Steže se obruč oko predsednika Južne Koreje, i njegova stranka traži da se povuče

Politička budućnost južnokorejskog predsednika Jun Suk Jeola visi o koncu nakon haosa koji je izazvao iznenada proglasivši vanredno stanje, a potom ga je povukao pod pritiskom parlamenta i hiljada nezadovoljnih ljudi.

Opozicija je pokrenula opoziv predsednika, a glavna opoziciona Demokratska stranka kaže da bi glasanje, koje je trenutno zakazano za subotu, moglo da bude održano čim bude obezbeđen dovoljan broj glasova.

Problem za predsednika Juna Suka Jeola je i što je i vladajuća stranka kojoj pripada za njegovu ostavku.

Ako predsednik ostane na vlasti Južna Koreja će se suočiti sa velikom opasnošću, rekao je Han Dong-hun, predsednik Partije narodne moći, iz koje je je i Jun Sun Jeol.

Opoziciji je potrebna podrška najmanje osam poslanika vladajuće stranke da bi obezbedila 200 glasova potrebnih za usvajanje predloga za opoziv.

Ako u parlamentu bude usvojen predlog za opoziv, Jun Suk Jeol će biti suspendovan sa funkcije, a potom će biti na saslušanju, koje će odrediti da li će biti smenjen.

Šef Nacionalne obaveštajne službe otkrio je da je predsednik imao listu za hapšenje ključnih političara, među kojima su lideri opozicionih partija, ali i predsednik vladajuće južnokorejske stranke Han Dong-hun, prenela je agencija Jonhap.

Uvođenjem vanrednog stanja, predsednik je želeo da „iskoristi šansu da ih uhapsi“, rekao je Hong Jang-von, prvi zamenik direktora obaveštajne agencije.

Opozicioni poslanici rekli su da neće napuštati zgradu parlamenta kako bi mogli da glasaju za opoziv predsednika, ali i sprečili mogućnost da predsednik uvede novo vanredno stanje.

Međutim, zamenik ministra odbrane Kim Seon-ho ranije je negirao da će biti proglašeno novo vanredno stanje, rekavši da „čak i ako bude takvog naređenja, nećemo ga poštovati“.

Opozicioni poslanici formirali su živi zid ispred parlamenta, a iako je bilo najavljeno, predsednik Jun Suk Jeol ipak nije došao u zgradu.

Pogledajte video: „Južna Koreja bi prestala da postoji“ – goloruka političarka protiv naoružane vojske

Do sada su ostavke podneli ministar odbrane za koga se smatra da je bio jedan od inicijatora uvođenja vanrednog stanja, kao i načelnik generalštaba južnokorejske vojske.

Ministar se prethodno izvinio za ulogu u potezu koji je šokirao zemlju i izazvao velike proteste.

Vojni zvaničnici su pred poslanicima odgovarali o potezu predsednika, a ispostavilo se da je mali broj njih znao za njegov plan.

Zamenik ministra odbrane rekao da je o tome saznao iz vesti.

Jun Suk Jeol iznenada je u utorak uveče proglasio da uvodi vanredno stanje, prvo u zemlji posle 50 godina.

Ali odluka je bila na snazi tek nekoliko sati.

Posle poteza predsednika, poslanici u parlamentu, svih 190 koliko ih je prisustvovalo vanrednoj sednici, glasali su protiv odluke predsednika, da bi on potom poništio vanredno stanje.

• Vanredno stanje u Južnoj Koreji: Kocka koja se predsedniku obila o glavu
• Skupocena tašna prve dame Južne Koreje trese vladajuću stranku
• Život u južnokorejskom selu na par metara od granice sa Severnom Korejom

‘Predsedniče, ostavka zbog izdaje’

Odluka o uvođenju vanrednog stanja šokirala je sve u Južnoj Koreji, pa i svetu.

Jun Suk Jeol u utorak se iznenada obratio naciji i rekao da uvodi vanredno stanje kako bi, obrazložio je, zaštitio zemlju od Severne Koreje, ali i obračuna sa onima u Južnoj Koreji koji pomažu severnom susedu.

„Proglašavam vanredno stanje kako bih zaštitio Republiku Koreju od pretnje komunističkih snaga Severne Koreje i da bismo eliminisali iz zemlje omražene antidržavne snage bliske Severnoj Koreji“, saopštio je Jun Suk u televizijskom obraćanju naciji kasno uveče.

Međutim, opozicija i mnogi građani, ali i stranka kojoj pripada i predsednik Jun Suk Jeol, usprotivili su se uvođenju vanrednog stanja i nisu poverovali u njegovo obrazloženje.

Smatraju da je to učinio zbog unutrašnjih problema sa kojima se suočava i pada popularnosti.

Pojedini su ga optužili za državni udar i diktaturu.

Odluka predsednika izazvala je velike proteste u Seulu, a predsednik je potom pod pritiskom parlamenta i demonstranata povukao odluku.

Vojska je bila raspoređena ispred parlamenta, najpre ne dozvoljavajući poslanicima da uđu u zgradu, ali kada je predsednik povukao odluku o uvođenju vanrednog stanja, bezbednosne snage su se povukle.

Popularnost Juna Suka Jeola, koji je izabran za predsednika Južne Koreje 2022. godine za samo jedan procenat prednosti nad protivnikom, već je bila u padu, a posebno posle poraza njegove stranke na parlamentarnim izborima u aprilu, što je protumačeno i šta birači misle o njegovom, mandatu.

Jun Suk Jeol je pod pritiskom i zbog njegove supruge, koja je optužena da je prihvatala skupocene poklone, kao i da je manipulisala akcijama.

Zbog toga se predsednik javno izvinio u oktobru u televizijskom obraćanju.

Širom Južne Koreje nastavljeni su protesti i najavljeni novi, a na svima se traži ostavka predsednika koji se nije obratio od utorka uveče kada je i izazvao haos u zemlji.

Protestima su se pridružili i vojni veterani.

Desetak njih okupilo se u četvrtak ispred sedišta predsednika, a protestovali su tako što su obrijali glave.

U Južnoj Koreji postoji duga tradicija brijanja glave kao vid protesta.

Taj čin je ukorenjen u tradicionalnom konfučijanskom učenju i tumači se kao posvećenost cilju.

Ko je Jun Suk Jeol?

Jun Suk Jeol je bio relativni novajlija u politici kada je dobio predsedničke funkcije.

Zahvaljujući krivičnom postupku protiv bivše predsednice Park Geun Hje 2016. optužene za korupciju, popularnost Juna Suka Jeola je rasla.

Jun Suk Jeol postao je predsednik Južne Koreje 2022. godine na najneizvesnijim predsedničkim izborima od 1987, pošto je imao samo 0,7 procentnih poena više od Lija Jae-mjunga, kandidata Demokratske partije.

Ljudi su polagali „velike nade“ u Juna kada je on izabran, rekao je Don S Lee, vanredni profesor javne uprave na Univerzitetu Sungkiunkvan.

„Oni koji su glasali za njega verovali su da će nova vlada slediti vrednosti kao što su principi, transparentnost i efikasnost“.

Jun Suk Jeol zagovara i oštar stav prema Severnoj Koreji, a komunističkog suseda je pomenuo i kada je obrazlagao uvođenje vanrednog stanja.

Rekao je da treba da se zaštiti od severnokorejskih snaga i da „eliminiše antidržavne elemente“, iako je od samog početka bilo očigledno da je njegova odluka bila manje u vezi zbog pretnji sa Severa, a više zbog problema sa kojima suočava na unutrašnjem planu.

Podrška korejskom predsedniku opala je u prethodnom periodu zbog više skandala, među kojim je bilo navodno manipulisanje akcijama na berzi i optužbe da je njegova supruga navodno primila skupoceni poklon od sveštenika.

Od aprilskih parlamentarnih izbora predsednik Južne Koreje ostao je i bez podrške u parlamentu, jer većinu ima Demokratska partija, politički protivnik njegove Partije narodne moći (PPP).

• Komšijsko špijuniranje: Severna Koreja provalila u mejlove saradnika predsednika Južne Koreje
• Južnokorejski predsednik se izvinio zbog kontroverzi oko supruge
• Zašto rastu napetosti između Severne i Južne Koreje
• Raznet put između Severne i Južne Koreje

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]