Sirija se nalazi u središtu Bliskog istoka, a pad Asadovog režima preoblikovaće ravnotežu moći u regionu i širem svetu.

Mnoge zemlje, među njima Rusija, Turska, Iran, Saudijska Arabija i SAD, intervenisale su za 14 godina rata, baš kao i snage iz Libana.

Šta onda ovo znači za sve njih sada?

Rusija

Rusija je ključni saveznik Bašara al-Asada, a državni mediji su saopštili da su on i njegova porodica stigli u Moskvu i da su dobili azil iz „humanitarnih razloga“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je predsednik Vladimir Putin lično doneo tu odluku.

Rusija je saopštila da su njene vojne baze u zemlji „u stanju visoke pripravnosti“, ali je neimenovani izvor iz Kremlja za ruske medije izjavio da pobunjenici garantuju njihovu bezbednost.

Rusija se direktno uplela u sukob u Siriji 2015. godine, kad je izvršila prve vazdušne napade na oblasti pod kontrolom opozicije.

Njeno učešće doživljeno je kao jedan od glavnih razloga zašto je Asad uspeo da povrati kontrolu nad većim delom zemlje od pobunjeničkih snaga između 2015. i 2016. godine.

Moskva sada zahteva vanredno zasedanje Saveta bezbednosti UN da bi se razgovaralo o tome šta će se dalje dešavati.

Urednik BBC-ja za Rusiju Stiv Rozenberg je rekao: „Rusija se najviše brine za sudbinu dve svoje vojne baze – vazduhoplovne baze Hmeimim i pomorske baze u Tartusu, obe na obali – a obe su poslednjih godina omogućavale Moskvi uporište na istočnom Mediteranu.

„Iako je Moskva devet godina pružala podršku Bašaru al-Asadu i slala mu vojnu pomoć da bi ga poduprla i održala na vlasti, sad kad je on oboren, Rusija pokušava da otvori dijalog sa novim vođstvom u Siriji.

„Rusija sada ističe da je sve vreme želela političko razrešenje ove krize.

„Ono što je tu zanimljivo je da su sve donedavno ruski mediji ono što sada zovu ‘naoružanom opozicijom u Siriji’ nazivali ‘teroristima’. Ta reč je nestala iz ovdašnjeg izveštavanja i sada se oni nazivaju ‘naoružanom opozicijom’ ili ‘opozicijom’.“

Pogledajte video: Uspon i pad Bašara al-Asada

Iran

Iran, koji je takođe pružao podršku Asadovom režimu, rekao je da očekuje da će se njegovi „prijateljski“ odnosi sa Sirijom nastaviti.

Iran je pružao značajnu vojnu podršku Asadovim snagama i obučio jednu od glavnih paravojnih snaga koje su se borile protiv oružanih opozicionih grupa na vrhuncu sirijskog rata.

Međutim, BBC-jev dopisnik za Bliski istok Hugo Bačega kaže: „Iran je sad doživeo da je njegov uticaj pretrpeo značajan udarac.

„Sirija pod Asadom bila je deo veze između Iranaca i Hezbolaha, milicije i političkog pokreta koji Iran podržava u Libanu. Bila je ključna za prebacivanje oružja i municije ovoj grupi.

„I sam Hezbolah je značajno oslabljen nakon rata sa Izraelom. U najnasilnijoj fazi građanskog rata u Siriji, Iran je slao savetnike u zemlju, a Hezbolah je slao borce da pomognu Asadu da uguši opoziciju.

„Iran je takođe doživeo da se Huti u Jemenu nađu na meti vazdušnih napada. Sve ove frakcije, plus milicije u Iraku i Hamas u Gazi, čine ono što Teheran naziva Osovinom otpora, koja je sada teško oštećena.

„Ova nova slika biće slavljena u Izraelu, gde se Iran doživljava kao egzistencijalna pretnja.“

iranska štampa o siriji — Iranska štampa o dešavanjima u Siriji

SAD i Zapad

BBC-jev dopisnik za bezbednost Frenk Gardner kaže da su „nade bile velike na Zapadu za Asada – mladog oftalmologa školovanog u Velikoj Britaniji – u vreme kad je nasledio predsednički položaj u Siriji 2000. godine.

„Biće dašak svežeg vazduha, govorili su ljudi, posle tri decenije represivne, autokratske vladavine njegovog pokojnog oca Hafeza, upamćenog najviše po tome što je 1982. godine naredio masakr više od 10.000 građana Hame.

„Kao i u slučaju mlađih arapskih vladara koji su preuzeli vlast iste godine – kralja Abdulaha Drugog u Jordanu i kralja Muhameda Šestog u Maroku – za Bašara se govorilo da je modernista željan da uvede Siriju u digitalno doba.

„Razočaranje Zapada započelo je 2001. godine, kad je sirijski predsednik odbio da podeli osudu britanskog premijera Tonija Blera svih terorističkih grupa.

„’Vi ih zovete teroristima, mi ih zovemo borcima za slobodu’, rekao je Bašar al-Asad za naoružane palestinske grupe koje je ugostila njegova zemlja.

„Ubrzo se pokazalo da Asad nije reformista, a kad su njegovi ljudi tražili promenu, njihove zahteve je dočekao mecima, bure-bombama, sarin gasom i torturom na industrijskom nivou.“

Američki predsednik Džozef Bajden kaže da se Sirija suočava sa trenutkom „istorijske prilike“, ali Ameriku takođe brine mogući vakuum moći.

Sjedinjene Američke Države podržavaju neke od pobunjeničkih grupa od početka sirijskog rata.

Ali one trenutno uglavnom podržavaju Sirijske demokratske snage (SDF) predvođene Kurdima koje kontrolišu sirijski severozapad.

Danijel Šapiro, viši zvaničnik Pentagona, rekao je da će američke snage ostati u istočnoj Siriji da bi se borile protiv takozvane Islamske države, koja bi, kako je rekao, mogla iskoristiti „haotične i dinamičke okolnosti“ da pojača vlastite operacije.

Turska

BBC-jev dopisnik sa Bliskog istoka Hugo Bačega kaže da „mnogi ljudi veruju da ova ofanziva ne bi bila moguća bez blagoslova Turske“.

„Već neko vreme je predsednik Erdogan pritiskao Asada da učestvuje u pregovorima za pronalaženje diplomatskog rešenja za sukob koji bi omogućio povratak sirijskih izbeglica. Najmanje tri miliona njih nalaze se u Turskoj, i to je osetljivo pitanje za ovu zemlju. Ali je Asad to odbio.

„Turska, koja podržava neke od pobunjenika u Siriji, negirala je da podržava HTS, islamističku grupu koja je povela pobunu.“

Turska je, međutim, podržala neke institucije koje vladaju oblastima pod pobunjeničkom kontrolom na severu Sirije, a sada kaže da će „pojačati“ napore da pomogne da se osigura mirna i stabilna budućnost Sirije u nadolazećim danima.

Ministar spoljnih poslova Hakan Fidan kaže da to podrazumeva traženje načina da se sprovede repatrijacija Sirijaca koji su pobegli tokom građanskog rata.

Sirijci u Turskoj slave pad Asadovog režima

Liban

Podrška Asadovoj vladi bila je jedna od glavnih linija razdora između različitih političkih grupa u Libanu, kaže BBC-jeva arapska dopisnica Karin Torbi.

Mnogi smatraju da je Sirija dugo vremena držala Liban pod okupacijom, pre nego što su se Asadove snage povukle iz zemlje 2005. godine.

I zato neke političke frakcije koje se protive sirijskoj vladi doživljavaju njegov pad kao pozitivan ishod.

Ali političke grupacije u zemlji koje su podržavale Asada doživljavaju ovo kao zabrinjavajući razvoj događaja.

Iznad svega, pad vlade Bašara al-Asada doživljava se kao jedna od poslednjih kapi koje su dotukle Hezbolah.

„Sirija, koja je bila Hezbolahova kičma i glavna ruta snabdevanja, sada je odsečena“, dodaje ona.

„Ovo je još jedan udarac, i ne samo trenutan, za mogućnost grupe da se oporavi.“

Ali član Hezbolahovog političkog bloka u parlamentu rekao je da „pokret otpora“ protiv Izraela neće biti pogođen ovim.

„Ništa što se dešava u Siriji, iako je opasno, ne može da nas oslabi“, kaže Hasan Fadlalah.

Vlada zabrinutost i da bi moglo doći do novog priliva izbeglica iz Sirije u Liban, uglavnom Sirijaca iz šiitskih zajednica, od kojih su mnogi već prešli u Liban.

„Ovo je samo po sebi pokazatelj kako su se stvari potpuno okrenule naglavačke. Znamo da su šiiti nekada prelazili iz Libana u Siriju dok je bila pod Asadom“, kaže Karin Torbi.

„Ljudi koji pristižu u Liban govore za BBC da se još nisu suočili ni sa kakvim reperkusijama od frakcija koje su preuzele kontrolu nad zemljom. Ali su otišli iz straha da bi moglo doći do pojedinačnih činova osveta protiv njih.“

Izrael

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je posle pada Asadovog režima naredio vojsci da „preuzme kontrolu“ nad tampon zonom između Golanske visoravni pod okupacijom Izraela i Sirije.

On je rekao da je sporazum o prekidu borbi sa Sirijom, kojim je 1974. godine uspostavljena demilitarizovana zona, „propao“.

Izrael je zauzeo Golan od Sirije u završnim fazama Šestodnevnog rata iz 1967. godine i jednostrano ga anektirao 1981. godine.

Međunarodna zajednica nije priznala taj potez, mada je SAD to učinila jednostrano 2019. godine.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar okarakterisao je vojno preuzimanje tampon zone kao „ograničeni i privremeni korak“ radi osiguravanja bezbednosti Izraela.

BBC-jeva dopisnica za Bliski istok Jolanda Nel, u Jerusalimu, rekla je da je „on potvrdio da je Izrael napao osumnjičena skladišta hemijskog oružja i raketa u Siriji, rekavši da je to učinjeno da bi se sprečilo da padnu u ruke ekstremističkih frakcija“.

„Medijski izveštaji sugerišu da je bilo desetine izraelskih vazdušnih napada u poslednjih nekoliko dana, među njima i na lokaciju u Damasku za koju se kaže da su je iranski naučnici koristili za izradu raketa.“

Druge zemlje na Bliskom istoku

BBC-jev regionalni urednik za Bliski istok Sebastijan Ašer izveštava da „zvaničnik Saudijske Arabije kaže kako kraljevstvo komunicira sa svim regionalnim igračima da bi pokušalo da spreči haos u Siriji.“

„Kralj Abdulah iz Jordana, koji se graniči sa Sirijom, poslao je sličnu poruku, pozvavši na izbegavanje daljeg sukoba. Kao meru predostrožnosti, njegova zemlja je zatvorila granice sa Sirijom.

„Viši diplomatski zvaničnik u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Anvar Gargaš rekao je da njegovu zemlju najviše brinu ekstremizam i terorizam i okrivio Asada što nije iskoristio slamku spasa koju su mu nudile razne arapske zemlje.“

Pogledajte video: Potraga za nestalim zatvorenicima u Siriji