Sumoran postupak uklanjanja velikih životinja uginulih na škotskim plažama ponovo je u središtu pažnje nakon što se čitavo jato kitova pilota dugih peraja nasukalo na Orknijskim ostrvima, severno od obale Škotske.
Samo 12 od 77 jedinki bilo je živo kada ih je 11. jula voda izbacila na plažu Tresnes na ostrvu Sandiju.
Međutim, posle neuspešnih pokušaja da se vrate u vodu, preživele jedinke su uspavane.
Veruje se da je ovo najveće masovno nasukavanje kitova u Škotskoj u poslednjih nekoliko decenija.
Savet Orknijskih ostrva saopštio je da se sa predstavnicima zajednice razmatra najbolji način za uklanjanje mrtvih kitova sa plaže.
Ako se pronađe nasukani kit koji je živ, vrši se procena da li može bezbedno da se vrati u vodu.
Ako ne može, kit se uspavljuje i vrši se obdukcija.
- Kako kitovi pomažu da se ohladi Zemlja
- Zašto kitovi pevaju, naučnici rešili misteriju
- Tužan kraj operacije spasavanja: Uspavan kit beluga koji je izvučen iz Sene
- Majke kitovi ubice se celog života žrtvuju za sinove
Sprovođenje ovih aktivnosti predvodi Škotski program za nasukavanje morskih životinja (SMASS).
Prema prvim nalazima, grupa od 77 kitova koji su uginuli bila je zdrava pre nego što su se nasukali.
Životinje su pronađene na ostrvu Sandej u četvrtak što je najveće masovno nasukavanje kitova u skoro 100 godina.
Nadležni kažu da će trupla životinja ipak biti zakopana, a ne vraćena u more, što se nekada radi.
Savet Orknijskih ostrva saopštio je da je potrebno najmanje osam različitih lokacija i da će ukopavanja početi što je pre moguće na ostrvu.
Međutim, lokalne vlasti su saopštile da najpre treba ispitati lokacije kako ne bi dovelo do ugrožavanja oko 700 poznatih arheoloških nalazišta na ostrvu.
Dr Braunlou, direktor SMASS-a, govorio je za BBC nakon što se prošle godine džinovski manji usan nasukao na obali grada Nort Bervika u škotskom jugoistočnom okrugu Ist Lotijanu.
Devet metara dug kit je uginuo nakon što ga je voda izbacila na obalu pošto je udario u stene.
Dr Braunlou kaže da obdukcija može da otkrije mnogo o životu kita i šta je uticalo na njegovu smrt.
On je detaljno opisao neke načine za uklanjanje lešina kitova sa obala.
Kosti u muzeju
Dr Braunlou kaže da pri donošenju odluke o načinu odlaganja lešina kitova u obzir treba uzeti nekoliko stvari.
„Mrtav kit mora da se ukloni sa javne plaže kako ne bi uznemiravao posetioce, i da bi se sprečilo curenje masnoća i telesnih tečnosti u okolinu koje su više neprijatne nego što su opasne“, kaže on.
„Zapravo, pronašli smo svega nekoliko bolesti koje mogu da se prenesu sa mrtvih kitova, a veoma smo pažljivo tražili“.
Lešina kita može da se odnese na deponiju, pokopa na plaži ili delimično spali.
„Mogu da se odnesu u naše laboratorije gde se vrši obdukcija“, dodaje dr Braunlou.
„Skelet kasnije često obrađuje Muzej Škotske i dodaje njihovoj zbirci.
„Meki delovi se odlažu na isti način kao i uginula stoka na farmama“.
Pogledajte video: Kako se druže kitovi ubice
Povratak u more
Kada se 55 kitova nasukalo na obali ostrva Luisa u julu 2023. godine, jedinke su prebačene na deponiju jer tu plažu posećuje veliki broj turista i lokalnog stanovništva.
Međutim, dr Braunlou kaže da je važno vratiti što je više moguće kitova u morsku sredinu radi „recikliranja hranljivih materija“.
„Uklanjanje sa plaže, iz morskog okruženja i spaljivanje ili odnošenje na deponiju zapravo uskraćuje morsko okruženje za ovaj zaista važan izvor hranljivih materija“, objašnjava on.
Mrtvi kitova morskoj sredini pružaju hranljive materije, među kojima su mangan, fosfor, gvožđe, cink, koje su važne za opstanak drugih vrsta,
„Nije potreban njihov visok nivo, ali su veoma važni za ćelijske procese“, naglašava dr Braunlou.
„To se zove pad kitova na dno – tu se prevashodno vodi briga o životinjama dubokog okeana, jer kada kitovi uginu i potonu na dno okeana, obrazuju ta mala ostrva bogata hranljivim materijama koja mogu da podrže opstanak raznih zajednica“.
On kaže da ajkule i drugi lešinari dolaze da jedu meka tkiva lešine kita, dok se drugi manji organizmi, poput crva, hrane skeletom.
Zakopavanje na plaži
Drugi način da se kit vrati u životnu sredinu je da se zakopa na plaži.
„Možemo da ih zakopamo na licu mesta i to se često veoma uspešno čini, mada to mora da se uradi pažljivo kako zakopavanje lešine na uređenoj plaži ne bi izazvalo uznemirenost posetilaca i zajednice“, kaže on.
Dr Braunlou dodaje da nasukani kit može da se odvuče u more, ali da to mora da se obavi pažljivo kako ne bi predstavljao opasnost za brodove, posebno pošto veći kitovi mogu da plutaju.
Sudbina kita obično zavisi od dva činioca: veličine jedinke i mesta na koje se nasukao.
„Ako se neki ogromni kitovi, kao što su kitovi perajari i sej-kitovi, nasukaju na neko udaljeno ostrvo, onda mogu da se ostave da se prirodno raspadnu“, kaže dr Braunlou.
„Neverovatna je brzina kojom lešinari, naročito ptice, mogu da izjedu lešinu kita i u roku od oko godinu dana, često ostanu prilično oglođane kosti i veoma zdrav morski ekosistem“.
SMASS je ustanovljena da bi se steklo bolje razumevanje uzroka nasukavanja kitova, delfina, pliskavica (morskih svinja), foka, velikih ajkula, pa čak i morskih kornjača.
Dr Braunlou kaže da veruje da je manji usan koji se nasukao u Nort Berviku odnesen na deponiju.
„Iskreno govoreći, to je prilično sumorno“, kaže on.
„Bio sam na deponijama radi vršenja obdukcija i to je prilično bedan kraj za tako veličanstveno stvorenje.
„To je funkcionalan kraj ovih životinje, a ne onaj koji je zapravo poželjan, kako sa stanovišta naučnika koji treba da vrše istraživanja o njima, tako i sa stanovišta poštovanja prema ovoj životinji“.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
