Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspeva da izbegne uvođenje sankcija Moskvi, ali su one sada stigle na njen prag.

Američki Sekretarijat za finansije doneo je odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora – Surgunjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim podružnicama, sa ciljem da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini.

Među sankcionisanim kompanijama je i Naftna industrija Srbije (NIS), za koji Vašington navodi da je podružnica Gaspromnjefta u Srbiji.

Iako za sada nije poznato kakve će posledice američka odluka imati po poslovanje NIS-a, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je zemlja „danas suočena s teškim i ozbiljnim sankcijama“.

Od Srbije se traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije i što mora da bude završeno za 45 dana, tvrdi srpski predsednik.

Ruska kompanija Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, vlasnik je oko 56 odsto akcija NIS-a, Republika Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak manjinski akcionari.

Gaspromnjeft je 2008. bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su upozoravali da je prodaja bila „ispod cene„.

NIS i sankcije

Na listi američkog Sekretarijata za finansije, NIS je u riziku od sekundarnih sankcija.

I Velika Britanija se pridružila američkim sankcijama koje su uvedene i za plovila koja prevoze rusku naftu, ali i za imovinu i kompanije desetina poslovnih ljudi iz ruskog eneretskog sektora.

Gaspromnjeft, kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu, pod sankcijama je Amerike od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, zbog povezanosti sa Kremljom.

Prebacivanjem poslovanja na krovnu firmu Gasprom, sa kojom zemlje Evropske unije imaju ugovore o isporuci gasa i nafte, Rusija je dosad pokušavala da zaobiđe sankcije.

Vučić kaže da su mu neimenovani američki zvaničnici rekli da im „nije namera da Srbija bude meta, niti samo NIS, već je reč o sveobuhvatnom udaru“ na ruske kompanije i sve koje su povezane sa njima.

„Dragi su nama i Moskva i Vašington, ali nam je Srbija drža, zaštitićemo interese Srbije. Neće biti nikakvih nestašica ili finansijske katastrofe“, obećao je Vučić.

Srpski predsednik je najavio da će razgovarati sa budućim američkim ministrom finansija, a 11. januara će se u Beogradu sastati i sa Ričardom Vermom, zamenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse.

Šta sankcije znače za NIS, Srbiju i stanovništvo?

Zatvaranje Jadranskog naftovoda (JANAF) mogla bi da bude jedna od direktnih posledica, a ukoliko sankcije dugoročno ostanu na snazi, moguća bi bila i destabilizacija privrede“, smatra Kapor.

„Inflacija bi porasla, smanjila bi se potrošnja, izvoz bi nam bio skuplji, strane kompanije bi bile obeshrabrene da dolaze u Srbiju, ali ipak ne bih očekivao neke posledice sankcija poput onih 1990-ih u Jugoslaviji“, kaže.

Iako saradnja sa NIS-om donosi „najveći prihod“ hrvatskoj kompaniji koja upravlja naftovodom, „ona ne bi rizikovala sopstveno poslovanje održavanjem saradnje sa NIS-om2, smatra on.

„Čak i da Evropska unija ne uvede sankcije, bilo koja firma iż EU ne bi rizikovala poslovanje sa kompanijom pod američkim sankcijama, kako i sama ne bi posledično dobila sankcije“, objašnjava energetičar.

NIS je „JANAF-ov dugogodišnji i najveći poslovni partner s kojim ima sklopljen trogodišnji ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do kraja 2026. godine“, rekli su iż ove kompanije za portal Telegraf, ne otkrivajući naredne korake u slučaju uvođenja sankcija srpskoj firmi.

Hrvatska i srpska kompanija sklopile su novi ugovor u januaru 2024. godine, u kojem postoji „klauzula o višoj sili“, koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u takvim okolnostima, prenosi list Danas.

U slučaju žalbe NIS-a na takvu odluku odlučivao bi arbitražni sud.

Uprkos važnosti ovog naftovoda za Srbiju, sankcije NIS-u ne bi nužno direktno uticale na sigurnost snabdevanja tržišta u kratkom roku, kaže Aleksandar Kovačević.

„Ima dovoljno instrumenata i učesnika na tržištu da se očuva ili poboljša sigurnost snabdevanja, ali je očigledno da sigurnost snabdevanja zahteva više pažnje i više sredstava Vlade Srbije“, dodaje.

Cene naftnih derivata i ogreva u Srbiji „već odražavaju uvećane troškove snabdevanja i percepciju rizika koja postoji na tržištu“, ocenjuje on.

Iako ne očekuje veće nestabilnosti ukoliko ne bude poremećaja na mediteranskom i evropskom tržištu, u Srbiji postoji „potreba da se sigurnost snabdevanja postavi na solidnije temelje, jer moze da dođe do kumulacije više različitih rizika“, ukazuje Kovačević.

Srbija oko tri četvrtine nafte dobija iz uvoza, najviše iz Iraka (52 odsto) i Rusije (47 odsto).

NIS je uz Elektroprivredu Srbije kompanija sa najvećim prihodom na domaćem tržištu, pokazuju podaci za 2023. godinu Agencije za privredne registre.

Ta firma učestvuje sa devet odsto u državnom budżetu, govorio je Vučić.

„Posledično bi moglo da dođe i do nestašice goriva, jer NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji.

„Srbija ima strateške rezerve za oko dva meseca, ali bi nakon toga usledila destabilizacija“, dodaje Kapor.

Ima li izlaza za Srbiju?

Od početka rata u Ukrajini, pominjano je više modela za promene u vlasništvu NIS-a.

Jedan od njih je nacionalizacija kompanije, ali je Vučić takvu mogućnost odbacio u maju 2022. godine.

„Ne pada nam na pamet da to radimo“, kazao je.

Srbija bi mogla i da delimično ili u potpunosti otkupi akcije ruske kompanije u NIS-u, ali i da većinski udeo u vlasništvu pređe na drugu inostranu kompaniju, čime bi se izbegle sankcije Sjedinjenih Država.

„Otkup akcija Gasproma ne bi bio problem za Srbiju, to može da se sprovede bez prevelikih posledica po budżet, jer bi izgradnja nacionalnog stadiona, na primer, bila višestruko vrednija investicija“, kaže Kapor.

Vrednost jedne akcije NIS-a na Beogradskoj berzi bila je 678 dinara 16. decembra, posle pada od 10 odsto posle objavljivanja mogućih sankcija, a ukupna cena otkupa ruskih akcija u NIS-u mogla bi da iznosi i više od 1,5 milijardi evra, ocenjuju stručnjaci.

Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, rekao je ranije da bi „promena vlasništva sigurno bi donela više mira i prosperiteta, i ovde i u regionu“.

„Ruski vlasnici NIS-a koriste deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije“, rekao je Hil.

Slično rešenje pronašli su u Nemačkoj, gde je akcije kompanije Sefe, koja se bavi uvozom gasa i do početka rata bila je u vlasništvu Rosnefta, država otkupila po tržišnim uslovima od ruskih vlasnika.

Još jedan izlaz za Srbiju mogli bi da budu pregovori sa Vašingtonom ili Moskvom i razrešenje situacije diplomatskim putem.

Rešenje bi moglo da bude i uvođenje sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini, što Srbija, uz Belorusiju, jedina od evropskih zemalja nije uradila.

Vučić je polovinom decembra od Vlade Srbije tražio formiranje radne grupe koja će se baviti sankcijama NIS-u.

Efekti sankcija na NIS zavisiće od „vrste i dubine“ ovih mera, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za ekonomiku energetike, za BBC na srpskom.

„Mogu se uskratiti razne transportne ili finansijske usluge, oprema, rezervni delovi ili profesionalne usluge, a ukoliko do toga dođe, poslovanje bi moglo ozbiljno da bude otežano“, kaže savetnik brojnih međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Kazna za Srbiju ili Bajdenova ‘osvetnička politika’ prema Trampu

Zbog trenutka u kojem je odluka doneta, ona bi mogla da se tumači kao deo „osvetničke politike Džozefa Bajdena prama Trampu“, „kratkovid i kontraproduktivan potez“, kaže spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za BBC na srpskom.

„Pre šest meseci ili godinu dana, situacija je faktički bila ista po pitanju vlasništva NIS-a i politike Srbije prema Rusiji.

„Ako smo zaslužili sankcije, onda smo ih zaslužili i pre godinu dana, a o tome nije bilo ni govora, pa su sankcije mnogo više adresirane na Trampa, nego na Beograd, koji je kolateralna šteta“, smatra Jakšić.

Zbog tajminga, ali i prirode mera koje bi Amerika uvela NIS-u, Tramp bi mogao i politički da profitira njihovim ukidanjem.

„Verujem da bi ih ukinuo vrlo brzo i posledično bio još više slavljen u Srbiji kao neko ko je spasava da se ne smrzne tokom zime“, kaže Jakšić.

Izvršne naredbe, kao jedan od instrumenata na raspolaganju američkih predsednika, stupaju na snagu odmah po donošenju, pa bi takvim potezom Donald Tramp mogao brzo da spreči posledice sankcija po Srbiju.

„Jedino je pitanje da li bi se sankcije Srbiji tako brzo našle na Trampovoj agendi, osim ako mu saradnici ukažu da ima priliku da zabeleži jedan dobar poen.

„Sankcije poput ovih imaju negativnu političku dimenziju po Ameriku, jer pojačavaju antiameričko i antizapadno raspoloženje u zemlji u kojoj je to na već zavidnom nivou“, dodaje Jakšić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Šta znače američke sankcije za rusku naftu za NIS 1