Stariji meštani sela Dojkinci na Staroj planini bili su pomalo sumnjičavi kada je preko dvadeset studenata arhitekture iz Beograda pet dana bez prestanka radilo na renoviranju zapuštene sale Doma kulture.
Do tada, u ovom zabačenom seocetu čija se arhitektura nije puno menjala u proteklom veku, nije postojao zajednički prostor koji bi stanovnici mogli da koriste.
A onda, dok je pred očima meštana preko poda sale oživljavao pirotski ćilim, a sa okrečenih zidova zablistale fotogafije staroplaninskog života – shvatili su da je selo zaista dobilo šansu da ponovo oživi.
Iza ideje o obnovi sela stoje Savet mesne zajednice Dojkinici i njen predsednik Ivica Veljković.
Njihova misija je da ovo selo od jedva stotinak stanovnika postane samoodrživo – da privuče turiste, ali i pomogne mladima da se vrate životu na Staroj planini.
„Želimo da pokažemo našoj državi i našem gradu da postoji više alternativa i mnogo boljih ulaganja od uništitavanja prirode“. kaže odlučno Ivica Veljković za BBC na srpskom.
Ivičina borba za obnovu Dojkinaca prožima se sa njegovom borbom unutar organizacije Odbranimo reke Stare planine (ORSP).
On kaže da cilj ove grupe nije samo zaštita prirode od mini hidroeketrana, već i da pokaže kako na pravi način ulagati – ne samo na Staroj planini, već uopšte u Srbiju.
U ovom selu okruženom netaknutom prirodom, prosek godina je oko 70. Većina mladih – i sredovečnih – je pobegla u gradove ‘trbuhom za kruhom’.
Po podacima Nacionalnog tima za obnovu sela, od oko 4.700 sela u Srbiji, čak 1.200 njih je u fazi nestajanja.
Neočekivani saveznici
Da bi selo oživelo, Ivica smatra da je neophodno ulagati u turizam, koji bi mogao da podstakne one koji se bave stočarstvom i poljoprivredom da prošire proizvodnju.
Zato su članovi organizacije ORSP rado prihvatili poziv profesorke Danijele Milovanović Rodić da studente arhitekture u Beogradu bolje upoznaju sa životom na Staroj planini i problemima sa kojima se suočavaju.
Studijski boravak u zaštićenom Parkom prirode Stara planina pao je u oktobru prošle godine.
„I tako smo mi završili u Dojkincima i tamo proveli tri genijalna dana.
„Uspostavili smo lične kontakte, ali i shvatili neke stvari – da je vrlo važno pomoći njima da unaprede kvalitet života koliko je moguće“, kaže profesorka Milovanović Rodić za BBC na srpskom.
Ekipa sa Arhitektonskog fakulteta bila je fascinirana time što je Savet mesne zajednice Dojkinaca već imao deset detaljno razrađenih ideja za razvoj sela.
Projekte je pisao Golub Ćirković, penzioner koji je kao inženjer radio u fabrici Tigar, a danas drži seosku kafanu i pravi domaće pivo.
Posle obilaska Stare planine, proučavanja terena i upoznavanja sa lokalnom kulturom i potrebama, odlučili su da je najbolje obnoviti zapuštenu salu Doma kulture, koja se nalazi u centru sela.
„Inspirisalo nas je mesto koje im je bilo potrebno za zajednicu. Negde gde mogu da sednu, kao što su smislili sve te stvari i da nastave da ih realizuju“, objašnjava profesorka.
Kad se udruži selo
Konačno, u martu 2019, studenti i nastavnici su ruku pod ruku sa Dojkinčanima i ekipom grupe Odbranimo reke stare planine izveli projekat koji su studenti razvijali pet meseci.
Ivica Veljković je imao dodatan zadatak – da objasni meštanima o čemu se zapravo radi.
„Staroplaninci su to, ali nisu sumnjičavi bezveze“, smeje se Ivica i dodaje da su meštani Stare planine od države otuđeni jer za nju „nisu bili ni građani drugog, ni trećeg, nego sedmog reda“.
Dojkinčani nisu mogli da veruju da su neki mladi došli u njihovo selo i bez ikakve koristi želeli da od sebe daju nešto ovoj zajednici.
Na kraju, celo selo se uključilo u ovu petodnevnu akciju.
Sami stanovnici Dojkinaca su u obnovu Doma kulture uložili na desetine hiljada dinara, što u hrani, ljudstvu i novcu koje su prikupili.
Novac za obnovu su obezbedile nevladine organizacije, privatne firme, kao i pojedinci, a neki su umesto para donirali peć, alat, boje i druge materijale za rad.
Grad Pirot je sredio fasade i stavio oluke, a krpljenje krova i gomilu drugih radova, izvela je građevinska firma Piroćanca Milana Đelića koji je i sam pre par godina počeo da se prebacuje iz grada u selo.
„Najlepše od svega što su se Dojkinčani organizovali u ‘brigade’, a svaka je dužila dan i spremala hranu za sve nas“, priča profesorka Milanović Rodić.
Svim sagovornicima bilo je izuzetno bitno da se ni jedna osoba koja je doprinela obnovi Doma kulture ne zaboravi – jer je, kako kažu ovo jedinstven primer kolektivnog rada gde je svačiji doprinos podjednako važan.
Pirotski ćilim i identitet Stare planine
Centralno mesto na podu sale zauzima pirotski ćilim – jedno od 27 nematerijalnih kulturnih dobara Srbije na Uneskovoj listi, a tako je Dom kulture pretvoren u ,,seosku dnevnu sobu“.
Ćilim je ručno oslikala grupa od šest studentkinja, nakon temeljnog istraživanja njegovih elementa, pravila građenja, motiva i boja, kao i njihove simbolike.
„Unutar središnjeg dela ćilima ponavlja se šara pod nazivom ‘sofra’ koja simboliše materijalno i duhovno blagostanje ljudi koji sede za trpezom i dele obrok“, objašnjava za BBC Ivona Petrov, studentkinja koja je radila na njegovom oslikavanju.
Na spoljašnjoj borduri nalazi se ‘kornjača’, najstariji i najpoznatiji motiv pirotskog ćilima koji označava mir i blagostanje u novom domu. Po Ivoninim rečima, ovaj motiv izabran je baš zato što su na neki način udahnuli novi život do sada nekorišćenoj sali.
Druga grupa studenata je osmislila instalaciju koju su nazvali Zid identiteta, a čine je pokretni paneli sa fotografijama predela Stare planine, sela Dojkinci, kao i ljudi koji žive u njemu.
Studentkinja Teodora Tamburić kaže da su za panele koji prikazuju srž identiteta ovog mesta izabrali 21 fotografiju u saradnji sa fotografima koji se pasionirano bave Starom planinom.
„Sama inicijativa, to da oni žele nešto da promene, mi je bila jako inspirativna. To nam je dalo gas da se pozabavimo ozbiljno ovom temom“, kaže za BBC student arhitekture Đorđe Grujičić koji je brinuo o tehničkim crtežima i sistemu za kačenju panela.
Posvećenost studenata bila je neverovatna predsedniku mesne zajednice Dojkinici. Za njega i saborce sa Stare planine bilo je ključno konsultovati baš ovakve stručnjake pre izvođenja bilo kakvih radova u selu.
Za buduće arhitekte, najveća nagrada, kako kažu, bila su lica meštana na otvaranju sale.
„Mi smo sada svi polu-Dojkinčani“, kaže profesorka Milovanović Rodić i dodaje da planira pozove što više ljudi da poseti i upozna Staru planinu.
„Imati oko 300 ljudi, na jednom mestu, u dalekom selu, koji su se smejali, tapšali i na kraju uz harmoniku i muziku Stare planine igrali i u sali – to je najveća pobeda“, kaže Ivica.
On se nada da će njihova priča biti inspiracija i „odskočna daska“ drugima da se posvete oživljavanju planinskih sela.
Šta dalje?
Selo Dojkinci nada se turistima.
Nedavno je renoviran Planinarski dom sa kapacitetom od šezdeset gostiju, a selo već ima nekoliko vodiča i kategorisanih domaćinstava.
Tu je i seoska kafana sa domaćom kuhinjom, a ono što je nedostajalo je objekat koje bi selo moglo da izdaje i omogući firmama i organizacijama da ovde održavaju konferencije, simpozijume, predavanja.
Ivica kaže da bi turizam u selo i na Staru planinu vratio i stanovnike. Nekoliko mladih već pokušava da se vrati životu na Staroj planini.
Jedna porodica se bavi stočarstvom i planira da proširi stado sa 30 na 80 ovaca, dok je jedan momak sa prijateljima kupio dve tone krompira za sadnju. Očekuje da će i ove, kao i prošle godine, sve rasprodati.
„Mi generalno zaboravljamo da imamo dosta bogatstva u svojoj zemlji i da postoje i sela i manji gradovi koji vremenom nestaju.
„A Stara Planina je stvarno dragulj“, zaključuje Teodora Tamburić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
