Stiven Hoking na kovanici od 50 penija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U kulturnu matricu Engleza ugrađeno je da vertikalna i horizontalna prohodnost u društvu mora podlegati strogo empirijskom regulativnom principu: praktično postignutim rezultatima. Njutnova ulaznica u nauku i Kraljevsko društvo 1672. bio je vrhunski svojeručno izrađen teleskop velikog dometa. Manje je poznato da se posle nervnog sloma, koji je usledio kao posledica 16-časovnog decenijskog rada na „naučnoj bibliji“ – „Principima“ iz 1687 – Njutn 1696. preselio iz Kembridža u London, gde ga je ministar finansija, grof Halifaks, koji nije hteo da dozvoli „da se ugasi lampa koja je davala toliko svetla“, angažovao kao nadzornika Kraljevske kovnice novca. Zbog masovnog, organizovanog krivotvorenja novca bili su potkopani svi ekonomski poslovi u imperiji, pretio je i bankrot države. Parlament je doneo zakon da Kraljevska kovnica prekuje novac, tako da se Isak obreo u opasnom vrtlogu ekonomsko-političke birokratske mašinerije. I – desila se prava alhemijska transmutacija introvertnog profesora u heroja, koji je, poput nekakvog Supermena 17. veka, spasao imperiju. Državne institucije mu daju, jedno za drugim, razna ovlašćenja, tako da je u nekoliko narednih godina nastupao kao ekspert za pravo, ekonomiju, tehnologiju, inženjerstvo, organizaciju posla – kao da je na licu menjao masku za maskom. Isak Njutn se može zamisliti i kao Šerlok Holms ili Eliot Nes svoga vremena, čovek koga ni stalne pretnje smrću nisu mogle sprečiti da neke ljudi pošalje na vešala. Pročitati Njutnovu „Knjiga svedočenja“ (1697-1704), koja se čuva u biblioteci Kraljevske kovnice novca.