Oktobar je jedan od najboljih meseci u godini za uočavanje polarne svetlosti, Aurore borealis, a od početka meseca je viđena čak do Kine i Turske na jugu.

U noći između 10. i 11 oktobra, videla se i iz pojedinih delova Srbije – nesvakidašnji prizor na nebu na fotografijama su zabeležili stanovnici Beograda, Pančeva, Mladenovca i drugih gradova.

Poslednji put, Aurora borealis je u Srbiji primećena u maju ove godine, o čemu je BBC pisao.

Polarna svetlost se najčešće viđa oko Arktika, a južna najčešće oko Antarktika.

Nastaje kada Sunce izbacuje velike oblake gasa, a što su veći, to su svetlosni prikazi impresivniji i mogu se videti dalje na jug.

Karipska ostrva su jedno od najjužnijih mesta na planeti, gde je uočena polarna svetlost.

Šta je polarna svetlost?

Polarna svetlost podseća na uskovitlane zavese svetla na noćnom nebu.

Boja varira, od zelene do ružičaste i grimizne.

Južna svetlost, Aurora australis, javlja se blizu Južnog pola.

Najniži deo je obično oko 80 kilometara iznad Zemlje, a seže i do 800 kilometara uvis.

The Northern Lights can glow in colours ranging from scarlet to green — Polarna svetlost ima čitav spektar boja – od purpurne do grimizno zelene

Zašto nastaje polarna svetlost?

I severna i južna svetlost nastaju tako što Sunce izbacuje oblake gasa u svemir, koji sadrže naelektrisane čestice.

Ponekad ove solarne čestice putuju prema Zemlji.

Većina ih odbija Zemljino magnetno polje, koje deluje kao štit.

Međutim, čestice ponekad dospevaju u gornji sloj atmosferu, koji se zove magnetosfera, gde daju energiju drugim česticama.

Čestice se probijaju u niže nivoe atmosfere, gde se sudaraju sa drugim atomima i molekulima, stvarajući još više energije.

Atomi počinju da sijaju, stvarajući živopisne boje severnog svetla.

Najimpresivniji prizori nastaju kada Sunce emituje zaista velike oblake čestica koje se nazivaju „izbacivanja koronalne mase“.

„Zamislite ovo kao veliko kijanje pored Sunca“, kaže dr Afelija Vibizono iz Kraljevske opservatorije u Griniču.

„Može da sadrži do milion tona naelektrisanih čestica“, dodaje.

Zašto je polarna svetlost različitih boja?

Različiti gasovi proizvode različite boje kada su pod naponom.

Dva najčešća gasa u Zemljinoj atmosferi su azot i kiseonik.

Atomi kiseonika svetle zeleno kada su pod naponom, a to je boja koja se najčešće vidi na nebu.

Ponekad je severna svetlost grimizna.

Ovo je boja koja se vidi kada se solarne čestice napajaju kiseonikom na veoma velikim visinama.

Gde se polarna svetlost najčešće pojavljuje?

Prema podacima Britanskog geološkog zavoda (BGS), polarna svetlost se najčešće viđa blizu Severnog pola kao što su Skandinavija, Grenland, Aljaska, Kanada i Rusija.

Međutim, ponekad se primećuju i na mestima kao što su južna Evropa i Kina, što je posledica nasilne solarne oluje.

„Što je veće izbacivanje koronalne mase sa Sunca, to je šire područje oko polova u koje čestice ulaze u atmosferu“, kaže profesor Džim Vajld sa Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji.

„Tada se aurore vide i na južno od polova, primećene su čak i na Karibima“, dodaje.

Polarna svetlost se najčešće viđa oko ravnodnevice (mart-april i septembar-oktobar), jer u tim periodima ima više solarnih oluja.

Južna svetlost se javlja jednako često kao i severno svetlo, i obično se viđa širom Antarktika.

Međutim, pošto relativno mali broj ljudi živi u geografskim širinama blizu Južnog pola, nije toliko poznata kao severna svetlost.

Najbolje se vidi u tamnoj, vedroj noći u mestima sa malo svetlosnog zagađenja.

Pogledajte video: ‘Tražim Auroru borealis da bih video sina’