Bez obzira na svetsku popularnost koju dobija zahvaljujući holivudskim blokbasterima koji obaraju rekorde gledanosti, još uvek se može čuti kako je strip u Srbiji i zemljama regiona „umetnost na margini“.
Doduše, poslednjih nekoliko godina se situacija menja i ima sve više izdanja, i to aktuelnih, kao i izdavačkih kuća, a ako pitate te izdavače da u jednoj rečenici opišu scenu, kratko bi vam rekli – „uvek može bolje“.
Ali i u „umetnosti na margini“ postoji dodatna margina, nekako večno rezervisana za neafirmisane crtače i scenariste i njihove radove koji ne spadaju u domen mejnstrim stripa.
- Srbija, Francuska i sporazum o stripovima – o čemu se radi
- „Generacije će nastaviti da odrastaju uz Asteriksa“
- Zagoru je neophodna promena
Na samom kraju vanrednog stanja, stanja, domaća strip scena je jednim izdanjem pokazala snagu.
Kako bi njihove radove predstavili što široj publici, neafirmisani domaći autori i scenaristi okupili su se oko izdanja zanimljivog naslova i, barem u stripovskom svetu, provokativne naslovnice – Strip sa margine.
Miloš Simić, urednik ovog izdanja, kaže da je saradnja sa autorima bila laka, i da je bilo zadovoljstvo raditi na takvom projektu.
„Pre svega jer je to projekat koji će široj publici predstaviti stripove, talenat, priče i stil nepoznatih autora“, kaže Simić za BBC.
Šta nas očekuje na stranicama Stripa sa margine?
Stripovi koji se vizuelno i narativno razlikuju, kako jedni od drugih, tako i od naslova koji se mogu naći u knjižarama i na kioscima.
Različitim stilovima pripovedanja i crtanja prikazan je veliki potencijal autora sa prostora bivše Jugoslavije.
„Tu imamo realne teme i realistične crteže, ali karikaturalne koji oslikavaju izvitoperenu stvarnost koju proživljavaju sami autori“, kaže Simić.
Takav je i strip Jedan sasvim običan ponedeljak i neobično divno jutro Novice Milivojevića, čije table otvaraju Strip na margini.
Njegova komična i pomalo apsurdna priča o nervoznim komšijama u redu za pekaru je omaž nečemu što je verovatno svako doživeo.
Nažalost, ili na sreću, epilog ove priče još uvek nije ostvariv u današnjoj Srbiji.
Strip sa margine sadrži i – za domaće strip stvaralaštvo neizbežne – istorijske priče.
Jedna od tih stripova, Osvajači usvajači, koji je napisala i nacrtala Jelena Vučković, nudi zanimljiv uvid u vikinška osvajanja. Zaista, zaista zanimljiv.
A mlađim autorima su se ovoga puta pridružili i neki od iskusnijih stvaralaca sa scene.
Marko Stojanović, koga domaća publika zna po serijalima Vekovnici i Beskrvni, dok su francuski ljubitelji devete umetnosti mogli da čitaju njegov Croix Sanglant koji je objavila izdavačka kuća Delkur (Delcourt), udružio sa se Aleksandrom Anđelkovićem, učenikom škole stripa iz Leskovca.
Njihova priča vizuelno dosta podseća na neke od Bonelijevih stripova, od kojih očekujete da budu duži od nekoliko strana. Drže se palčevi da ova priča doživi takav scenario.
Nema mesta za superheroje
Barem ne za one svetski poznate.
Iako se nalaze na naslovnoj strani, neki od najpoznatijih likova američke i evropske škole stripa ne gostuju na stranicama Stripa sa margine.
Kako Miloš Simić kaže, to je i bila inicijalna ideja.
„Drago nam je što je baš naslovnica izazvala toliko pažnje. Prikazano je dete koje čita neki nepoznat strip, pored svih poznatih heroja koji ga okružuju i čude se zašto ne čita priča o njima, već neki potpuno nepoznat strip“, objašnjava Simić.
Naslovnicu je nacrtao Novica Milivojević, a Simić kaže da su i roditelji počeli da šalju slike dece kako čitaju Strip sa margine, kao mali omaž samoj naslovnici.
Prostor za neafirmisane strip autore
Mladim autorima sa prostora bivše Jugoslavije nije teško da dođu do izdanja, pa i do publike, ali se zato teže dolazi do sredstava.
„Strip uvek mogu da objave u nekom od časopisa koji promovišu ovu umetnost u zemlji i u regionu, kao i na sajtovima poput Strip Bloga koji objavljuju radove nepoznatih umetnika“, kaže Simić.
„Druga strana je ta što u svemu tome nema novca i zarade za autore, zato smo mi želeli da dignemo priču na viši nivo i da, samim tim što nismo imali para da platimo autorska prava za stripove, napravimo dobro i kvalitetno izdanje, a zatim i izložbu radova kada epidemija popusti.“
Tek prvi broj
Simić uverava da će Strip sa margine nastaviti da izlazi.
„Kao i u prvom broju, insistiraćemo na različitim pričama, stilovima i ljudima sa prostora bivše Jugoslavije, uz svo poštovanje jezika i dijalekta kojima govore, kao i pisama kojima pišu.“
„Sva pisma, ćirilica i latinica, kao i svi jezici, srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski bili su ravnopravni u ovom izdanju. To je još jedna ideja ove zbirke.“
Strip sa margine može da se nabavi putem Fejsbuk i Instagram stranice Strip bloga, kao i u striparnicama Alan Ford na Novom Beogradu i Svet stripa u Kragujevcu, kao i u Klubu ljubitelja stripova Sombor.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
