Šta je Šangajska lista univeziteta u 100 i 300 reči

Za godinu dana univerzitet u Beogradu pao je za sto mesta na Šangajskoj listi .

BNa ovogodišnjoj listi najboljih univerziteta beogradski univerzitet se nalazi između 401. i 500. mesta, dok je prošle godine bio između 301. i 400.

Osim beogradskog, na listi se nalazi i Univerzitet u Novom Sadu, koji je rangiran između 901. i 1.000 pozicije.

• Lakše do posla – pet stvari koje znamo i pet koje ne znamo o novom programu studiranja
• „Zašto sam završio fakultet u 88. godini“
• Lakši put na studije u Evropu za srpske studente

A šta je Šangajska lista i kako se na nju dospeva?

Šangajska lista u 100 reči

Šangajska lista ili Akademsko rangiranje univeziteta u svetu prvi put je objavljena 2003. i od tada izlazi redovno, rangirajući hiljadu najboljih univerziteta na svetu.

Rangiranje se vrši na osnovu šest faktora – broj alumnista i dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje među zaposlenima na univerzitetu, broj istraživača citiranih u Clarivate Analytics, broj tekstova objavljenih u časopisima Nature i Science, broj radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste i akademskog doprinosa ovih indikatora po instituciji.

Ovogodišnji apsolutni šampion je Amerika sa 206 univeziteta među hiljadu najboljih.

Slede Kina sa 154 i Velika Britanija sa 61 univezitetom.

Na listi su po dva univeziteta iz Srbije, Hrvatske i Slovenije.

Univeziteti iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore nisu na listi.

Šangajska lista u 300 reči

Šangajska lista rangira 1800 univezriteta, ali objavljuje listu od hiljadu najboljih.

Beogradski univezitet prvi put se našao na listi 2012. godine, a najbolji rang imao je 2016. i 2017. kada je bio između 201. i 300. Mesta.

Od tada je krenuo pad.

Rektorka Beogradskog univeziteta Ivanka Popović izjavila je za Insajder da je ovogodišnji pad bio očekivan i da je to posledica onoga koliko mi radimo, ali i koliko rade drugi.

Univezitet u Beogradu saopštio je da je do promena na listi došlo prvenstveno zahvaljujući tome što „pojedine zemlje, naročito one u istočnoj Aziji, sve više ulažu značajna sredstva u osnaživanje i pozicioniranje univerziteta“.

U saopštenju se dodaje da je samo prisutvo na ovoj listi „stvar prestiža“, pošto se na njoj nalazi samo dva odsto svetskih univeziteta.

Na svetu inače ima oko 20.000 univerziteta.

Ministarstvo prosvete je saopštilo da je jedan od razloga pada to što „naši univeziteti nemaju više nijednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih na svetu“.

Za razliku od beogradskog, Univerzitet u Novom Sadu zadržao je prošlogodišnju poziciju i nalazi se između 901. i 1.000 mesta.

Taj univezitet na listi se našao prvi put prošle godine.

Kada je o regionu reč, Univerzitet u Zagrebu nalazi se u istom rangu kao i beogradski, Univezitet u Ljubljani na listi je između 501. i 600. mesta, dok su mariborski i splitski univeziteti između 701. i 800. pozicije.

Iako je reč o neformalnoj listi, prisustvo na njoj je stvar prestiža, ali je važno za prihvatanje diploma studenata širom sveta.

Takođe, bolji rang na ovoj i drugim listama, povećava interesovanje studenata za izbor fakulteta.

To govori i podatak da je Harvard, koji je jedan od najprestižnijih univerziteta, već 16 godina, od kada je počelo rangiranje, na prvom mestu.

Drugo mesto čvrsto drži Stanford, sa izuzetkom 2010. godine, kada je bio treći.

Ove, ali i dve prethodne godine treće plasiran je Kembridž.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]