Sud u Australiji doneo presudu o slučaju u kojem je glavno pitanje bilo ‘šta je žena’

Transrodna žena iz Australije dobila je tužbu za diskriminaciju protiv aplikacije za društvene mreže namenjenu isključivo ženama, pošto joj je odbijen pristup na osnovu toga što je muškarac.

Iako Roksana Tikl nije bila direktno diskriminisana, bila je žrtva indirektne diskriminacije – kada određena odluka nanosi štetu osobi sa određenim identitetom, utvrdio je Savezni sud i naložio da joj aplikacija plati 10.000 australijskih dolara (nešto više od 6.000 evra), kao i da snosi troškove suđenja.

Reč je o ključnoj presudi kada je u pitanju rodni identitet, a glavno, sporno pitanje u čitavom slučaju je bilo – šta je žena?

• „Skinuli su me golu, ispipali me i pretili silovanjem“: Tortura transrodne žene u policijskom pritvoru
• Autorka romana o Hariju Poteru podigla prašinu u Škotskoj: „Transrodne žene su muškarci, zna se šta je žena“
• Ilona Maska nervira zakon o rodnom identitetu, premešta kompanije u Teksas
• Trans osoba na prevaru podvrgnuta terapiji preobraćenja u Sibiru

Tikl je 2021. preuzela aplikaciju ‘Devojačko kikotanje’ (Giggle for Girls) koja se reklamira kao sigurno utočište za žene, gde one mogu da podele sopstvena iskustva.

Muškarcima pristup nije dozvoljen.

Da bi dobila pristup, Tikl je morala da postavi fotografiju kako bi dokazala je da žena, što se procenjuje pomoću softvera za prepoznavanje pola, napravljenog da isključi muškarce.

Sedam meseci pošto se Tikl priključila platformi, blokiran joj je pristup i ukinuto joj je članstvo.

Kao neko ko se identifikuje kao žena, ova Australijanka je tvrdila da ima zakonsko pravo da koristi usluge namenjene ženama i da je diskriminisana na osnovu rodnog identiteta.

Ona je tužila platformu i njenog izvršnu direktorku Selu Grover i tražila odštetu od 12.000 evra, tvrdeći da joj je pogrešno određivanje polova aplikacije izazvalo „stalnu anksioznost i povremene samoubilačke misli“.

„Izjave Sele Grover o meni i ovom slučaju su bile uznemirujuće, sramotne, iscrpljujuće i štetne.

„Ona je izazvala pojedince da pišu komentare mržnje prema meni na društvenim mrežama i indirektno podstiču druge da im se u tome pridruže“, izjavila je Tikl pred sudom.

Pravni tim platforme je tokom celog slučaja tvrdio da je seks biološki koncept.

Priznaju da je Tikl bila diskriminisana, ali na osnovu pola, a ne rodnog identiteta i da je uskraćivanje pristupu aplikaciji zakonita polna diskriminacija.

Aplikacija je napravljena tako da isključi muškarce, a kako njen osnivač smatra da je Tikl muško, advokati tvrde da je uskraćivanje pristupa bilo zakonito.

Sudija Robert Bromvič je u petak, 23. avgusta saopštio da je utvrđeno da je pol promenljiv i „ne nužno binarni“, odbacivši argumente pravnog tima platforme.

„Presuda pokazuje da su sve žene zaštićene od diskriminacije i nadam se da će slučaj pomoći trans i rodno različitim ljudima“, izjavila je Tikl posle presude.

Na društvenoj mreži Iks, Grover je napisala da su pretpostavili da će izgubiti na sudu, ali da se „borba za prava žena, nažalost nastavlja“.

Ovo je prvi put da je savezni sud u Australiji vodio slučaj o navodnoj diskriminaciji na osnovu rodnog identiteta.

Pokazuje kako jedna od najžešće ideoloških debata, trans inkluzija naspram polno zasnovanih prava, može da se vodi i na sudu.

• „Treba nam međunarodno prihvatilište za trans osobe“
• „Odlazimo u potpunu ilegalu“: Kremlj ponovo guši prava LGBT ljudi
• Transrodnim sportistima na Floridi zabranjeno da se bave ženskim sportovima

‘Svi su me tretirali kao ženu’

Tikl je rođena kao muškarac, ali je promenila pol i od 2017. živi kao žena.

„Dok se ovo nije desilo, svi su me tretirali kao ženu“, izjavila je na sudu.

„Dešavalo se da me neko namršteno pogleda, da zuri u mene, što jeste prilično uznemirujuće, ali se niko nije mešao u moje stvari“, dodala je.

Gruver veruje da niko ne može da promeni pol – što je stub rodno kritičke ideologije.

„Čak i u onim situacijama kada neko po rođenju muško operacijama i hormonima pređe u ženu, ukloni malje i podvrgne se rekonstrukciji lica, šminka se, nosi žensku odeću, identifikuje se kao žena, menja izvod iz matične knjige rođenih – ne prihvatate da je to žena?“, upitala je Selu Grover Džordžina Kostelo, pravna zastupnica Roksane Tikl.

„Ne“, odgovorila je Grover je, dodajući da odbija da Tikl oslovljava sa „gospođo“ i da je zapravo „ona biološki muškarac“.

Grover je samoproglašena „TERF“ – „transeksualizovana radikalna feministkinja“.

Smatra se da su TERF ljudi neprijateljski nastrojeni prema trans ljudima.

„Tuži me muškarac koji tvrdi da je žena, jer želi da koristi prostor samo za žene koji sam napravila“, napisala je Grover na Iksu.

„Nema žene na svetu koja bi me tužila. Zato je ovaj slučaj pokrenuo muškarac“, dodala je.

Kaže i da je pokrenula aplikaciju za devojke 2020. godine nakon što su je muškarci zlostavljali na društvenim mrežama dok je bila scenarista u Holivudu.

„Želela sam da stvorim bezbedan prostor samo za žene“, rekla je ona.

„Legalna je fikcija da je Tikl žena. Njegov izvod iz matične knjige je promenjen iz muškog u ženski, ali je on biološki muškarac i uvek će biti“.

„Zalažemo se za bezbednost svih prostora za žene, ali i za realnost i istinu, koju zakon treba da podrži“, dodala je.

Grover je ranije rekla da će se žaliti na presudu i da će ići sve do Višeg suda Australije.

• Šampionska titula transrodne plivačice izazvala buru u Americi
• Transrodnim sportistkinjama zabranjeno takmičenje u ženskoj atletici
• Transrodna manekenka pobedom na holandskom izboru za mis ‘srušila granice’

Pravni presedan

Ishod ovog slučaja mogao bi da bude pravni presedan za rešavanje sukoba između prava na rodni identitet i onog zasnovanog na polu u drugim zemljama.

Da bi se razumeo ovaj problem ključna je Konvencija o eliminaciji diskriminacije žena (CEDAV).

Ovo je međunarodni ugovor koji su UN usvojile 1979. godine, zapravo to je međunarodna povelja o pravima žena.

Pravni zastupnici aplikacije tvrde da je Australija ratifikovala CEDAV i da time štiti prava žena, između ostalog i prostor namenjen jednom polu.

Tako će današnja presuda u korist Roksane Tikl biti značajna za svih 189 država koje su potpisale CEDAV – od Brazila, Indije, pa do Južne Afrike.

Kada je reč o tumačenju međunarodnog prava, nacionalni sudovi često gledaju kako su to uradile druge zemlje.

Australijsko tumačenje zakona u slučaju koji je privukao veliku pažnju medija mogao bi da ima globalne posledice.

Ako vremenom sve veći broj sudova presudi u korist tvrdnji o rodnom identitetu – veće su šanse da će i druge zemlje slediti taj primer.

Pogledajte video: ‘Ja sam transrodna osoba, moj partner je strejt’

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]