Sudanski građanski rat: „Za nas nema budućnosti“, kažu žene koje beže iz domova

Pokraj zemljanog puta kod Adrea, ključnog prelaza na granici između Sudana i Čada, 38-godišnja Butaina sedi na zemlji, okružena drugim ženama.

Svaka od njih ima decu uz sebe.

Izgleda da niko od njih sa sobom ne nosi nikakve lične stvari.

Butaina i njeno šestoro dece pobegli su iz El Fašera, grada pod opasodom u Darfurskoj oblasti Sudana, više od 480 kilometara dalje, kad su im ponestali hrana i piće.

„Otišli smo bez ičega, samo smo bežali da spasemo živote“, kaže Butaina.

„Nismo želeli da odemo – moja deca su bila najbolja u generaciji u školi i imali smo dobar život kod kuće.“

• Zaboravljeni sukob u Sudanu preti da postane najteža kriza gladi na svetu
• Glad, ubijanja i silovanja: BBC u Sudanu na prvoj liniji fronta rata „skrivenog od sveta“
• Osumnjičeni za ratne zločine oslobođeni usred haosa u Sudanu, nestašica namirnica, benzina i novca

Sudanski građanski rat izbio je u aprilu prošle godine kad su vladajuća vojska (SAF) i rivalska paravojska Snage rapidne podrške (RSF) otpočele brutalnu borbu za prevlast, delom oko pravca u kom treba da pođe zemlja.

Rat, koji ne pokazuje znake posustajanja, odneo je hiljade života, raselio milione ljudi i gurnuo delove zemlje u glad.

Agencije za humanitarnu pomoć upozoravaju da bi Sudan mogao uskoro da doživi najgoru glad bilo gde u svetu ukoliko ne stigne značajnije više pomoći.

BBC se iz prve ruke uverio u očaj sudanskog naroda kad je posetio kampove u Adreu, na zapadnoj granici zemlje, i Port Sudanu, koji je glavni centar za humanitarnu pomoć u zemlji, 1.600 kilometara dalje na istočnoj obali.

Adre je postao moćan simbol političkog neuspeha i humanitarne katastrofe koju je proizveo aktuelni sukob.

Sve do prošlog meseca, granični prelaz je bio zatvoren još od januara, sa svega nekoliko kamiona sa pomoći koji su uspeli da uđu u zemlju.

U međuvremenu je ponovo otvoren, ali agencije za humanitarnu pomoć strahuju da su sadašnje pošiljke premale i da stižu prekasno.

Svaki dan desetine sudanskih izbeglica prelaze granicu u Čad – mnoge od njih žene koje na leđima nose gladnu i žednu decu.

Istog trenutka kad pristignu, žure do vodenog rezervoara koji je tu postavio Svetski program za hranu (VFP), jedna od mnogih agencija UN-a koje pokušavaju da oglase na uzbunu zbog razmera humanitarnih posledica sukoba.

Nakon što smo stigli do Adrea, probili smo se do priručnog kampa, blizu granice, koji su podigle izbeglice, uz pomoć komada drveta, tkanine i plastike kako bi napravile priručna skloništa.

Počinje da pada kiša.

Dok odlazimo, ona prerasta u pravu bujicu i pitam da li krhka skloništa mogu da prežive pljuskove.

„Ne mogu“, kaže naš vodič Jing Hu, pomoćni službenik za izveštavanje UNHCR-a, još jedne agencije Ujedinjenih nacija.

„Sa kišom stiže i čitav niz bolesti“, dodaje on, „a najgore je što to takođe znači da moraju da prođu čitavi dani pre nego što možemo da se vratimo ovamo kolima, zbog poplava, a to znači da ne može da stigne ni humanitarna pomoć.“

U jednoj oblasti je proglašena glad – u kampu Zamzam u Darfuru – ali to je zato što je ona jedno od retkih mesta u ratom zahvaćenom Sudanu o kom UN poseduje pouzdane informacije.

VFP kaže da je isporučio više od 200.000 tona hrane između aprila 2023. i jula 2024. godine – mnogo manje nego što je potrebno – ali obe strane su optužene da blokiraju isporuke u oblasti pod kontrolom rivala.

RSF i druge paravojske optužene su da kradu i oštećuju pošiljke, dok je SAF optužen da blokira isporuke u oblasti pod kontrolom RSF-a, u šta spada i veći deo Darfura.

BBC se obratio RSF-u i SAF-u u vezi sa optužbama, ali nije dobio nikakav odgovor.

Obe frakcije su prethodno negirale da ometaju isporuku humanitarne pomoći.

Jedan konvoj kamiona sa pomoći zna da čeka i šest ili više nedelja u Port Sudanu, pre nego što mu SAF odobrio da nastavi putovanje.

Petnaestog avgusta, SAF je pristao da omogući agencijama da nastave slanje pošiljki preko Adrea, što bi trebalo da omogući da preko potrebna humanitarna pomoć stigne do stanovništva u Darfuru.

U maju je Hjuman rajts voč saopštio da se nad etničkim Masalitima i nearapskim zajednicama vrše etničko čišćenje i zločini protiv čovečnosti u delovima Darfura, od RSF-a i njegovih arapskih saveznika.

RSF to negira i kaže da ne učestvuje u, kako kaže, „plemenskim sukobima“ u regionu.

Pogledajte i ovu priču:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

‘Deca me svaki dan pitaju gde je tata’

Tokom naše ture po Port Sudanu, posetili smo kamp za ljude koji su bili raseljeni u Sudanu.

Hodajući od šatora do šatora, slušali smo priču za pričom o gubicima i užasima.

U jednom, grupa žena sedi u krugu, dok neke od njih u zagrljaju drže bebe.

Sve one dele priče o zlostavljanju, silovanju i torturi u zatvorima RSF-a.

Jedna od žena, koju BBC neće imenovati, kaže da je bila zarobljena sa dvogodišnjim sinom dok je bežala iz Omdurmana, blizu glavnog grada Kartuma.

„Svaki dan su odnosili mog sina u sobu na kraju hodnika a ja bih slušala kako plače dok su me silovali“, priča mi ona.

„To se dešavalo toliko često da sam pokušavala da se usredsredim na njegov plač dok su to radili.“

U kampu sam srela i Safu, majku šestoro dece koja je takođe pobegla iz Omdurmana.

Upitana gde joj je muž, ona kaže da je ostao za njima zato što RSF uzima na zub svakog muškarca koji pokuša da pobegne.

„Svaki dan bi me moja deca pitala: ‘Gde je tata? Kad će doći?’ Ali nisam se čula s njim od januara, kada smo otišli, i ja ni ne znam da li je još živ“, kaže ona.

Upitana kakvu budućnost zamišlja za sebe i svoju decu, ona kaže: „Kakvu budućnost? Za nas nema budućnosti – ništa više nije preostalo. Moja deca su istraumirana.“

„Svakog dana moj 10-godišnji sin plače jer želi kući. Od života u kući i odlaženja u školu došli smo do toga da živimo u šatoru.“

• Generali u Sudanu nisu spremni da prekinu sukobe, tvrdi UN
• Objašnjenje sukoba u Sudanu: Ko su dvojica generala koja se bore za vlast
• Žena koja čeka smrtnu kaznu kamenovanjem zbog optužbi za preljubu

BBC se obratio RSF-u za komentar o silovanjima i drugim napadima, ali nije dobio odgovor.

On je prethodno saopštio da izveštaji o tome kako su njegovi borci odgovorni za široko rasprostranjena zlostavljanja neistinita, ali na mestima gde se dogodio mali broj izolovanih incidenata, njihove trupe su odgovarale za to.

Zaposleni u UNICEF-u koji nas je sproveo kroz kamp kaže da su oni koji su stigli ovamo „imali sreće“.

„Uspeli su da pobegnu od borbi i dođu ovde… imaju sklonište i pomoć“, kaže on.

Kriza ‘zamora’

BBC je bio u poseti Adreu i Port Sudanu zajedno sa zamenicom generalnog sekretara UN-a Aminom Muhamed i njenim timom rukovodilaca u UN-u, koji su posetili vladine zvaničnike i sudanskog de fakto predsednika Abdelfataha al Burana, da bi uticali na njih da granični prelaz Adre ostane i dalje otvoren.

Njen cilj je da vrati Sudan na dnevni red međunarodne zajednice u vreme kad je pažnja sveta usmerena na sukobe u Ukrajini i Gazi.

„Došlo je do zamora zato što ima toliko mnogo raznih kriza širom sveta, ali to naprosto nije dovoljno dobro“, kaže ona.

„Dođete ovde i sretnete te majke i njihovu decu, i shvatite da oni nisu samo brojke.

„Ako se međunarodna zajednica ne pokrene, ljudi će umreti.“

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]