Žestoki toplotni talas koji je zahvatio veći deo Zapadne Evrope prizvao je uspomene na leto 2003. godine, kada je na kontinentu umrlo na desetine hiljada ljudi.

Veoma vreli periodi nisu neuobičajeni u Evropi, ali se retko pojavljuju ovoliko rano tokom leta. Hitna pomoć je u stalnom stanju pripravnosti kako bi se izborila sa tekućim izazovima.

Ali velike vrućine nisu pogodile samo Evropu – više od 100 ljudi umrlo je u Biharu u severnoj Indiji, gde su temperature prošle nedelje prešle 50. podeok.

Kako, dakle, toplotni talasi ubijaju i šta možemo da uradimo da se zaštitimo od dugih perioda visokih temperatura?

Ko je ugrožen

Broj ljudi izloženih ekstremnim vrućinama značajno se povećao u 21. veku.

Između 2000. i 2016. godine, broj ljudi izloženih jakim toplotnim talasima povećao se za oko 125 miliona, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

U ovom periodu desio se veliki broj ekstremnih slučajeva, uključujući jedan 2003. godine, kada je od posledica vrućine u Evropi stradalo 70.000 ljudi, i drugi 2010. godine, kada je došlo do 56.000 smrti tokom 44-dnevnog toplotnog talasa u Ruskoj Federaciji (podaci SZO-a).

„Starije osobe, bebe i deca, trudnice, fizički i radnici koji rade na otvorenom, sportisti i siromašni skloniji su tome da više pate od vrućina“, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Stariji, trudnice i deca ugroženi su zato što im je imuni sistem slabiji.

Oni koji vreme provode napolju, na primer radnici na farmama i oni bez prave zaštite, neuporedivo su izloženiji suncu. Veći fizički napor zagreva telo, što ugroženima čini i one koji učestvuju u sportskim aktivnostima.

Vrućina i telo

Kao toplokrvnoj vrsti, naša tela se žestoko bore da održe unutrašnju temperaturu negde oko 37 stepeni Celzijusa.

Kad se temperatura iz okruženja poveća, telo pokušava da otpusti toplotu.

„Ako se temperatura oko nas zadrži na duži period negde oko zdrave unutrašnje temperature naših tela, to onda postaje opasno“, kaže doktor Davron Mukhamediev, koordinator zdravlja za region Evrope pri Međunarodnoj federaciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (ICRF).

Vrućina tera srce da pumpa više krvi ka površini kože, odakle se toplota ispušta u vazduh. To je razlog zbog kog koža nekih ljudi izgleda crvenkasto u vrelim okruženjima.

Simptomi toplotnog udara

1.Glavobolja, nesvestica i nelagoda

2.Nemir i zbunjenost

3.Vrela, zarumenjena i suva koža

4.Ubrzano pogoršavanje stepena reakcija

5.Ubrzani ili jak puls

6.Telesna temperatura iznad 40 stepeni Celzijusa

(Izvor – Ambulanta Sent Džon, Velika Britanija)

Znojenje

Mi se mnogo i znojimo. Isparavanje za posledicu ima hlađenje, ali efikasnost ovog mehanizma značajno se smanjuje ukoliko je temperatura okruženja ista kao temperatura kože ili je veća od nje.

„Temperature od preko 37 stepeni su posebno opasne. Čak i u danima kad je temperatura iznad 30 stepeni Celzijusa, trebalo bi da preduzmemo mere da smanjimo izloženost vrućini. Vlažnost takođe igra veliku ulogu, jer kad je vlažnost vazduha velika, ljudima je teže da se znoje i ohlade“, kaže Mukhamadiev.

Reakcije na ekstremnu vrućinu uključuju simptome kao što su nesvestica, glavobolja i gubljenje svesti.

„Brzi skokovi u akumulisanoj vrućini zbog izloženosti uslovima toplijim od prosečnih narušava telesnu sposobnost da reguliše temperaturu i za posledicu može da ima čitav niz bolesti, uključujući grčeve od vrućine, iscrpljenost, toplotni udar i hipertermiju“, kaže SZO.

Posledice po zdravlje

Prvobitna izloženost može da izazove i oticanje i kožni osip.

„Kako se naša tela više trude, krvni sudovi se šire i produžavaju, i tečnost može da ističe kroz njihove zidove. Zna se da to izaziva toplotni edem ili otekla stopala, gležnjeve i noge, kao što se to dešava nekima od nas“, kaže britanska vladina agencija Javno zdravlje Engleske.

Mešavina gubitka tečnosti od znojenja u sadejstvu sa nižim krvnim pritiskom može da dovede do ozbiljnijih problema.

Srčani udari

Ako je osoba izložena vrelini na duži vremenski period, povećavaju se šanse za smrtonosne srčane udare.

„Znojenje vodi do dehidracije, što smanjuje količinu krvi. Zbog toga srca pumpa jače kako bi cirkulisalo smanjenu količinu krvi po telu“, kaže Toni Stabs. On je izvršni direktor Australijske fondacije za srce.

„Za ljude sa srčanim oboljenjima i one sklone srčanom udaru, ove promene mogu da preopterete srce i završe se srčanim zastojem“, dodaje on.

Toplotni udar

Pored toga što negativno utiče na kardio-vaskularni sistem, izloženost visokim temperaturama u dužem vremenskom periodu može da izazove i toplotni udar, koji zahteva momentalnu medicinsku intervenciju.

Toplotni udar izaziva otkazivanje hipotalamusa, predela mozga koji kontroliše telesne funkcije kao što su znojenje.

Nacionalna zdravstvena služba, telo koje nadgleda sve zdravstvene službe u Velikoj Britaniji, kaže: „Toplotni udari nastaju ako telesna temperatura pređe 40 stepeni Celzijusa, sprečavajući da ćelije i telesni sistemi funkcionišu normalno.“

Kad hipotalamus otkaže, on nam oduzima našu sposobnost znojenja i stoga kontrolisanja telesne temperature.

„Oni kojima se to desi mogu da iskuse ubrzano disanje, glavobolju, letargiju, zbunjenost ili čak gubitak svesti. Ukoliko im se ne ukaže hitna pomoć, to može da se završi otkazivanjem više organa i smrću“, kaže NZS.

Smrt

Svake godine hiljade ljudi iz zemalja od Indonezije do Meksika umire zbog zdravstvenih problema izazvanih vrućinom.

„Ljudi mogu da umru za nekoliko sati ukoliko je spoljna temperatura viša od 38-42 stepeni Celzijusa sa visokom vlažnošću, kad telo ne može da se privikne na te uslove“, kaže Mukhmadiev.

Smanjenje količine vremena provedenog u aktivnostima napolju, unošenje vode i pravljenje čestih odmora može da pomogne da se telo brzo oporavi.

„Smrt i hospitalizacija od vrućine može da se desi ekstremno brzo (istog dana) ili da ima odloženo dejstvo (nekoliko dana kasnije) i za posledici ima ubrzanu smrt ili bolest kod već od ranije narušenog zdravlja, naročito u prvim danima toplotnog talasa“, kaže SZO.

Kako izaći na kraj s toplotnim talasom

• Izbegavajte vrućinu: klonite se sunca i ne izlazite između 11 prepodne i 3 popodne (najtoplije doba dana) ako ste osetljivi na dejstvo vrućine.

• Hladite prostorije koristeći roletne ili reflektujući materijal na prozorima.

• Tuširajte se hladnom vodom ili pravite hladne kupke i prskajte se hladnom vodom.

• Pijte mnogo tečnosti i izbegavajte preterani unos alkohola – voda, mleko sa malo masnoće, čaj i kafa su dobre opcije.

• Nosite vrećastu odeću koja vas hladi, kape i sunčane naočare ako ste napolju.

• Proveravajte prijatelje, rodbinu i komšije koji su možda manje sposobni da se staraju o samima sebi.

(Izvor NHS UK)

Otpornost

Destruktivni potencijal toplotnih talasa dobro je dokumentovan i mnogi gradovi i zajednice počeli su da razvijaju akcione planove.

Ali čini se da bi i ljudsko telo moglo da radi na rešenju.

Tim istraživača sa Univerziteta u Harvardu proučavao je smrti uzrokovane vrućinom u 105 američkih gradova između 1987. i 2005. godine i zaključio da je rizik od smrti od vrućine u značajnoj meri opao.

„Stanovništvo je vremenom postalo otpornije na vrućinu“, zaključili su autori.

Ali rizici još nisu u potpunosti nestali.

„Povećanje prosečnih temperatura za 2,8 stepena Celzijusa dovešće do dodatnih 1.907 smrti po letu u svim gradovima“, upozorila je studija.

Sprečivo

Koristeći zdrav razum, čovek može da umanji zdravstvene rizike uzrokovane vrućinom.

„Uopšteno gledano, ne preporučuje se da se ostanete napolju više od dva do tri sata na veoma visokim temperaturama. Važno je često praviti odmore u hladu, naročito između 10 prepodne i 5 popodne“, kaže Mukhamadiev.

„Pazite na sebe, porodicu i komšije. Telefonski poziv ili kucanje na vrata mogu da spasu život.“

DO NOT DELETE – DIGIHUB TRACKER FOR [48773820]