Tokom protekle dve decenije, Dubai je zadivio svet megaprojektima kao što su najviši toranj na svetu Burdž Kalifa, najpametniji hotel na svetu Burdž al Arab i ogromna tri otrva Palma izgrađena uz obalu grada.
Međutim, projekat vredan više milijardi dolara – kompleks od 260 veštačkih ostrva koja čine maketu kontinenata i dalje je uglavnom prazan, i to više od dvadeset godina od početka radova.
Dakle, šta se događa sa arhipelagom Svetom?
- Srbin koji je izgradio Dubai iz temelja
- Zašto živimo u „eri veštačkih ostrva“
- Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
Šta je trebalo da bude arhipelag Svet
Ostrvlje Svet zamišljeno je kao grupa od 260 veštačkih ostrvaca raspoređenih tako da čine maketu kontinenata – Afrike, Antarktika, Azije, Evrope, Severne Amerike, Okeanije, i Južne Amerike.
Od obale Dubaija udaljeno je oko četiri kilometra.
Svako ostrvo je nazvano po državi, gradu ili oblasti na kontinentu kome pripada.
Plan je bio da privatne kompanije na ostrvcima izgrade hotele, restorane, rizorte, i vile koji bi posetiocima pružili ukuse različitih kultura širom sveta.
Kompanija Nakheel Properties, podružnica kompanije u vlasništvu Vlade Dubaija Dubai World upravo je na veštačkom ostrvu Palmi Džumerji završila izgradnju 4.000 luksuznih nekretnina i desetine hotela.
Ostrvlje Svet zamišljeno je kao još ekstravagantnije naselje na moru.
Ovim arhipelagom bi Dubai dobio još 230 kilometara plaže i očekivalo se da će doprineti porastu broja turista.
Projekat Svet je 2003. godine najavio vladar Dubaija šeik Muhamed ibn Rašid al Maktum.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Kako je izgrađen arhipelag Svet
Iste godine kompanija Nakheel počela je izgradnju arhipelaga Sveta.
Za pravljenje ostrva utrošeno je 321 milion kubnih metara peska iskopanog u Persijskom zalivu.
Ekolozi kažu da su radovi na iskopavanju oštetili koralne grebene u Persijskom zalivu, a kompanija Nakheel je angažovala morske biologe da ih obnove i rehabilituju.
Kako je projekat Svet upao u nevolje
Kompanija Nakheel završila je izgradnju ostrva (i okolnog lukobrana) 2008. godine i saopštila je da je uspela da proda 70 odsto ostrvaca privatnim investitorima.
Međutim, radovi na izgradnji objekata na ostrvima obustavljeni su zbog velike finansijske krize koja je u Dubaiju trajala od 2007. do 2010. godine
Tokom ovog perioda, cene nekretnina su drastično pale u Dubaiju, zbog čega su mnogi privatni investitori ili odložili ili otkazali njihove građevinske projekte, a kompanija Nakheel je zapala u dug od više milijardi dolara.
U pomoć je 2009. godine pritrčao susedni emirat Abu Dabi koji je uložio 10 milijardi dolara u Dubai, čime je kompanija Nakheel mogla da se izbavi iz dugova preko njene matične kompanije Dubai World.
Šta je do sada izgrađeno na arhipelagu Svetu
Da bi skrenula pažnju na projekat, kompanija Nakheel je na ostrvu Laponiji otvorila kuću kao uzorak za pokazivanje mogućim kupcima, i poklonila je jedno ostrvo, zajedno sa kućom, nekadašnjem šampionu Formule 1 Mihaelu Šumaheru kao znak priznanja njegovog uspeha.
Na ostrvu Libanu je 2012. godine otvoren rizort The Royal Island Beach Club sa restoranima i barom.
Sledeće godine je otvoren rizort Anantara World Islands koji ima hotelske sobe, apartmane, vile i spa centar.
Međutim, skoro sva ostrva u arhipelagu su i danas samo pesak, bez ikakvih objekata.
„Jedan od velikih problema projekta arhipelaga Sveta je taj što, za razliku od ostrva Palme, nema fizičku vezu sa Dubaijem“, kaže Alaster Bonet, profesor geografije na Univerzitetu u Njukaslu u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) i autor knjige „Putovanje u eru veštačkih ostrva“ (A Journey into the Era of Artificial Islands).
„Ne postoji most kojim se automobilom može doći do ostrva, niti putne veze između ostrvaca“, kaže on.
To znači da je investitorima teško da prevoze radnike i materijal do gradilišta, kao i da obezbede vodu i struju na ostrvima.
Jedini javni prevoz do ostrva za posetioce je trajekt koji polazi sa Palme Džumerje.
Kakva je sudbina arhipelaga Sveta
Već deceniju, kompanija Kleindienst Group sa sedištem u Dubaiju, koju je osnovao i vodi austrijski preduzetnik Jozef Klajndinst, radi na projektu nazvanom Srce Evrope.
Poduhvatom vrednim pet milijardi dolara planirana je izgradnja luksuznih hotela, privatnih rezidencija i plutajućih vila u evropskom stilu na ostrvima arhipelaga Sveta koja predstavljaju Nemačku, Monako, Švedsku, i Veneciju.
Planirana je čak i „Ulica kiša“, u kojoj će po vrelim danima posetioce rashlađivati veštački pljuskovi.
Otvaranje ovog kompleksa planirano je 2026. godine.
Kompanija Nakheel sada angažuje izvođače na radovima povezivanja svih 260 ostrva u „kontinente“.
Prvobitno je bilo planirano da svako ostrvo arhipelaga Sveta ima sopstveno snabdevanje strujom i vodom, ali se ispostavilo da je ta zamisao skupa i nepraktična.
Novom idejom povezivanja ostrvaca u kontinente, komunalne usluge biće „kontinentalne“.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
