Strani studenti u Velikoj Britaniji: „Nova odluka ne garantuje posao“

Helena Ivanov jedna je od 600 studenata koja je u periodu od 2015. do 2018. godine dobila vizu za studiranje u Velikoj Britaniji.

Živi u Londonu, gde je na doktorskim studijama uz stipendiju kojom su joj pokriveni i troškovi života.

Pre četiri godine ona je tamo otišla na master, a onda 2017. ostala i na doktorskim. Uz to, Helena predaje dva puta nedeljno na fakuletu, radeći kao asistent.

Kaže da je ova nova odluka bitna i pozitivna za studente iz celog sveta.

„Politika Tereze Mej je uticala da se broj stranih studenata smanji i ovo će definitivno uticati na to da se veći broj ljudi od sada prijavljuje za studije u Britaniji“, kaže Ivanov za BBC na srpskom.

• Šta je Šangajska lista univeziteta u 100 i 300 reči
• Siniša Mali i doktori nauka: Kako zaista izgleda doktorirati u Srbiji
• Lakši put na studije u Evropu za srpske studente

Bišva premijerka Tereza Mej uvela je meru po kojoj strani studenti u roku od četiri meseca moraju da nađu posao.

Odluku je nedavno promenilo britansko Miistarstvo unutrašnjih poslova koje je studentima, kojih je prošle godine bilo 450.000, dozvolilo da ostanu i traže posao dve godine nakon što završe studije.

Britanski premijer Boris Džonson rekao je da će ova odluka omogućiti stranim studentima i da počnu karijere u Velikoj Britaniji.

„London najlepši grad na svetu“

Prvenstveno zbog marljivosti i obrazovanja, a onda i sreće, kako sama kaže, doktorka Tijana Jevtić Vojinović iz Valjeva uspela je da odmah nakon završetka doktorata na Midlseks univerzitetu dobije posao.

„Dizajniram i testiram nove rehabilitacione metode koje podrazumevaju primenu robotike i biomedicinsko inženjerstvo u medicini“, kaže Tijana za BBC na srpskom.

Ona radi kao docent na Koledž London univerzitetu u laboratoriji koja delom pripada ortopedskoj bolnici Rojal Nešnl.

Kaže da je oduševljena novim vestima, jer će „ljudima sada biti lakše i neće morati da se plaše da neće naći posao“.

„Posebno ako su usko specijalizovani za neku oblast, poput mene“, kaže Jevtić Vojinović.

Tijana kaže da zna mnogo ljudi koji nisu uspeli da se zaposle odmah posle studija, jer je četiri meseca kratko vreme da napišu biografiju, dobiju pozive za razgovore za posao, odu na te razgovore.

„Da nisam dobila posao odmah posle studija, vratila bih se za Srbiju, pa bih odande tražila posao“, govori Tijana o „najgorem scenariju koji je mogao da joj se desi“.

Ipak, zbog stručnosti i malo sreće, dobila je posao u struci i mogućnost da živi u „najlepšem gradu na svetu“, kako kaže.

• „Neću kafu, hoću iskustvo“
• Stipendija koju niko ne želi
• Da li Pravni fakultet diskriminiše manjinske studente

Stefan Stojadinović koji živi u Londonu, studirao je na univerzitetu Vestminster.

On kaže da izmena odluke ne znači da će posao studentima biti zagarantovan, „jer će sada konkurecija biti još veća“, kaže Stojadinović za BBC na srpskom.

Stojadinović misli da je ova izmena zakona svakako ohrabrujuća za sve ne-EU studente, jer će „imati prilike da iskuse život u ovoj zemlji“.

O izjavi Borisa Džonsona, da je ovo „veliki potencijal za strane studente“, kaže, da je treba uzeti sa rezervom.

„Deluje da se ovim potezom više otvara ka zemljama koje nisu članice Evropske unije“, tvrdi Stojadinović i kaže da studenti koji dolaze iz tih zemalja plaćaju duplo više za isti kurs ili program u poređenju sa kolegama iz EU.

Iz Srpskog siti kluba, organizacije koja promoviše profesionalce iz Srbije u Velikoj Britaniji kažu za BBC na srpskom da je ova izmena zakona od izuzetno velike važnosti za buduće studente.

„Uz stečeno visoko obrazovanje, dobiće i praktično iskustvo na međunarodnom tržištu“, kažu iz Srpskog siti kluba i dodaju da je važno imati na umu da se to znanje i iskustvo može preneti bilo gde, uključujući i Srbiju.

„Mi ćemo tim pojedincima, budućim povratnicima, kao i do sada, omogućiti potrebnu podršku i kontakte kako bi taj povratak bio što uspešniji“, dodaju.

Šta ovo znači za Veliku Britaniju

Alister Džarvis, izvršni direktor univerziteta u Britaniji, pozdravio je ovu odluku, rekavši da je ona važna i sa ekonomskog stanovišta.

„Studenti će ponovo birati ovu zemlju za usavršavanje“, kaže Džarvis.

Dodaje da izveštaji pokazuju da strani studenti donose 26 milijardi američkih dolara, ali da je Velika Britanija prestala da bude „zemlja prvog izbora“ zbog kratkog perioda zadržavanja nakon diplomiranja.

Alf Melmet, predsednik nevladine organizacije Migrejšn voč je drugačijeg mišljenja i tvrdi da je ova odluka „nepromišljena“ i da bi ovaj korak mogao da dovede do toga da „strani studenti ostanu bez posla“.

„Naši univerziteti privlače rekordan broj stranih studenata, tako da nema potrebe da se važnost studijske vize umanjuje“, kaže Melmet.

Dajan Ebot, državna sekretarka vlade u senci kaže da se oduvek govorilo da svršeni studenti treba da imaju mogućnost da rade u Velikoj Britaniji nakon studija, jer im to omogućava da doprinesu ekonomskom razvoju i istraživanjima na univerzitetima.

„Velika je šteta što ministri ranije nisu podržavali ove mere“, rekla je Abot za BBC.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]