Zoran Milanović sa podignutom pesnicom u crnom sakou, beloj košulji i plavoj kravati — Zoran Milanović odneo je apsolutnu pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora

Ubedljiva pobeda Zorana Milanovića na predsedničkim izborima otvorila je novo poglavlje političkog života u Hrvatskoj i neizvesnost u budućim, ionako već napetim odnosima sa vladom koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ).

Milanovićeva kampanja bila je usmerena upravo na žestoku kritiku vlade, ukazivao je na korupciju, a tokom prvog mandata nije se libio i da potkači Evropsku uniju, u koju je upravo on uveo Hrvatsku 2013. godine kao premijer.

Glavnog političkog rivala, predsednika Vlade Andreja Plenkovića, koji je svojevremeno bio poslanik Evropskog parlamenta, nazivao je „briselskim činovnikom“.

Iz vlade je dobijao epitete da je „proruski čovek“ i „evroskeptik“, a takvim ga smatraju i u pojedinim zapadnim krugovima.

Ipak, sa oko 730.000 glasova više od protivkandidata Dragana Primorca iz HDZ-a, birači su pokazali da predsedničku ulogu, iako je po Ustavu više simbolična, shvataju kao ključ za sprečavanje jedne stranke da drži sve poluge vlasti, a HDZ je decenijama najmoćnija.

„Neće on nas izvući iz Evropske unije, iako je nekad oštar na rečima, ali on dobro zna šta radi i pametno radi za nas“, kaže penzionerka Željka Šubin iz Dubrovnika za BBC na srpskom.

Ubedljivu pobedu Milanovića, politički analitičar Dragan Bagić ocenjuje kao veliki uspeh jer je, uprkos niskoj izlaznosti (najmanjoj u poslednjih 25 godina), dobio više glasova nego pre pet godina.

„To je redak slučaj u Hrvatskoj, što znači da nije samo zadržao, već je i pridobio nove birače“, govori Bagić za BBC na srpskom.

Smatra da se odnos snaga na terenu neće mnogo promeniti, jer će Milanović i Plenković ostati ključne političke figure, mada predsedniku ide u prilog ovakav rezultat na semaforu posle direktnih izbora.

„Samo se klatno političkog legitimiteta sada pomerilo ka Milanoviću i on će biti u prilici da diktira smer tih procesa, barem u onom delu gde mora da sarađuje sa premijerom“, objašnjava analitičar iz Hrvatske.

Izbori su održani u trenutku kada se država članica Evropske unije i NATO-a od 3,8 miliona ljudi bori sa inflacijom, korupcijskim skandalima i nedostatkom radne snage, piše agencija Asošijejted pres.

Međutim, piše AP, on je najpopularniji političar u Hrvatskoj, a ponekad ga upoređuju sa novoizabranim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donaldom Trampom zbog borbenog stila komunikacije s političkim protivnicima.

Milanović (58) osudio je rusku invaziju na Ukrajinu, ali je takođe kritikovao vojnu podršku Zapada Kijevu.

Protivi se i ideji da hrvatski vojnici pomažu u obuci ukrajinskih trupa u Nemačkoj.

„Odbrana demokratije nije da svakome ko ne misli kao vi kažete da je ‘ruski igrač'“, rekao je Milanović novinarima u nedelju.

Takav stil komunikacije je „u stvari totalitaran“, dodao je on.

Prema preliminarnim rezultatima Državne izborne komisije (DIP) , Milanović je pobedio u svim županijama i Gradu Zagrebu, dok je kandidat HDZ-a, kao i u prvom krugu, najviše glasova dobio samo u inostranstvu.

Ljudi su izabrali Milanovića da bi se održala ravnoteža moći u državi, vladu vodi HDZ, a predsednik da bude iz opozicije, objašnjava Ankica Mamić, stručnjakinja za komunikacije.

„Milanović je sve vreme prozivao Primorca, nazivajući ga Plenkovićem čovekom i čitava kampanja je bila usmerna na to da ne sme da se da Plenkoviću apsolutna vlast, a Hrvati ne vole da su im sva jaja u istoj korpi.

„Zato su se, između ostalog, glasači i okrenuli Milanoviću, a ne što su bili presrećni i prezadovoljnim njegovim mandatom“, dodaje za BBC na srpskom.

Drugi razlog velike razlike u glasovima analitičar Bagić pripisuje lošoj mobilizaciji HDZ-a unutar njihovog glasačkog tela.

„Sama percepcija Dragana Primorca kao kandidata je bila loša“, ocenjuje on.

Zoran Milanović sa suprugom na bini u štabu SDP-a — Dolazak Zorana Milanovića na binu pošto su objavljeni prvi prelimenarni rezultati praćen je uzikivanjem: „Zoki, Zoki“

Pružena ruka Milanovića vladi, bez čestitke Plenkovića

Zoran Milanović na bini — Zoran Milanović odneo je apsolutnu pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora

Posle zatvaranja birališta, kada su rezultati bili već poznati, Plenković je u izjavi za medije iz izbornog štaba Primorca rekao da je „teza o košarici s jajima debilna„, što za njega nije uobičajen rečnik.

Ni Plenković, a ni Dragan Primorac nisu čestitali pobedu novom-starom šefu države.

„Čestitam hrvatskoj demokratiji“, rekao je Primorac posle relativno dugačkog postizbornog govora sa malo jasnih političkih poruka.

Nedugo potom, uz ovacije „Zoki, Zoki“ i gromki aplauz, u društvu supruge, Milanović se ozaren obratio pristalicama u prepunoj Tvornici u Zagrebu.

„Ovo je za mene veliki dan, ovu pobedu doživljavam kao priznanje i odobravanje mog rada i akt poveranja“, izjavio je u izbornoj noći.

Kao i posle prvog kruga izbora, u kojem je zamalo dobio potrebnu natpolovičnu većinu, Milanović je ponovio da pruža ruku vladi, iako između njega i Plenkovića ima velikog neslaganja.

„Vlada je najodgovornija u ovoj državi i molim je da čuje, to su joj poručili građani, ovo nije podrška meni – niko nema podršku 75 odsto birača, to je samo danas i u ovom trenutku.

„Držaću se Ustava, moja dužnost je da budem ravnopravan u pitanjima spoljne politike, a to nalaže saradnju i sazivanje Saveta za nacionalnu bezbednost, koje se već tri godine ne saziva, ali ne mojom voljom“, poručio je novi-stari predsednik koji se tokom govora u šali jednom i poklonio okupljenima.

Zahvalio se svima koji su ga podržali, kao i glasačima HDZ-a, što je pozdravljeno aplauzom.

Predsednička ovlašćenja su relativno uska, ali je funkcija simbolički važna, jer predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.

Prikaz prvih izlaznih anketa na velikom ekranu u štabu Zorana Milanovića — Prve izlazne ankete pokrenule su talas aplauza i ovacija u štabu Zorana Milanovića

Višegodišnji sukob Milanovića i Plenkovića kulminirao je 2024. predsednikovim iznenadnim raspisivanjem parlamentarnih izbora i najavom da će se kandidovati za premijera Hrvatske, što mu je Ustavni sud zabranio.

Njihova netrpeljivost je „naškodila reputaciji države, jer se više nije gledalo na zemlju gde se dogovorom i razgovorom mogu rešiti stvari“, ukazuje Ankica Mamić.

„Taj odnos treba da se redifiniše ili će država i dalje trpeti štetu.

„Plenkoviću će sada biti teško da izbegne barem pokušaj razgovara“, dodaje, podsećajući da Ustav Hrvatske obavezuje premijera na saradnju sa predsednikom.

Lični sukobi premijera i predsednika će se nastaviti, a na to bi dodatno mogla da utiče najava vlade o promeni Zakona o odbrani, smatra Višeslav Raos, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.

„Vlada na neki način želi zaobilaznim putem da spreči Milanovića da im se meša u namere, poput vraćanja vojnog roka.

„Predsednik po Ustavu mora da potpiše zakon, a može i da ga pošalje Ustavnom sudu na potvrdu, što nikada nije činio do sada, a uz ovu ogromnu pobedu, Milanović nema nikakvu motivaciju za bilo kakvom saradnjom iako je pružio ruku pomirenja“, dodaje Raos.

Iako hrvatski mediji pišu da je premijer Plenković ovim rezultatima poražen i potučen, komunikološkinja Mamić smatra da mu Milanovićeva pobeda neće značajno uzdrmati vladajuću koaliciju koja raspolaže državnim novcem.

„Plenković je ostvario uverljivu pobedu na parlamentarnim izborima.

„Premijer je politički i objektivno jača uloga – to je prava funkcija moći u Hrvatskoj“, objašnjava komunikološkinja iz Zagreba.

Podseća da je dobro prihvaćen u Evropi i da mnogi stanovnici Hrvatske i dalje misle da je on najbolji izbor za premijera.

Hrvatske zastavice i slogan Zorana Milanovića: Predsednik za predsednika — Milanovićev slogan bio je „Predsednik za predsednika“, isti koji je Franjo Tuđman koristio 1997. godine

Šta kažu građani?

Zagrepčanin Stjepan Bukal kaže da bez EU Hrvatska ne može da živi, a da Milanović „sve radi suprotno, svađa nas sa svetom“.

„On samo to i ume – da se svađa, ništa ne zna da radi, pa nije ništa uradio za nas ni kada je bio premijer.

„Da nemamo Plenkovića mi bismo bili poslednja nula. On je priznat u svetu, sarađuje sa Evropskom unijom i obezbeđuje nam pomoć“, kaže on.

Željka Subin iz Dubrovnika kaže da u Milanoviću prepoznaje upornost koju je videla u prvom predsedniku države Franji Tuđmanu.

„Tuđman je tako uspeo da nam donese nezavisnost, a Milanović ima tu crtu“, dodaje Šubin.

Milanovićev slogan pod kojim je nastupao bio je upravo „Predsednik za predsednika“, isti koji je Tuđman koristio 1997. godine.

Govorio je i da su „Tuđman i Tito najbolje što su Hrvati imali“.

Ali neki mladi stanovnici Hrvatske su izrazili frustraciju zbog nedostatka rasprave među političkim liderima o pitanjima koja ih zanimaju, kao što su stanovanje ili životni standard studenata.

„Čujemo ih (političare) kako pričaju uglavnom o starim, recikliranim temama. Ono što je važno mladim ljudima ne pada im na pamet“, rekla je studentkinja Ivana Vučković za agenciju Frans pres.

Netipična obraćanja i kontroverzni postupci

Milanovićev prvi mandat nije obeležio samo sukob sa Plenkovićem, već i njegov slikovit, često netipičan jezik za političare i kontroverzni postupci za predstavnika levo orijentisane stranke, kao što je SDP.

To mu je verovatno pomoglo i ovog puta.

„Milanović je uspeo da privuče i biračko telo koje nije levo orijentisano, prodajući im priču koja je suverenistička, ali se pokazalo da ljudi to žele“, kaže Višeslav Raos, profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba.

U govorima često kritikuje Evropsku uniju, kao, naprimer, neposredno posle pobede, izjavivši da Unija „u mnogo čemu nije demokratska i nije moderna Evropa u kojoj želi da radi i živi, ali da će učiniti sve da to promeni“.

„Milanović nije evroskeptičan, samo je uvideo da mnogi stanovnici imaju takav sentiment i shvatio je da može da igra na tu kartu, kako bi ih privukao.

„A pošto se Plenković smatra čovekom EU, Milanović nužno mora da gradi kritiku zbog toga“, objašnjava Raos.

Milanović je javno osudio „Za dom spremni“ kao nacistički pozdrav, ali se na meti kritika našao kada je vratio odlikovanja osuđenim ratnim zločincima, poput Branimira Glavaša, osuđenog za zločine protiv civila u Osijeku 1991.

Politički protivnici optužuju ga da je proruski orijentisan, jer se protivi slanju hrvatskih vojnika na ukrajinski front.

Od kada je proglašena nezavisnost Kosova bez saglasnosti Srbije, koju je i Hrvatska priznala, „bilo je pitanje kada će Rusi ili neko treći učiniti isto“, rekao je godinu dana pošto je Moskva pokrenula invaziju na Kijev 24. februara 2022.

Uprkos kritikama o slanju vojnika u Ukrajinu, kaže da bi uhapsio Vladimira Putina, ruskog predsednika, ukoliko dođe u Hrvatsku.

„On nije ni proruski čovek, sutra da se Plenković sastane sa Putinom, Milanović će otići u Kijev da podrži Vladimira Zelenskog, predsednika Ukrajine“, kaže profesor iz Zagreba.

Među zamerkama na njegov rad su i kritike da je prosrpski orijentisan i da ima prisan odnos sa Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Ipak, u danima oko godišnjice stradanja srpske porodice Zec u Zagrebu 1991. izjavio da je ubistvo bračnog para i deteta „kukavičko, ali da Hrvatska s tim nema ništa“, kao i da su preživeli dobili odštetu, „pa šta još treba“.

Nedavno je na pitanje da li bi pozvao Aleksandra Vučića u zvaničnu posetu ili bi se odazvao pozivu za dolazak u Beograd, Milanović je odgovorio da „poznaje predsednika Srbije lično, ali da mu se na neki način ne može pomoći i da je u Hrvatskoj nepoželjan“, kao i da treba da se odluči da li mu je partner Rusija ili Evropska unija.

Među retkima je na hrvatskoj političkoj sceni koji zagovara i priznanje Palestine, posebno u svetlu rata u Gazi koji traje duže od godinu dana.

Pristalice Zorana Milanovoća proslavljaju njegov drugi mandat — U štabu Zorana Milanovića slavlje je počelo i pre zvaničnih rezultata glasanja

Lokalni izbori: Vetar u leđa SDP-u

Stanovnici Hrvatske su za godinu dana tri puta izlazili na birališta.

Na parlamentarnim, održanim u aprilu 2024, ubedljivo je pobedio HDZ, a u junu su birali predstavnike države u Evropskom parlamentu.

U maju 2025. godine ih čekaju i lokalni izbori, a pobeda Milanovića daće vetar u leđa SDP-u i manjim strankama koje su ga podržavale, smatra Ankica Mamić.

„Sigurna sam da će on to vrlo dobro iskoristiti, da će biti na terenu i podržavati ih da bi ostvario i konkretnu političku moć – poguraće SDP“, kaže ona.

Da će pozicija SDP-a na predstojećim izborima na lokalu biti lakša saglasan je i politikolog Bagić, ali ukazuje da joj to ne garantuje nužno i pobedu.

„Početna pozicija stranaka levog spektra biće povoljnija, ali će presuditi kvalitet kandidata, kampanje i programi za rešavanje problema pojedinih lokalnih sredina.

„HDZ će morati da uloži mnogo više napora kako bi ponudio kvalitetnije kandidate i ublažio rezultate ovih izbora“, zaključuje.

Ko je Zoran Milanović

Rođen je 30. oktobra 1966. godine u Zagrebu
Diplomirao je pravo i krajem 1990-ih počeo da radi u Ministarstvu spoljnih poslova, da bi kasnije bio i savetnik šefa hrvatske diplomatije
Učestvovao je u mirovnim misijama OEBS-a u Azerbejdžanu 1994, a od 1996. do 1999. bio je savetnik u hrvatskoj misiji pri Evropskoj uniji i NATO u Briselu
Predsednik SDP-a postaje 2007, posle smrti Ivice Račana, bivšeg hrvatskog premijera i osnivača partije
Četiri godine kasnije predvodio je Kukuriku koaliciju, u okviru koje su bile četiri partije levog centra, kada postaje premijer
On je fomralno i uveo zemlju u Evropsku uniju 2013. godine
Posle poraza od HDZ-a na izborima 2016, najavio je povlačenje iz politike, kada je kratko radio i kao savetnik albanskog premijera Edija Rame
Ipak, tri godine kasnije, kao kandidat SDP-a, na predsedničkim izborima pobeđuje Kolindu Grabar Kitarović (HDZ) i postaje predsednik Hrvatske 2020.