz muslimanskog sveta – a koalicija predvođena Sjedinjenim Državama zarekla se da će je uništiti.

Šta želi Islamska država?

U junu 2014. godine, grupa je zvanično objavila osnivanje „kalifata“ – države kojom u skladu sa islamskim zakonom, iliti Šarijom, upravlja božji izaslanik na Zemlji, ili kalif.

Ona je zahtevala da se muslimani širom sveta zakunu na vernost njenom lideru – Ibrahimu Avadu Ibrahimu Ali Badriju el Samaraiju, poznatijem kao Abu Bakr el Bagdadi – i presele se na teritoriju pod njegovom kontrolom.

Islamska država takođe je poručila drugim džihadističkim grupama širom sveta da moraju da prihvate njenu vrhovnu vlast.

Mnoge to već jesu učinile, među njima čak i nekoliko ogranaka rivalske mreže Al Kaida.

Islamska država želi da ukloni sve prepreke povratku Božje vlasti na Zemlji i odbrani muslimansku zajednicu, ili „umu“, od nevernika i otpadnika.

Grupa je podržala mogućnost direktne konfrontacije sa koalicijom predvođenom Sjedinjenim Državama, doživljavajući je kao vesnika sudnjeg obračuna između muslimana i njihovih neprijatelja opisanog u islamskim apokaliptičnim proročanstvima.

Kako je nastala?

Islamska država korene vuče od pokojnog Abua Musaba el Zarkavija, jordanskog državljanina.

Zarkavi se 2004, godinu dana posle invazije na Irak predvođene Sjedinjenim Državama, zarekao na vernost Osami Bin Ladenu i formirao Al Kaidu u Iraku, koja je postala noseća sila pobune.

Posle Zarkavijeve smrti 2006. godine, Al Kaida je u Iraku stvorila kišobransku organizaciju, Islamsku državu Iraka.

Islamsku državu Iraka redovno su oslabljivali napadi američkih trupa i stvaranje saveta Sahve („Buđenje“) među sunitima koji nisu prihvatali njenu brutalnost.

Bagdadi, bivši zatočenik Sjedinjenih Država, postao je lider 2010. godine i počeo da obnavlja vojnu sposobnost Islamske države Iraka (ISI).

Do 2013. godine, ona je ponovo izvršavala na desetine napada mesečno u Iraku.

Pridružila se i pobuni protiv predsednika Bašara el Asada u Siriji, osnovavši Front el Nusra.

U aprilu 2013. godine, Bagdadi je objavio pripajanje svojih snaga u Iraku i Siriji, i osnivanje „Islamske države Iraka i Levanta“ (ISIS).

Lideri El Nusre i Al Kaide odbacili su ovaj potez, ali su se borci lojalni Bagdadiju otcepili od El Nusre i pomogli da ISIS ostane u Siriji.

Krajem decembra 2013, ISIS se ponovo usredsredila na Irak i iskoristila politički okršaj između vlade predvođene šiitima i manjinske zajednice sunita.

Uz pomoć plemena i bivših lojalista Sadama Huseina, ISIS je preuzela kontrolu na centralnim gradom Faludža.

U junu 2014. godine, ISIS je okupirao Mosul na severu, a potom počeo da napreduje na jug ka Bagdadu, masakrirajući neprijatelje i preteći da će izbrisati brojne etničke i verske manjine u zemlji.

Krajem meseca, nakon konsolidacije vlasti nad desetinom gradova i manjih mesta, ISIS je objavio stvaranje kalifata i promenio ime u „Islamska država“.

Koliko teritorije je pod kontrolom Islamske države?

Koalicija koju predvodi Amerika protiv Islamske države (IS) tvrdi da je 98% teritorije, koju su držali džihadisti širom Iraka i Sirije, povraćen.

Iračka vlada najavila je u decembru da je rat protiv Islamske države završen, četiri godine nakon što je ova grupa po prvi put zauzela neke delove ove zemlje.

Tog meseca je ruski predsednik Vladimir Putin najavio delimično povlačenje ruskih trupa iz Sirije, pošto Islamska država kontroliše samo nekoliko malih oblasti u zemlji.

Preuzimanje kontrole nad Rakom u oktobru, koje je izveo savez sirijsko-kurdskih i arapskih boraca sa američkom podrškom, smatra se ogromnom pobedom nad Islamskom državom.

Ovaj grad je bio defakto prestonica kalifata koji je uspostavljen.

A u julu, iračke snage preuzele su Mosul, koji je Islamska država zauzela 2014. kada su pripadnici jedinica IS isterali iračku vojsku.

Na svom vrhuncu, Islamska država je kontrolisala teritoriju sa 10 miliona stanovnika.

U septembru 2014. godine, tadašnji direktor Nacionalnog centra za kontraterorizam Sjedinjenih Država Metju Olsen izjavio je da Islamska država kontroliše veći deo basena Tigra i Eufrata – oblast po veličini sličnu Ujedinjenom Kraljevstvu, ili oko 210.000 kvadratnih kilometara.

Godinu dana kasnije, Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država saopštilo je da je većina frontova Islamske države u severnom i centralnom Iraku i severnoj Siriji u značajnoj meri pomereno unazad vazdušnim napadima i kopnenim operacijama koalicije predvođene Amerikom.

Islamska država više nije mogla da operiše slobodno u otprilike 20 do 25 odsto naseljenih oblasti Iraka i Sirije gde je to nekada neometano mogla, rečeno je.

Ministarstvo odbrane procenilo je da je Islamska država izgubila otprilike 15.000 do 20.000 kvadratnih kilometara teritorije, iliti oko 30 do 37 odsto onoga što je kontrolisala u avgustu 2014. godine, i 2.000 do 4.000 kvadratnih kilometara u Siriji, iliti oko 5 do 10 odsto teritorije.

Uprkos ovome, Islamska država uspela je u istom periodu da zauzme nove teritorije od strateškog značaja, uključujući grad Ramadi u iračkoj pokrajini Anbar i grad Palmiru u sirijskoj pokrajini Homs.

Analitičari su istakli i da američke brojke ne odražavaju nužno situaciju na terenu. U stvarnosti, militantne snage Islamske države drže kontrolu nad samo malim delom te teritorije koja sadrži gradove i mesta, glavne puteve, naftna polja i vojna postrojenja.

Oni uživaju slobodu pokreta u uglavnom nenastanjenim oblastima izvan onoga što Institut za studije rata naziva „zonama kontrole“, ali će se boriti da i njih odbrane.

Isto tako, nije sasvim jasno koliko ljudi tačno živi pod potpunom ili delimičnom kontrolom Islamske države širom Sirije i Iraka.

U martu 2015. godine, predsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta tu brojku procenio je na više od 10 miliona.

U oblastima u kojima je Islamska država primenila strogo tumačenje Šarije, žene su prisiljene da budu zabrađene, javna obezglavljivanja uobičajena su pojava, a nemuslimani prisiljeni su da biraju između plaćanja posebnog poreza, menjanja vere ili smrti.

Koliko boraca ima?

U februaru 2015. godine, direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Džejms Kleper izjavio je da Islamska država može da sakupi „negde između 20.000 i 32.000 boraca“ u Iraku i Siriji.

Ali je on istakao i da je došlo do „značajnog osipanja“ u njenim redovima otkako su u avgustu 2014. godine započeli vazdušni napadi koalicije predvođene Sjedinjenim Državama.

U junu 2015. godine, zamenik američkog državnog sekretara Entoni Blinken rekao je da je ubijeno više od 10.000 boraca Islamske države.

Da bi lakše nadomestila gubitke u ljudstvu, Islamska država se u nekim oblastima okrenula regrutaciji.

Irački ekspert Hišam el Hišami smatra da su samo 30 odsto boraca grupe „ideolozi“, dok se ostali grupi pridružuju iz straha ili prinude.

Značajan broj boraca Islamske države nisu ni Iračani ni Sirijci.

U oktobru 2015. godine, direktor Nacionalnog centra za kontraterorizam Nikolas Rasmusen rekao je Kongresu da je grupa privukla više od 28.000 stranih boraca.

Među njima je najmanje 5.000 zapadnjaka, od kojih je oko 250 njih Amerikanaca, rekao je on.

Londonski Međunarodni centar za studije radikalizacije i političkog nasilja i njujorška Sufan Grupa smatraju da je, iako oko četvrtine stranih boraca potiče sa Zapada, većina iz okolnih arapskih zemalja kao što su Tunis, Saudijska Arabija, Jordan i Maroko.

Šta je sa njihovim metama izvan Iraka i Sirije

Krajem 2015. godine, Islamska država počela je da preuzima odgovornost za napade izvan svoje teritorije.

Egipatski ogranak, Pokrajina Sinaj, saopštila je da je oborila ruski putnički avion na poluostrvu Sinaj, ubivši svih 228 putnika.

Drugi detalji nisu obelodanjeni, ali su Velika Britanija i Sjedinjene Države kasnije saopštili da je pad aviona verovatno prouzrokovan aktiviranjem bombe – bilo da je bombaš povezan sa Islamskom državom ili ne.

Islamska država je preuzela odgovornost i za dve eksplozije koje su odjeknule u libanskom glavnom gradu Bejrutu i u kojima je ubijena najmanje 41 osoba.

Militantni pripadnici libanskog pokreta Hezbolah borili su se u susednoj Siriji na strani neprijatelja Islamske države, sirijskog predsednika Bašara el Asada.

A onda je 13. novembra, 128 ljudi ubijeno u talasu napada u Parizu.

Islamska država je saopštila da ona stoji iza tog nasilja – francuski predsednik Fransoa Olan opisao ga je kao „čin rata“.

Koja oružja poseduje Islamska država

Borci Islamske države imaju pristup i sposobni su da koriste širok dijapazon lakog i teškog naoružanja, uključujući mitraljeze posađene na kamione, raketne bacače, protivavionsku artiljeriju i prenosive raketne sisteme zemlja-vazduh.

Oni su i prisvojili tenkove i oklopna vozila od sirijskih i iračkih armija. Njihov vozni park preuzet od iračke vojske sadrži oklopne hamvije i kamione otporne na bombe prvobitno pravljene za američku vojsku.

Neki su bili napakovani eksplozivima i upotrebljeni u razornom dejstvu u samoubilačkim bombaškim napadima.

Smatra se da grupa ima fleksibilan lanac nabavke koji se stara da raspolaže stalnim zalihama municije i lakog naoružanja za njene borce.

Njihova poprilična vatrena moć pomogla im je da zauzmu položaje kurdskih Pešmergi u severnom Iraku u avgustu 2014. godine i iračke vojske u Ramadi u maju 2015. godine.

Odakle Islamskoj državi novac

Smatra se da je ova militantna grupa najbogatija na svetu. Ispočetka se oslanjala na bogate privatne donatore i islamske dobrotvorne organizacije sa Bliskog Istoka željne svrgavanja sirijskog predsednika Asada.

Iako se takva sredstva i dalje koriste za finansiranje putovanja stranih boraca u Siriju i Irak, grupa se sada u velikoj meri finansira sama.

Američko ministarstvo finansija procenjuje da je 2014. godine Islamska država zarađivala čak nekoliko miliona dolara nedeljno, ili ukupno 100 miliona dolara, od prodaje sirove nafte i naftnih derivata lokalnim posrednicima, koji su ih potom krijumčarili u Tursku i Iran, ili ih prodavali sirijskoj vladi.

Ali sada se smatra da su vazdušni napadi na naftnu infrastrukturu umanjili te prihode.

Kidnapovanje je takođe donelo najmanje 20 miliona dolara u otkupima tokom 2014. godine, dok Islamska država ubire nekoliko miliona dolara mesečno od miliona ljudi koji žive u oblastima pod njenom punom ili delimičnom kontrolom, prema podacima američkog Ministarstva finansija.

Smatra se da Islamska država zarađuje nekoliko miliona dolara mesečno pljačkom, otimanjem i iznudom.

Novac se ubire od onih koji tu prolaze, vode posao ili naprosto žive na teritoriji Islamske države pod prividom pružanja usluga ili „zaštite“.

Verske manjine prisiljene su da plaćaju specijalne namete.

Islamska država zarađuje od napada na banke, preprodaje starina i krađe ili kontrolisanja prodaje stoke i useva. Otete devojke i žene u međuvremenu se prodaju kao seksualno roblje.

Zašto primenjuju toliko brutalnu taktiku

Pripadnici Islamske države su džihadisti koji se drže ekstremističkog tumačenja sunitskog Islama i smatraju se jedinim pravim vernicima.

Oni veruju da je ostatak sveta sačinjen od nevernika koji žele da unište Islam, opravdavajući tako napade podjednako protiv drugih muslimana kao i protiv nemuslimana.

Obezglavljivanja, razapinjanja na krst i masovna ubistva koriste se za terorisanje njihovih neprijatelja.

Pripadnici Islamske države takva zverstva pravdaju pozivajuću se na Kuran i Hadit, ali su ih se većinski muslimani odrekli.

Čak je i lider Al Kaide Ajman el Zavahiri, koji se odrekao Islamske države u februaru 2014. godine zbog dela počinjenih u Siriji, Zarkavija upozorio 2005. godine da će takva brutalnost odvratiti „muslimanska srca i duše“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]