Šta su grupe za pritisak i utiču li na vlast u Srbiji

Nisu deo vlasti, niti hoće da budu, nemaju formalnu političku moć, ali žele da utiču na javne politike.

Tako bi ukratko moglo da se opiše delovanje grupa za pritisak za koje predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da pokušavaju da utiču na institucije posle tragedije u Novom Sadu, gde je 1. novembra poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici.

Grupe za pritisak su „privatne i dobrovoljne organizacije” koje pokušavaju da utiču na politiku vlasti na različite načine i ostvare zacrtane interese, kaže Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.

Od drugih političkih i društvenih grupa razlikuje ih što im cilj nije preuzmanje vlasti, već ostvarivanje interesa bez direktnog učešća u institucijama, navodi se u knjizi „Grupe za pritisak” profesora Džeremija Ričardsona sa Univerziteta Oksford.

„One ne žele ni da utiču ili menjaju opštu politiku, već samo onu u oblastima za koje su zainteresovani.

„Vučić često govori u metaforama, što može svašta da znači, ali ne bih rekao da je u Srbiji u ovom slučaju bilo delovanja grupa za pritisak – one se pre vezuju za regularan proces kroz institucije, što tokom protesta posle tragedije u Novom Sadu nije bio slučaj“, objašnjava Vladisavljević.

Poslednje nedelje u Srbiji obeležili su brojni protesti koji su zvaničnici, takođe, ocenili kao pritisak.

Opozicija i nezadovoljni građani tražili su istragu i odgovornost za pad nedavno renovirane nadstrešnice, protivnici uklanjanja starog Savskog mosta u Beogradu danima se okupljaju, a beogradski Univerzitet protivi se dovođenju stranih fakulteta u Srbiju.

Političke stranke u demokratskim društvima kao osnovni cilj imaju osvajanje i vršenje vlasti, pa ne mogu istovremeno biti grupe za pritisak, kao što to ne mogu biti ni aktivisti koji izlaskom na ulice zaobilaze institucije, objašnjava Vladisavljević.

• Duboka država: Mit, teorija zavere ili istina
• Pravilo od „3,5 odsto“: Kako mala manjina na protestima može da promeni svet
• Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Šta kažu stručnjaci

Kako deluju grupe za pritisak u svetu?

Raznoliko – izrađuju promotivne materijale koje dele na ulici ili razgovaraju sa ljudima idući od vrata do vrata.

Učestvuju i u protestima, organizuju peticije, lobiraju u direktnom kontaktu sa predstavnicima vlasti ili im se obraćaju dopisima neposredno ili preko medija.

U razvijenim zapadnim demokratijama, poput Sjedinjenih Država ili Evropske unije, time se bave lobisti i zakonom je jasno regulisana ova oblast kako bi se izbegla korupcija, kaže Nebojša Vladisavljević.

„Interesne grupe u Americi moraju da se registruju javno, kao i svaki njihov kontakt sa vlastima, a u Evropskoj uniji je vrlo jasno regulisano ko može da lobira, na koji način i pod kojim uslovima.

„U Srbiji je to tek u povoju, jer ne postoje ni drugi važni aspekti demokratskog sistema, poput medijskih sloboda ili slobodnih izbora“, kaže politikolog.

Izjave ili intervjui, kao i privlačenje pažnje medija drugačijim delovanjem, takođe je mehanizam kojim grupe za pritisak ostvaruju ciljeve.

Mediji su deo grupa za pritisak koje žele da izvrše uticaj na sudsku i izvršnu vlast u Srbiji posle tragedije u Novom Sadu, rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije.

Vučić je optužio i RTS, javni medijski servis Srbije, za vršenje direktnog pritiska na vlast.

Iako u mnogim državama ima medija bliskih političkim partijama, oni se retko smatraju delovima interesnih grupa, ocenjuje Vladisavljević.

„Preko medija se prenose poruke koje su važne za ove grupe, pa mogu da imaju ulogu kanala, ne i da direktno vrše uticaj na vlast”, objašnjava.

Koje su najpoznatije grupe za pritisak?

Najčešći primeri ovakvih organizacija su radnički sindikati ili udruženja poslodavaca u oblasti privrede, koji u direktnim kontaktima sa javnim funkcionerima i institucijama nastoje da ostvare konkretne interese ili razreše probleme koje imaju u poslovanju.

„Primere delovanja takvih grupa smo imali i u Srbiji, poput štrajkova advokata, poljoprivrednika ili taksista“, kaže Vladisavljević.

Na Zapadu je često i blisko povezivanje interesnih grupa sa političkim partijama, pa se „liberalne stranke uglavnom vezuju za veliki biznis, a socijalističke, socijaldemokratske ili laburističke, najčešće za radničke sindikate“, objašnjava Vladisavljević.

Postoje i grupe koje se bave užim pitanjima, poput ekoloških, onih koje rešavaju lokalne probleme, humanitarnih organizacija, kao i udruženja koje nastoje da vrše pritisak na sudove i javne institucije u polju ljudskih prava i zabrane diskriminacije.

Grupe za pritisak su insajderske – one koje imaju „podršku i pažnju vlasti“, i autsajderske, koje deluju spolja i nemaju direktan uticaj na vlast.

Autsajderske grupe koriste javne i medijske kampanje kako bi privukli pažnju javnosti, poput ekološke organizacije Grinpis ili Kampanje za nuklearno razoružanje.

Primer delovanja ovog tipa grupa za pritisak bila je i saradnja Markusa Rašforda, fudbalera Mančester junajteda, i organizacije Fer šer, koji su kampanjom uticali na britansku vladu da obezbedi obroke ugroženoj školskoj deci i tokom letnjeg raspusta.

• Štrajk u školama u Srbiji: Šta kažu nastavnici, a šta roditelji đaka
• Protesti, incidenti i privođenja u Beogradu i Novom Sadu
• Štrajkovi glađu i protesti: Kako radnici u Srbiji traže prava
• Koliko za takse, koliko za advokate: Ima li u Srbiji prava za siromašne

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]