I pored postignutog sporazuma sa Vladom Srbije, jedan broj štrajkača još je u obustavi rada, nezadovoljni uslovima rada, a pre svega niskim platama, a Pošta Srbija je uzvratila objavivši oglas za zapošljavanje novih ljudi.
Javnosti nepoznat broj zaposlenih u Pošti je od 24. oktobra u obustavi rada, a neki od njih su odbili da prihvate sporazum koji je Vlada Srbije potpisala sa tri sindikata.
Pojedini štrajkači su u petak, 17. novembra, dobili obaveštenje o disciplinskoj meri „privremenog udaljavanja sa posla“, rekao je Stefan Mitrović, jedan od poštara koji je već 24. dan u obustavi rada, za BBC na srpskom
BBC je imao uvid u jedno takvo rešenje.
Istog dana, JP Pošta objavilo je oglas o zapošljavanju za poslove dostavljača i poštara u Novom Sadu.
- Štrajkovi glađu i protesti: Kako radnici u Srbiji traže prava
- „Nismo na rubu egzistencije, mi već padamo sa litice“: Novi protest poljoprivrednika u Srbiji
- Kako će štrajk u poštama uticati na isplatu penzija
Štrajkči traže veće plate, ali i zapošljavanje još ljudi zbog povećanog obima posla.
Zahtevaju povećanje plate od 30 odsto, ali im je uprava preduzeća ponudila 10 odsto, što su oni odbili.
Ipak, tri sindikata, od ukupno sedam aktivnih u Pošti Srbija, pre dva dana su potpisali sporazum sa vladom o povećanju od 10 odsto.
Prema tom sporazumu, svi koji su obustavili rad trebalo je da se vrate na posao u četvrtak, 16. novembra do 12 sati.
Oni koji se nisu vratili na posao kažu za BBC na srpskom da za njih taj sporazum nema značaja, a za predstavnike sindikata navode da „ne zastupaju njihove interese“.
„Svi koji su obustavili rad, i dalje ne rade.
„Trebalo je da počnemo da radimo 16. novembra od 12 sati, ali nismo i idemo do kraja“, kžae Srđan Popadić, beogradski poštar, za BBC na srpskom.
Dan pošto je objavljen sporazum Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao je da će „biti mnogo promena jer je probleme trebalo rešiti pre obustave rada“.
Poštare koji nisu prihvatili ponudu vlade Vučić je optužio za „političko organizovanje“, dok za grupu koja potpisala sporazum kaže da su „časni i odgovorni i pošteni ljudi“.
„Niko nije zadovoljan, prvi ja.
„Rešenje smo tražili 22 dana i odlučili smo da prihvatimo sporazum, smatrajući da je to najbolje u ovom trenutku jer sve predugo traje“, kaže Slavko Novakov, predsednik sindikata PTT Srbije, jednog od tri koji je potpisao sporazum sa vladom.
„Pošta se godinama stavlja u zapećak. Kada smo shvatili da ne ide u dobrom smeru i da kada ne radi jedan sistem od 14.100 zaposlenih, imamo velike gubitke, mi smo prelomili da potpišemo“, rekao je za BBC na srpskom.
Njegov sindikat je najbrojniji u ovom preduzeću, sa 3.300 članova.
U Pošti Srbije zaposleno je oko 15.000 ljudi.
Zašto su štrajkači kažnjeni?
Stefan Mitrović, jedan od štrajkača, ocenjuje kao neosnovanu meru udaljavanje sa posla koje su, kaže, pojedine njegove kolege dobile.
Takva sankcija se izriče ako zaposleni dođe na posao pod dejstvom alkohola ili opijata, ugrožava bezbednost kolega ili korisnika ili se prema njima odnosi sa nepoštovanjem, i u slučaju fizičkog okršaja, kaže Mitrović za BBC, pozivajući se na Zakon o radu i kolektivni ugovor.
„Svih ovih dana, svi mi koji smo u obustavi rada fizički dolazimo na posao, tačno na početak radnog vremena, upisujemo se u liste prisutnih, uz napomenu da obustavljamo rad.
„Usmeno obaveštavamo rukovodioca, upravnike ili kontrolore da smo u obustavi.
On kaže da štrajkači „mirno i dostojanstveno izražavamo naše nezadovoljstvo“.
„Nastavićemo dok se ne ispune zakoni“, kaže Mitrović.
Zašto su poštari u štrajku?
Kuriri, poštari i pojedini šalterski službenici Pošte Srbije u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u zemlji, obustavili su rad 24. oktobra nezadovoljni uslovima rada, pre svega, platama.
Ubrzo su im se priključile i kolege iz još nekih mesta u zemlji.
„Sistem se više od deset godina urušava, dovedeni smo do prosjačkog štapa.
„Ljudima možemo samo da se izvinimo, ali je ovo borba za golo preživljavanje“, rekao je ranije Popadić za BBC na srpskom.
U nekoliko navrata, rukovodstvo Pošte Srbija, kao i ministar telekomunikacija i informisanja Mihailo Jovanović, razgovarali su sa zaposlenima koji su obustavili rad, ali su zahteve štrajkača odbili.
Zoran Đorđević, vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije, rekao je posle razgovora 1. novembra da su svi zahtevi štrajkača ispunjeni.
Potom je ministar Jovanović na sastanku u Novom Sadu 13. novembra ponudio povećanje plate za 10 odsto, ali su i to odbili.
Na tom sastanku je pred ministrom istupio Stefan Mitrović, a njegov govor se danima deli na društvenim mrežama.
Mitrović kaže da je štrajkačima uplaćen samo novčani bonus iz dobiti preduzeća za 2022. godinu, što je jedan od njihovih zahteva. Ostala četiri zahteva nisu ispunjena.
„Ni ja ni moje kolege se ne vraćamo na posao“, potvrdio je Mitrović za BBC na srpskom.
Nije, međutim, poznato koliko je poštara nastavilo sa obustavom, posle dogovora sa vladom.
Šta je saopšteno iz Vlade Srbije
U sredu, 15. novembra, Vlada Srbije je na sajtu objavila da je postignut sporazum sa tri sindikata o prekidu obustave rada u Pošti.
Dogovoreno je:
- Zapošljavanje novih radnika
- Isplata jednokratne pomoći svim zaposlenim, izuzev rukovodstvu, od po 20.000 dinara
- Povećanje plata od 1. novembra 2023. svim zaposlenima u tehnologiji od 10 odsto, kao i dodatno povećanje plata za 10 odsto početkom 2024. godine za sve zaposlene, osim rukovodilaca.
Šta kažu sindikati
Slavko Novakov, predsednik Sindikata PTT Srbije, čiji je potpis na objavljenom dokumentu, kaže da od početka smatra da su zahtevi zaposlenih u pošti opravdani.
Obustavu su pokrenuli radnici samostalno, i sindikati su poštovali njihovu volju da se „ne upliću“, kaže Novakov za za BBC na srpskom.
„Jedan broj radnika i dalje je nezadovoljan i ne želi da prihvati povećanje manje od traženih 30 odsto, što jeste opravdano, ali hajde da vidimo koliko je to moguće u ovom trenutku i koliko ćemo ugroziti poslovanje.
„Zato sam insistirao da oročimo sporazum na šest meseci kako bismo se opet sastali i razgovarali o plati jer ona mora da prati rad cena na malom“, objašnjava on.
Među poštarima koji su obustavili rad bilo je i članova sindikata koji vodi.
Neki su se, kaže, vratili na posao, a bilo je i onih koji su se vratili članske karte ovog sindikata.
Kako platiti račune?
Javno preduzeće Infostan Beograd pomerilo je rok za plaćanje sa popustom do 30. novembra.
Iz Elektrodistribucije Srbije saopštili su da se računi od nedavno mogu platiti i elektronski na sajtu, uz prethodnu registraciju.
Korisnici račune mogu preuzeti i lično u poslovnici ili da se registruju na sajtu, kako bi račune plaćali elektronski, kažu iz Javno-komunalnog preduzeća Informatika u Novom Sadu, gradu odakle je krenula obustava rada, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Šta traže zaposleni koji su obustavili rad?
Glavni i osnovni zahtev radnika pošte je povećanje plate za 30 odsto, jer, kako kažu za BBC na srpskom, zarađuju oko 500 evra, što je za 300 evra manje od republičkog proseka.
Traže i zapošljavanje novih radnika, posebno kurira i poštara, dodatni novčani bonus iz dobiti preduzeća za 2022. godinu, kao i ostavku v.d. direktora Zorana Đorđevića, nabraja Tomislav Mandić koji gotovo 20 godina raznosi pošiljke po Novom Sadu.
„Oni ne reaguju na naše zahteve i smatraju da nanosimo štetu preduzeću i državi i ne žele da ponude rešenje.
„Ono što nude je neprihvatljivo za nas i ne odustajemo“, dodaje novosadski poštar o petom protestu zaposlenih u poslednje četiri godine.
Obustava rada jednog broja zaposlenih nema karakter štrajka jer da bi on bio organizovan u skladu sa važećim zakonom iz 1996, neophodno je da ga podrži bilo koji sindikat bez obzira na broj članova, ili više od polovine ukupnog broja zaposlenih.
Štrajk treba da bude prijavljen prema propisanoj proceduri.
U suprotnom je nezakonit i poslodavac organizatore i učesnike može da otpusti ili da im odredi drugu sankciju.
Iz Samostalnog sindikata Pošte, jednog od većih u okviru ovog Javnog preduzeća, rekli su da ne učestvuju u obustavi rada, ali je podržavaju.
„Zahtevi su opravdani, čak i skromni, i ponavljaju se više godina unazad, ali da ih niko ne čuje“, navodi Jadranka Stankov, predsednica sindikata u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
„Možda nije zakonski i građanima se ovim putem izvinjavamo, ali ih i molimo da razumeju da je ovo jedini način da se zaposleni izbore za bolji položaj, za prava i bolje uslove rada“, dodaje.
Prethodni štrajkovi
Beogradski poštar Srđan Popadić je prošle godine sa dvojicom kolega štrajkovao glađu.
Prekinuli su ga posle 30 sati posle razgovara sa upravom pošte.
Godinu dana kasnije, Popadić ponovo protestuje, navodeći da se „ništa nije promenilo“ i da je „stanje sve gore i gore“.
„Mi znamo da je ovaj vid protesta nezakonit, ali ovde više ništa nije zakonito.
„Svesni smo svih posledica, ali idemo do kraja“, poručuje Popadić.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
