Šta je Komonvelt i koji je njegov značaj u 21. veku – u 100 i 500 reči

Komonvelt danas okuplja 54 države – velike i male – koje su uglavnom nekada bile kolonije Britanske imperije.

Kako su ove države rasute na gotovo svim kontinentima – za Veliku Britaniju se u 19. veku govorilo da je to „carstvo u kome sunce nikad ne zalazi“.

U njima danas živi 2,4 milijarde stanovnika, što je gotovo trećina čovečanstva.

Dok jedni tvrde da je Komonvelt zaostala tekovina iz imperijalne ere, članovi vlada ovih zemalja ga doživljavaju nekom vrstom kluba – koje povezuje zajednička istorija, engleski jezik, ali i kraljica Elizabeta koja je poglavar 16 država unutar ove organizacije.

• Šta je Savet Evrope i zašto je važan
• Ambasador Kif: „Ne menjamo politiku prema Srbiji“
• Bregzit: Sve što morate da znate

U 100 reči

Iako se na zvaničnom sajtu navodi da je to organizacija koja okuplja „nezavisne i jednake“ zemlje koje joj dobrovoljno pristupaju, među njima ima ogromnih razlika.

Neke su bogate i moćne, druge su siromašne i ranjive, navodi BBC novinar Džejms Robins.

Šta je smisao ove organizacije?

Kritičari kažu da je to besmisleni ostatak viktorijanskog imperijalizma, nevažan u savremenom svetu i slab – jer im je potreban konsenzus svih zemalja da donesu odluke.

Oni koji podržavaju ovu organizaciju ističu značaj trgovinske razmene između ovih zemalja koja je u porastu, ali i podsticaju da sve članice budu posvećene demokratiji i vladavini prava.

U 500 reči

Reč Komonvelt prvi put je upotrebljena kada je 19. maja 1649. Oliver Kromvel proglasio englesku republiku.

Međutim, istorijski Komonvelt predstavlja zemlje koje su nekada bile pod upravom britanske krune, a od 1949. i Londonske deklaracije moguće je da im se pridruže i druge zemlje.

Kralj Džordž Šesti bio je prvi na čelu modernog Komonvelta, a kraljica Elizabeta Druga je nasledila tu titulu kad je preminuo.

Ipak, britanski kralj ili kraljica nisu automatski poglavari ove organizacije.

Zemlje članice biraju ko će biti na njihovom čelu.

Generalna sekretarka Komonvelta je Patriša Skotland, poreklom iz karipske države Dominike.

Po veličini najveća država članica je Kanada dok je Indija najmnogoljudnija – 1,2 milijarde, što je svaki drugi žitelj Komonvelta.

Najmanja je pacifička ostrvska država Tuvalu – u kojoj živi 10.000 stanovnika.

Na zvaničnom sajtu se navodi da rade na promovisanju „napretka, demokratije i mira, kao i životne sredine – dajući glas malim državama i zemljama u razvoju“.

Koji je značaj Komonvelta u 21. veku?

Značaj je pre svega kulturni i ekonomski, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković.

Ideja „globalne Britanije“ koju zastupa sadašnja vlada računa sa tim da bi ekonomske veze sa SAD i zemljama članicama Komonvelta mogle da se pojačaju, navodi on u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Međutim, u stvarnosti 45 odsto izvoza Britanije ide u zemlje EU, kao i 53 odsto uvoza.

„Među prvih 15 spoljnotrgovinskih partnera Britanije nema ni jedne zemlje članice Komonvelta“, ističe Marković

Koliko su države članice pod uticajem Velike Britanije?

Postoji, kaže, osetna razlika među zemljama Komonvelta između onih koje su republike i onih koje i dalje priznaju britansku kraljicu za šefa države.

Većina zemalja članica Komonvelta danas su republike i same biraju da li će uopšte biti članice Komonvelta ili ne.

„U njima je odnos prema Britaniji kompleksan i pitanja kolonijalnog nasleđa ponekad čak i optrećuju međusobne odnose“, ističe Marković.

Na primer, Indija je stekla nezavisnost 1947. godine.

Indija je tada izrazila želju da postane republika koja ne duguje odanost britanskom kralju ili kraljici, ali da i dalje bude članica Zajednice

Drugačija je stvar sa zemaljama koje su deo takozvanih Krunskih zemalja Komonvelta (Commonwealth Realms), navodi profesor.

Britanska kraljica je i dalje šef države u još 16 zemalja pored Ujedinjenog Kraljevstva kao što su Kanada, Australija, Novi Zeland, Jamajka, Bahami, Barabados i druge.

„Svaka od ovih zemalja je suverena država i uloga monarha je više ceremonijalna. Ali, svejedno postoji emotivna veza sa Britanijom i njenom monarhijom kroz razne svečanosti, odlikovanja i sportska takmičenja.

„Poseta kraljice ovim državama uvek je prvorazredan događaj“, ističe on.

Uticaj nije jednosmeran, već i prekomorske zemlje utiču na Veliku Britaniju – prema nekim procenama šest od 10 Britanaca ima nekog rođaka u državama Komonvelta.

Suština kod Komonvelta, smatra, leži u postojanju modela.

„Mnoge stvari iz Britanije uzimaju se kao model – parlament, vladavina prava…

„Zemlje Balkana uzimaju većinom za model Evropsku uniju i njene zemlje članice, a i kulturni transfer pretežno se odvija na potezu Evropa – Balkan“, zaključuje Marković.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]