Stripovi i interseks: „Dosta je sa ćutanjem“ protiv stigmatizacije interseks osoba u Srbiji

„Gospođo, preći ću odmah na stvar – vaše dete ima problem, molim vas da donesete ispravnu odluku i dozvolite nam da ga… Izlečimo“, kaže muškarac u belom mantilu.

Na licu riđokose žene sa novorođenčetom na grudima, ispruženom na krevetu u porodilištu, odmah se video ogroman strah.

Lekari joj nude da hirurškim putem od njene bebe naprave „normalno dete“, jer žele odmah po rođenju da mu potvrde pol, ali im se majka ubrzo suprotstavlja:

„Niko neće određivati – ni olovkom, ni skalpelom – šta će naše dete biti!“.

Sve je to samo je jedna od priča prvog stripa o interseks osobama u Srbiji – i jednog od prvih u svetu – nazvanog „Dosta je sa ćutanjem“, a koji je predstavljen na Sajmu knjiga u Beogradu.

• „Leptirići“: Strip poljubac dvojice tinejdžera koji je uzburkao emocije u Srbiji
• O stripovima sa Dalekog istoka: kako su mange osvojile Srbiju, a posebno mlade
• Vidimo se u snovima: Priča o Sendmenu, „strip azbuci“ koja je promenila svet
• „Zveri u nama“ – kad srednjoškolka u Srbiji pravi stripove

„I dalje ne mogu da poverujem da ovakav strip zaista postoji, moja duša, glava i srce povremeno preskoče zbog toga“, kaže uz osmeh Kristian Ranđelović, aktivista koji se bavi interseks ljudima i jedan od scenarista stripa, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Kao neko ko obožava stripove, došao sam do toga da je život mnogih ljudi sa kojima radim, sarađujem i družim se, pretočen u crtanu priču.“

Termin interseks, ili međupol, obuhvata više od 40 dijagnoza bioloških osobina koje se ne uklapaju u tipično muške ili tipično ženske – postoji mnogo mogućih varijacija atipičnih genitalija, hromozoma i hormona.

Interseks osobe se zbog toga suočavaju sa stigmom, pravnom diskriminacijom, a često su prinuđene i na operacije, uglavnom odmah po rođenju, kada roditelji izaberu pol deteta.

Pavle Zelić, koscenarista stripa, smatra da deveta umetnost ima „specifičnu moć“ da dopre i do starih i do mladih po svim pitanjima, pa i percepciji interseks osoba.

„Ta vrsta komunikacije, narativima i slikama, instinktivno se razume“, kaže Zelić za BBC na srpskom.

„Neki čitaoci su se potresli zbog ovih priča koje mogu da budu emotivne i teraju na suze, ali ne zato što su o interseks osobama, već zato što su ljudske… To su pre svega ljudi koji su svuda oko nas, zato je vrlo lako identifikovati se.“

Ana Milojković, jedna od četiri autorke iz udruženja Stripotetke, koje su nacrtale „Dosta je sa ćutanjem“, upravo ističe da je njihov strip namenjen za širu publiku.

„Nadam se da će doprineti edukaciji, empatiji, proširiti svest o toleranciji i stripu kao alatu koji treba da govori o važnim socijalnim pitanjima“, navela je Milojković.

Ko su interseks osobe?

• Rođene su sa biološkim osobinama koje se ne uklapaju u tipično muške ili tipično ženske. Te osobine mogu se ispoljiti ne samo po rođenju, već i kasnije tokom života
• To nema veze sa nečijim rodnim identitetom ili seksualnom orijentacijom
• Interseks ne treba mešati ni sa transrodnim osobama, čiji se rodni identitet razlikuje od pola sa kojim su rođeni, pa se tokom života mogu odlučiti i za medicinsku korekciju pola
• Ako ste se susreli sa nizom slova LBGBT – oni su ovo I. Skraćenica se odnosi na ljudska prava lezbejki, gejeva, biseksualnih, trans, interseks osoba
• Procene su da u svetu postoji 1,7 odsto stanovništva koje se smatra međupolom. Na primer, toliko je i riđokosih
• Na Balkanu su interseks osobe gotovo nevidljive, malo ko za njih uopšte zna. Vladimir Kojović, urolog i dečiji hirurg sa Instituta za majku i dete u Beogradu, izjavio je ranije za BBC da u njihovoj bolnici bude „osam do deset novih slučajeva godišnje“
• Roditelji interseks dece retko su spremni da govore o tome, sve se čuva kao najstroža tajna, a Kojović kaže da je kod njih „stepen stresa odmah posle smrti bebe“

Pročitajte i ove naše priče o interseks ljudima

• Kako je napredovalo lečenje interseks dece u Srbiji
• Interseks osobe na Balkanu: Nevidljivost, neznanje i prepreke
• Interseks: Nepoznati pojam obavijen zabludama
• „Interseks nije poremećaj – mi smo različiti“
• Međupol: Kako će osmaci u Srbiji učiti o interseksu

Stripom protiv ćutanja

„U početku ne beše reč – beše ćutanje“, navodi se u pogovoru stripa.

„Ćutanje prepuno neizrečene muke, bola i patnje, izolacije, (auto)cenzure i nerazumevanja.“

Kristian Ranđelović, direktor organizacije za polno i rodno varijantne osobe XY Spectrum i prva vidljivo interseks osoba u Srbiji, protiv tog ćutanja želeo je da se bori – stripom.

San mu je bio da napravi prvi strip o interseks osobama u Evropi.

„Ja sam generacija koja je stripove čitala umesto knjiga“, navodi Ranđelović.

„A izabrali smo ga zato što je jedan od retkih medija koji ima i tu edukativnu stranu, pa preko njega u javni prostor mogu da uđu razne skrajnute teme, ne samo za interseks i druge marginalizovane grupe.“

Strip prati četiri priče inspirisane interseks osobama iz različitih životnih doba – detinjstva, tinejdžerskog perioda, rane mladosti i odraslog doba.

Svaka priča je nacrtana drugačijim stilom.

Ranđelović ih opisuje kao „obične, realne, nekada malo traumatične, što je svakodnevnica svake interseks osobe na ovoj planeti“.

„Moja prijateljica i koleginica iz Rusije je priču o sebi i svom varijetetu otkrila gledajući Jutjub i rekla sebi ‘aha, postoji neko sličan meni“, kaže Ranđelović.

„Mi kao autori smatrali smo da čitaoci mogu da prepoznaju to osećanje, jer nije reč o tome samo imati neku različitost, već da smo svi mi jedinstveni, povremeno vrlo usamljeni, specifični i sami sebi, pa i svima ostalima.“

Zbog toga, kako kaže, ovaj strip pre svega „govori o ljudima“.

• Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije
• Hugo Prat – otac Korta Maltezea koji je složeno činio jednostavnim
• Stripadžije iz Veselog četvrtka na udaru zbog crnog kauboja i antirasizma
• Da li se još uvek smejemo Alanu Fordu

Strip crtačice upravo to navode kao razlog zbog kojeg im nije bilo nimalo lako.

„Jedan od glavnih zadataka, koji zvuči jednostavno, ali nije, bio je napraviti likove tako da budu interesantni, ali da ne budu drugačiji i previše izraženi, jer je reč o običnim ljudima koji su svuda oko nas i nose tu stigmu ćutanja“, navodi Jana Adamović, jedna od autorki.

„A kada crtate strip želite da vaši protagonisti budu izuzetni i da se fizički razlikuju od ostalih, jer time šaljete signal da je to neko na koga treba obratiti pažnju.“

Dragana Radanović kao izazov dodaje „prikazivanje ogromne krhkosti i neizmerne snage koja istovremeno čuči u glavnoj junakinji“ njene priče.

„Nadam se da će čitaoci uspeti da vide obe strane u junakinji i razumeju koliko nevidljivih izazova i prepreka društvo postavlja ispred onih koji nisu birali u kakvom telu će da se rode.“

Autori su u predstojećem periodu najavili dalju promociju stripa širom Srbije, nadaju se i da će biti preveden na engleski i francuski, dok iz izdavača Sistem komiksa najavljuju da će „Dosta je sa ćutanjem“ uskoro biti dostupan u svim većim knjižarama.

U stripu postoji i QR kod za sve koji žele da saznaju više o interseks ljudima.

Zelić, inače autor „Družine Dardaneli“, jednog od najpoznatijih srpskih stripova u poslednjih nekoliko decenija, smatra bi putem stripova i pre svega priče sa mlađom populacijom moglo da se dođe do „inkluzivnijeg i odgovornijeg društva“.

„Društva koje će dati šansu interseks osobama da budu punopravni članovi zajednice, koji ne moraju da se kriju, da se stide i budu okruženi tim zidovima ili krugovima ćutanja.

„Ovaj strip, punokrvan, autorski i autentičan, umetničko delo za sebe, edukativnom notom radi na tome, ali tako da vas neko bije edukacijom po glavi ili nekakvim pamfletom, već kroz organski umetnički proces, interakciju čitaoca i stvaraoca.“

Pre rada na ovom stripu, dodaje, smatrao je da kao farmaceut zna dosta o medicini i zdravstvu, ali ni on interseks osobama nije znao ništa.

„To su upravo ti krugovi ćutanja o kojima pričamo ovde… Te krugove sada hoćemo da razbijemo.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]