Sudan: BBC na prvoj liniji fronta rata „skrivenog od sveta“ – glad, ubijanja i silovanja

Ljudi zahvaćeni sudanskim građanskim ratom govorili su za BBC o silovanjima, etničkom nasilju i uličnim pogubljenjima.

Naši novinari su uspeli da stignu do prve linije fronta nadomak glavnog grada Kartuma.

Visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija opisao je ovaj sukob kao „skriveni rat“ koji je zemlju uvukao u „jednu od najgorih humanitarnih noćnih mora u skorijoj istoriji“, dok drugi upozoravaju da bi on mogao da izazove najveću krizu gladi na svetu.

Vladaju strahovi da bi u Darfuru, na zapadu zemlje, moglo da se ponovi ono što su SAD pre 20 godina nazvale genocidom.

UPOZORENjE: Ovaj članak sadrži opise fizičkog i seksualnog nasilja.

• Vojska raspustila vladu Sudana i uvela vanredno stanje
• Sukobi u Etiopiji – šta je pozadina građanskog rata
• Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara

Kao niotkuda, ogromna eksplozija potresa glavnu ulicu u Omdurmanu.

Ljudi vrište i trče u svim pravcima vičući: „Sklanjajte se, sklanjajte se, biće još jedna.“

Gusti dim se nadvija nad svim.

Nekoliko trenutaka pre, oronulom ulicom šetkali su pešaci, kupujući pirinač, hleb i povrće u prodavnicama, koje su se tek odnedavno ponovo otvorile.

Sredinom februara, sudanska vojska je ponovo zauzela grad, jedan od tri duž reke Nil koji čine sudansku širu prestonicu Kartum.

Civili su sada počeli da se vraćaju, ali minobacačke granate, poput one koja je sletela nasred ove glavne ulice, i dalje svakodnevno padaju.

Za međunarodne medije, dobijanje pristupa izveštavanju o građanskom ratu koji je izbio u aprilu prošle godine je teško, ali je BBC uspeo da se probije do prve linije fronta.

Zatekli smo kako se nekada živahno srce Omdurmana pretvorilo u retko naseljenu pustaru.

Surova borba za prevlast između zvanične vojske zemlje i njenog bivšeg saveznika, paravojne formacije Rapidne snage podrške (RSF), odnela je živote najmanje 14.000 ljudi širom zemlje, a verovatno i mnogo više.

Skoro godinu dana, vojska i RSF su se borili za Kartum i obližnje gradove.

RSF su preuzele kontrolu nad oblastima južno od grada, kao i ogromne delove Darfura, koji je bio u previranju godinama sa nasiljem koje je izbijalo između njegovih raznih afričkih i arapskih zajednica.

Žene koje su pobegle iz Darfura u susedni Čad govorile su za BBC kako su ih pripadnici paravojske više puta silovali.

Muškarci u kampovima su nam ispričali da su uspeli da pobegnu od uličnih pogubljenja i otmica.

Ušančen na prvoj liniji fronta sa vojskom u Omdurmanu, BBC-jev tim su pažljivo kontrolisali na svakom koraku.

Imali smo čoveka zaduženog za nas, koji je sve vreme bio sa nama i nije dozvoljavao da snimamo vojne aktivnosti.

Vojska strahuje da će procureti informacije o njenim aktivnostima.

Kad je naš kamerman počeo da snima posledice eksplozije minobacačke granate, naoružani ljudi u civilu su ga opkolili, dok mu jedan od njih uperio pištolj u glavu.

Ispostavilo se da su oni iz vojne obaveštajne službe, ali to je znak koliko je napetost visoka.

Uprkos skorašnjem napredovanju vojske u Omdurmanu, i dalje možemo da čujemo razmenu vatre kako s vremena na vreme odjekuje krajem.

Deo linije fronta proteže se duž Nila, koji odvaja Kartum na istočnoj strani od Omdurmana, koji se nalazi zapadno od reke.

Vojska nam kaže da su snajperisti RSF-a razmešteni po stambenim zgradama preko puta reke od položaja sudanske vojske na teško oštećenoj zgradi parlamenta.

Stara pijaca u Omdurmanu, nekada živahna i prepuna meštana i posetilaca, sada je u ruševinama, njene radnje opustošene pljačkom.

Većina vozila na putevima je vojna.

Više od tri miliona ljudi pobeglo je iz države Kartum u poslednjih 11 meseci, ali neki stanovnici Omdurmana su odbili da odu.

Većina koje srećemo su stariji ljudi.

Na manje od kilometra od fronta, Muhtar Al Badri Mohidin, hoda uz pomoć štapa blizu džamije sa oštećenim minaretom.

Otvoreni prostor preko puta je prekriven priručnim grobovima – grubim humkama obeleženim razbijenim ciglama, daskama i komadima betona.

„Ovde ima 150 ljudi. Znao sam mnoge od njih, Muhameda, Abulaha… Džalala“, kaže on, zastavši na dugi trenutak pre jednog imena, doktora Jusefa Al Habra, slavnog profesora arapske književnosti.

„Samo sam ja ostao“, dodaje on.

Sudanska vojska je kritikovana zbog žestokog bombardovanja iz vazduha, čak i po civilnim oblastima u kojima se kriju borci RSF-a, mada ona tvrdi da preduzima „neophodne mere predostrožnosti“ da bi zaštitila civile.

Ljudi ovde okrivljuju obe strane za razaranje u prestonici i oko nje.

Ali mnogi optužuju RSF za pljačku i napade u vreme dok je kontrolisala ovu oblast.

„Očistili su kuće od sve imovine, krali su kola, televizore, premlaćivali starce, čak i žene“, kaže nam stanovnik Muhamed Abdel Mutalib.

„Ljudi su umirali od gladi, izvlačio sam neke od njih iz njihovih kuća da tela ne bi trulila iznutra“, dodaje on.

On kaže da je „naširoko poznato“ da su žene bile silovane u vlastitim domovima i ispipavane tokom bezbednosnih kontrola.

Afaf Muhamed Salem, u kasnim pedesetim, živela je sa braćom u Kartumu kad je izbio rat.

Ona kaže da se preselila preko reke u Omdurman kada su ih napali borci RSF-a, za koje kaže da su opljačkali njihovu kuću i upucali njenog brata u nogu.

„Premlaćivali su žene i starce i pretili nevinim devojčicama“, kaže ona.

U prikrivenom nagoveštaju seksualnog nasilja, koje je tabu tema u Sudanu, ona dodaje: „Povreda časti je štetnija od otimanja novca.“

‘Oružje osvete’

Žrtve silovanja mogu da suoče sa doživotnom osudom i marginalizovanjem vlastitih porodica i zajednica.

Mnogi ljudi u Omdurmanu nisu želeli da govore o tome.

Ali više od 1.000 kilometara zapadno, u prostranim kampovima preko granice u Čadu, puki broj svedočanstava o seksualnom nasilju primorava na novi, sumorni nivo otvorenosti.

Amina, čije ime smo izmenili da bismo joj zaštitili identitet, došla je do privremene klinike koju vodi dobrotvorna organizacija Lekari bez granica, tražeći da abortira.

Ona nas pozdravlja ne dižući pogled.

Ova 19-godišnjakinja, koja je pobegla iz Darfura u Sudanu, saznala je da je trudna tek prethodnog dana.

Očajnički se nada da njena porodica nikad za to neće saznati.

„Nisam udata i bila sam devica“, govori Amina u isprekidanim rečenicama.

U novembru su je uhvatili pripadnici paravojske, zajedno sa tetkom i rođacima, dok su bežali iz rodnog grada Ardamate u obližnji grad Geneina, priča nam ona.

„Ostali su pobegli, ali mene su zadržali čitav dan.

„Bila su dvojica, a jedan me je silovao više puta pre nego što sam uspela da pobegnem“, kaže ona.

Sve veća dominacija RSF-a u Darfuru, uz podršku udruženih arapskih paravojski, sa sobom je donela talas etnički motivisanih napada na crnačku afričku populaciju, naročito etničku grupu Masalita.

Aminina priča je samo jedna od mnogih svedočanstava o napadima na civile koji su se odigrali 4. novembra kad su RSF i njeni saveznici zauzeli sudanski vojni garnizon u Aradamati.

To je usledilo posle nasilja s početka godine.

Skorašnji izveštaj UN-a u koji je BBC imao uvid kaže da je od aprila u ovim oblastima ubijeno više od 10.000 ljudi.

UN su dokumentovale oko 120 žrtava seksualnog nasilja u sklopu oružanog sukoba širom zemlje, za šta kaže da je „mnogostruko umanjena slika realnog stanja“.

One kažu da su za više od 80 odsto napada, prema izveštajima, odgovorni ljudi u uniformi RSF-a i naoružani ljudi povezani sa ovom grupom.

Zasebno, bilo je nekih izveštaja o seksualnim napadima i sudanske vojske.

Nadomak istog kampa, koji je u pograničnom gradu Adre, tridesetak žena i devojaka sastaje se u kolibi u podne.

Ružičasti i plavi baloni vise na uzici iznad njihovih glava, zajedno sa rukom ispisanim porukama.

„Silovanje nije sudbina; to je praksa koja se može zaustaviti“, glasi jedna.

Suze teku u potocima dok žene govore o vlastitim iskustvima i fizičkog i seksualnog nasilja.

Marjamu (nije joj pravo ime) kaže da su je silovali naoružani ljudi koji su nosili pokrivala za glavu nalik turbanima tipičnim za arapske borce u kraju, u novembru u njenoj vlastitoj kući u Geneini.

Imala je poteškoća u hodanju posle toga, kaže ona, jecajući dok opisuje bekstvo: „Ljudi su bežali, ali mi nismo mogli zato što moja baka ne može da trči. Ja sam takođe krvarila.“

Zahra Kamis, socijalna radnica koja je i sama izbeglica, vodi ovu grupu.

I Amina i Marjamu su poreklom iz crnačkih afričkih zajednica, a Kamis kaže da su ove, naročito etnička grupa Masalit, posebno na meti u Darfuru.

Tokom rata u Darfuru od pre 20 godina, arapsku paravojsku po imenu Džandžavid, iz koje korene vuče RSF, mobilisao je predsednik Omara Al Bašira da uguši pobunu nearapskih etničkih grupa.

UN kaže da je ubijeno 300.000 ljudi, a silovanje je bilo naširoko korišćeno za terorisanje crnačkih afričkih zajednica i da bi se naterale u bekstvo.

Neki lideri Džandžavida i Bašir optuženi su pred Međunarodnim krivičnim sudom za genocid i zločine protiv čovečnosti.

Oni su negirali optužbe i niko nije osuđen.

Kamis veruje da se u ovom sukobu silovanje koristi „kao oružje osvete“.

„Oni to rade ženama zato što silovanje ostavlja traga na društvu i porodici“, dodaje ona.

U retkom uvidu u stavove koji motivišu nasilje nad ženama, jedan član RSF-a koji sebe opisuje kao „terenskog komandanta“ objavio je u novembru video snimak na društvenim mrežama.

„Ako vam silujemo ćerku ili devojku, to je oko za oko. Ovo je naša zemlja, i to je naše pravo i mi smo ga iskoristili“, kaže on na snimku, koji je sada obrisan.

U odgovoru na BBC-jeva pitanja o silovanjima i drugim napadima, RSF je rekao da sudanska vojna obaveštajna služba „regrutuje ljude da nose odeću RSF-a i čine zločine nad civilima kako bi moglo da se kaže da RSF čine zločine, seksualne napade i etničko čišćenje“.

„Možda su jedan ili dva incidenta počinili borci RSF-a i oni su pozvani na odgovornost“, kaže za BBC Omran Abdulah Hasan iz savetodavne kancelarije lidera RSF-a.

Prošle godine su RSF rekle da će pokrenuti proces istrage navodnih kršenja ljudskih prava od njenih snaga, ali UN kaže da nikakvi drugi detalji nisu obelodanjeni.

‘Ako ste Masalit, ubiće vas’

U drugom skloništu u istom kampu, Ahmatove ruke se tresu dok drži telefon, gledajući snimak, koji je verifikovao BBC, na kom je pet nenaoružanih ljudi postrojeno na ulici u Ardamati u novembru.

„Sad ću ih dokrajčiti“, viče glas na sudanskom arapskom, pre nego što muškarci padaju pokošeni rafalom iz jurišne puške iz neposredne blizine.

„Ovo je Amir, a ovo je Abas…“, kaže Ahmat, dok mu se suza sliva niz obraz.

Ovo je prvi put da je ovaj 30-godišnjak, čije smo ime izmenili, video snimak trenutka kad je upucan.

Snimak je načinio jedan od naoružanih ljudi 5. novembra – dan pošto su RSF zauzele garnizon – i postavio ga na internet.

Ahmat kaže da su njegov rođak Amir i njegov prijatelj Abas preminuli na licu mesta, ali da su on i druga dvojica preživeli.

Krupan ožiljak na njegovim leđima obeležava izlaznu ranu gde je metak prošao kroz njegovo rame.

On kaže da je pre rata bio učitelj i da su sva petorica bili civili.

„Ležali smo praveći se da smo mrtvi.

„Sećam se da sam se molio. Mislio sam da je to kraj“, kaže on.

Ahmat kaže da su ga pripadnici RSF i njihovi saveznici oteli blizu njegove kuće.

Na snimku se vide muškarci obučeni u stilu tipičnom za ove snage.

Druga dvojica muškaraca su detaljno opisala BBC-ju kako su oteta i kako su ih ranili naoružani muškarci za koje veruju da su povezani sa RSF-om tokom istog perioda u Ardamati.

Jedan od njih, 55-godišnji Jusuf Abdalah, rekao nam je da je uspeo da pobegne pošto su ga naoružani ljudi držali zarobljenog.

On kaže da ih je video kako ubijaju jednu majku i njenu novorođenu bebu.

„Pitali su nas da li smo iz zajednica Masalita, a ako jesmo, automatski će vas ubiti“, dodao je on.

Sudan je ušao u nov period nestabilnosti 2019. godine, kad su ulični protesti i vojni puč okončali skoro tri decenije Baširove vladavine.

Uspostavljena je zajednička vojno-civilna vlada, ali je ona svrgnuta u još jednom vojnom puču vojske i RSF-a u oktobru 2021. godine.

Međutim, dva saveznika su se posvađala oko predloženog koraka ka civilnoj vladavini – i kako bi RSF trebalo da budu integrisane u redovne vojne snage.

U aprilu prošle godine, RSF su ponovo razmestile članove širom zemlje, sudanska vojska je taj potez doživela kao pretnju, i izbilo je nasilje, pošto nijedna strana nije želela da se odrekne unosnih privilegija vladavine.

‘Na ivici gladi’

Skoro godinu dana kasnije, agencije za pomoć upozoravaju da se humanitarna situacija otrže kontroli, a agencija za decu UN-a Unicef kaže da su neke zajednice na ivici gladi.

Trogodišnja Manasek je jedna od stotine hiljada dece koja već pate od teške neuhranjenosti.

Ona nema snage da hoda i jedva može da drži glavu uspravno.

Njena majka Ikram je drži u zagrljaju u Unicefovoj bolnici u Port Sudanu, gradu na Crvenom moru gde je utočište potražilo hiljade ljudi u bekstvu od borbi u Kartumu – i gde se takođe preselila većina vladinih institucija i humanitarnih organizacija.

Ona ne zna da li Manasek ima neku hroničnu bolest, a ne može da plati medicinske pretrage da bi se to saznalo.

„Izgubili smo naše živote, izgubili smo naše poslove“, kaže ona, objasnivši da je njen muž otišao u severni Sudan da traži zemljoradnički posao i kako su cene hrane skočile van njihovog domašaja.

Pognula je glavu dok briše suze, ne mogavši dalje da priča.

Posećujemo školu u Port Sudanu.

Učionice u kojima su nekada učili đaci sada su pretrpane očajnim porodicama.

Potok otpadnih voda teče uz ivicu dvorišta u kom se deca igraju pored hrpi smeća.

Rečeno nam je da je ovde petoro ljudi umrlo od kolere.

Zubaida Amar Muhamed, majka osmoro dece, kašlje dok nam priča da ima leukemiju i da je u bolovima od aprila, kad joj je ponestalo lekova.

Nije mogla više da dolazi do njih kad je izbio rat i porodica je pobegla iz kartumske oblasti.

Njen muž se prijavio da se bori u sudanskoj vojsci i nije se čula sa njim dva meseca.

Njena majka, baka i troje dece ne mogu da učine ništa dok gledaju kako joj se zdravlje pogoršava.

U Port Sudanu smo takođe sreli grupu koptskih hrišćana koji su pobegli iz prestonice, da bi se sklonili od pretnji i napada RSF-a, i vazdušnih napada vojske.

„Vazduhoplovne snage u Kartumu su nas uništile“, priča jedna od njih, Sara Elijas.

Ona kaže da je u vazdušnom napadu poginuo njen muž, a da je drugi pogodio kuću njihovih komšija, ubivši devetoro ljudi, dok je vojska gađala borce RSF-a koji su se krili u stambenim oblastima i crkvama.

SAD tvrde da su obe strane činile ratne zločine, a da su RSF i njene ujedinjene savezničke paravojske takođe činile zločine protiv čovečnosti i etničko čišćenje.

Obe strane negiraju te optužbe.

Jedanaest meseci od početka rata, malo je znakova volje na bilo kojoj strani da se okončaju borbe.

Većina koja je mogla pobegla je iz zemlje i dok se sukob, glad i bolesti nastavljaju, mnogi ovdašnji ljudi se pitaju šta će ostati za bilo koju stranu nad čim će moći da proglasi pobedu.

Dodatno izveštavanje: Piter Bol i Muhamed Ibrahim, verifikacija: Piter Mvai

Pogledajte i ovu priču iz Sudana

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]