Sukobi na Kosovu: BBC jedan dan u Zvečanu, dve nedelje posle najnovijih sukoba

Crveni suncobrani kao zaštita od sunca, drvene školske stolice sa obe strane ulice, jedna metalna ograda sa srpskim zastavama i bodljikava žica.

Mirno je i sparno.

Stariji, umorni od iščekivanja, uglavnom sede, dok mladi nestrpljivo hodaju ulicom, ispijajući kafe u kartonskim čašama, gaseći cigaretu za cigaretom.

Pre samo dve nedelje ranije, nad ovim pločnikom nadvijao se suzavac, napetost gotovo da se mogla opipati, baš kao i strah.

Zvečan, na samo nekoliko kilometara od Kosovske Mitrovice, grada podeljenog na srpski i albanski deo, jedna je od četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom gde su 26. maja izbili nemiri.

Okidač protesta je bio ulazak novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti tri opštine na severu Kosova, u kojima su Srbi većinski nastanjeni, u zgrade lokalnih samouprava, uz asistenciju Kosovske policije.

Srbi, koji su bojkotovali lokalne izbore, usprotivili su se toj odluci i izašli na ulice.

„To što su oni nama uradili je strašno, ma katastrofa, narod se mirno okupio jer su upali u opštinu, a onda su krenuli masovno suzavcima po okupljenima“, tvrdi taksista Dragan iz Zvečana za BBC na srpskom.

U Zvečanu je u sukobima između kosovske policije, vojnika KFOR-a, međunarodne mirovne misije, i tamošnjih Srba povređeno više desetina ljudi na obe strane.

• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu
• Vučić o krizi na Kosovu: „Priština da napravi ustupke, pa tek onda novi izbori na severu“
• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a

Iljir Peci, novoizabrani gradonačelnik Zvečana, za BBC na srpskom kaže da je zbog trenutne situacije odlučio da obavlja posao u drugim kancelarijama.

Ipak, siguran je da će se pronaći rešenje.

„Naša uloga kao lokalne samouprave je da služimo svim građanima bez obzira na nacionalnu pripadnost „, kaže.

Metalna ograda i srpske zastave

Do Zvečana putujem polupraznim, starim autobusom.

Na prozorima još ima otisaka prstiju ranijih putnika, dok tišinu povremeno prekine zvono mobilnog telefona.

U Zvečanu se srpska zastava vijori na svakoj drugoj banderi, ali i na olucima okolnih kuća pored puta.

Na kružnom toku, kod velikog bilborda dobrodošlice, parkirano je KFOR vozilo, ali prolaznici ni ne obraćaju pažnju.

Strma ulica vodi do glavne raskrsnice.

Desno, više desetina ljudi sedi po okolnim klupama ili pod suncobranima.

Tri vojnika KFOR-a, sa poljskim zastavama na ramenu, šeta iza metalne ograde.

Njihovo prisustvo je pojačano posle nedavnih nemira, čuvaju zgradu opštine u kojoj su pripadnici Kosovske policije.

Tog 26. maja na ulicama je bio i Aleksandar Arsenijević, lider građanske inicijative Srpski opstanak.

„Zamolili su me da izvedem kosovske policajce iz opštine, što sam i učinio, dali su mi reč da neće napadati građane, ali su krenuli na nas.

„EULEKS (misija EU na Kosovu) se povukao 30 sekundi pre nas, iako su građani molili da ostanu – krenulo se sa suzavcima, čuo sam pucanj, počeli su da tuku žene i mene su tukli, završio sam u Hitnoj pomoći“, prepričava za BBC na srpskom.

Posle „relativno mirnog“ vikenda, nemiri su ponovo izbili i desetine ljudi i vojnika povređeno je u sukobima koji su izazvali strah od novih nemira na severu Kosova.

Arsenijević priča o „haosu“ koji je nastao, tvrdeći da su vojnici međunarodne misije NATO-a (KFOR) „pendrecima tukli“ demonstrante.

„Žao mi je što se to desilo sa KFOR-om, znam da ih ljudi smatraju slamkom spasa i jedinom međunarodnom misijom koja može da pomogne i da zaštiti građane“, kaže Arsenijević.

Na ulici, okupljeni Srbi nisu raspoloženi da razgovaraju sa novinarima.

Skreću poglede, sklanjaju se, stavljaju naočare za sunce ili odmahuju rukom.

„Nemamo šta da dodamo“, „Dođi drugi dan“, „Nemoj mene, evo on će“, kratko poručuju.

Među prisutnima je i Igor Simić, potpredsednik Srpske liste koju podržava zvanični Beograd, ali on trenutno, kako kaže za BBC na srpskom „nema šta da izjavi“.

Gotovo svaka stolica u obližnjem kafiću je zauzeta, a na bočnom zidu oronule dvospratnice sa napuklim staklima ispisano je crvenom bojom veliko slovo Z, simbol ruske invazije na Ukrajinu.

Ulicom prolaze majke sa decom, natovarene kesama punim namirnica iz okolnih prodavnica.

Hodaju tiho, zabrinutog pogleda, okrenu se tek da vide da li im je tu dete, pa nastavljaju nogu pred nogu.

Jedan od retkih koji želi da priča je Rade, koji nije želeo da kaže prezime.

I on optužuje kosovsku policiju za nemire i tvrdi da „kosovske specijalne snage izazivaju strah“.

„Nismo ni znali da će ući u naše prostorije, izašli smo da ih branimo.

„Za veoma kratko vreme krenuli su da bacaju šok bombe i suzavac, najviše je tu bilo žene i dece – kao kobajagi 21. vek, civilizovano, tu nema civilizacije“, prepričava scene sa ulice za BBC na srpskom.

Rade je odrastao u ovim sokacima i ne planira da ih napusti, ali za decu ovde nema perspektive, dodaje ogorčeno.

„Do novembra se nekako i moglo, bilo je i saradnje, a sada ne smeš da izađeš na ulicu, pa to je nečuveno, gde to ima, zato će i da dođe do rata i neka dođe do rata – nek’ poginemo svi, jer je ovo ugnjetavanje“, govori ljutito.

‘Jedine žrtve su građani’

Na vanrednim lokalnim izborima u opštini Zvečan pobedio je Iljir Peci, kandidat Demokratske partije Kosova, osvojivši 60 odsto, odnosno 114 glasova.

Zakletvu je položio u rodnom selu Boljetin i jedan je od dvojice gradonačelnika koji je započeo mandat van zgrade opštine, što je bio zahtev međunarodnih diplomata zaduženih za Balkan.

Radne prostorije su mu u Kancelariji zajednica u selu Lipa, na desetak minuta vožnje od Zvečana.

„Odlučili smo da zbog ove napete situacije pređemo na ovaj rezervni položaj.

„Očekujemo da će doći do određenog rešenja, ali insistiramo da ono bude u interesu svih građana“, kaže on za BBC na srpskom.

Peci je jedan od dvojice novoizabranih gradonačelnika opština sa većinskim srpskim stanovništvom iz partije koju je predvodio Hašim Tači, optužen pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine.

I drugi novoizabrani predsednik opštine Zubin Potok, Izmir Zećiri, iz iste stranke, takođe trenutno obavlja funkciju van zgrade lokalne samouprave u selu Čabra.

Novoizabrani predsednik opštine Leposavić, kao i novi gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice su iz stranke Samoopredeljenje kosovskog premijera Hašima Tačija.

Prema informacijama prištinskih medija, Ljuljzim Hetemi, predsednik opštine Leposavić, i dalje se nalazi u zgradi lokalne samouprave u kojoj je kako su počele nove napetosti.

Do Lipe se stiže sređenim asfaltiranim putem, i jedno je od sela u opštini Zvečan u kojem Albanci čine većinu, između 450 i 500 njih.

Tačan broj stanovnika se ne zna, a popis je planiran za septembar 2023.

Sela imaju dve ambulante i dve škole koje pohađa 67 učenika.

U zgradi žute fasade, na blagom uzvišenju, dočekuje me sedi omanji čovek i otpozdravlja na albanskom – jedan je od radnika obezbeđenja.

Toliko je tiho, da čujem otkucaje sopstvenog srca.

Na uzanom pločniku do glavnog ulaza nema trunke smeća, trava je tek pokošena, a sa okolnih stubova se vijore dve zastave Evropske unije i jedna albanska.

Obaveštenje o radnom vremenu je dvojezično, na albanskom i srpskom.

Iljir Peci se bavi politikom već dve decenije.

„Naša uloga je konstruktivna i želja nam je da služimo ne samo građanima naših sela, nego i ostalim građanima u opštini Zvečan.

„Sa ove pozicije rekao bih da su žrtve samo građani svih ovih opština na severu, ubeđen sam, a i preko je potrebno se situacija smiri i da se vratimo normalnom životu“, kaže on.

Iako ovdašnji Srbi i zvanični Beograd osporavaju njegov, kao i legitimitet drugih gradonačelnika, on kaže da su „ovi izbori legalni u smislu zakona.“

„Raspisani su za sve građane i postojala je prilika da svi budu deo tog procesa i ja lično smatram da, iako imam mali broj glasova, postoji snaga legitimiteta na terenu“, kaže Peci.

Kao „službenicima države Kosovo, naša je obaveza i posao i da pružamo usluge lokalnom stanovništvu“, objašnjava smirenim glasom.

„Koje će rešenje biti pronađeno nije na nama, o tome će odlučiti republičke vlasti i nadamo se da će se to desiti brzo.“.

• Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske
• Novak Đoković o Kosovu: „Opet bih to uradio, izgleda da ne mogu bez drame na grend slemovima“
• KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova

Preko puta sedi Ljuljzim Peci, načelnik Kancelarije.

„U početku smo bili kancelarija za svašta, tako nas i zovu, bili smo kao most između Vlade Kosova i opštine Zvečan, održavali smo kontakt, bavili smo se svim problemima, radili su sa nama civilni službenici i gradonačelnik.

„I ranije je bilo nekih poteškoća, ali je sad sve vrlo komplikovano, pet meseci nismo dobili plate, trpe i robne usluge, zdravstvo, ljudi žive pod stresom i ovo nikome ne pomaže“, priča na srpskom jeziku.

U Kancelariji su stanovnici opštine Zvečan svih nacionalnosti, pored policijske stanice, mogli da izvade lične karte ili pasoše, i da registruju vozila.

„Ovakva situacija nikom ne odgovara“, ponavlja načelnik.

Novi izbori – izlaz iz krize?

Politički predstavnici Srba su upozoravali da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike na severu Kosova, prvenstveno zbog odbijanja prištinskih vlasti da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO).

Ova institucija, iako predviđena takozvanim Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, do danas nije osnovana.

Kosovski premijer Aljbin Kurti odbija osnivanje ZSO, smatrajući da je to put ka stvaranju srpske države na Kosovu, ali Brisel i Vašington su više puta jasno istakli da ta obaveza mora da bude ispunjena.

„Formiranjem ZSO bi se rešila kolektivna prava Srba, pre svega ekonomska i socijalna, naše komšije Albanci i mi treba da shvatimo da moramo zajedno da živimo“, govori Aleksandar Arsenijević.

Ovaj 31-godišnjak bio je jedini srpski kandidat na vanrednim izborima za gradonačelnika severnog dela Kosovske Mitrovice, ali se pre glasanja i on povukao.

„Rekao sam da ću povući kandidaturu ako se Srbi ne vrate u institucije i ako se ne krene sa razgovorima o ZSO, pošto se ništa od toga nije desilo, povukao sam kao što sam i obećao.

„Shvatili smo da izbori ne mogu da se održe u demokratskim uslovima i da građani pored svih dešavanja neće izaći“, objašnjava ovu odluku.

Nov izlazak na birališta uz učešće Srba, ali i formiranje ZSO, zahtevaju i međunarodni izaslanici za Kosovo, u cilju rešavanja aktuelne krize.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rkaže je da pre novih izbora treba da se obezbedi veća autonomija Srbima i formiranje Zajednice srpskih opština, što i dalje odbija kosovski premijer Aljbin Kurti.

„Međunarodna zajednica je bila čvrstog stava da se u opštine ne upada sa specijalnim jedinicama, a Kurti joj je ‘pljunuo’ u lice i ona mora da se umije i osvesti.

„Mora da primeni neke restriktivne mere, jer ovo što se sada dešava nije rešenje ni za koga“, smatra Arsenijević.

„Neka nas ostave na miru“

Na početku glavne ulice u Zvečanu je i nezvanično taksi stajalište.

Dragan godinama vozi taksi, od kada se iz južnog dela Kosovske Mitrovice preselio u Zvečan, jer su mu, kaže, „spalili“ kuću.

„Neko vreme se niko nikome nije mešao, kad su oni bili tamo, mi ovamo“, odmahuje rukom ka jugu.

Ne krije bes i ogorčenost.

„Svaki problem je rešiv, neka nas ostave na miru, nek’ se povuku sve dole ka jugu i eto ti rešenja“, dodaje odsečno.

Iznad stajališta je crkva, a tik uz nju je i zgrada Hitne pomoći.

Čuju se i glasovi iz bašte obližnjeg kafića.

Uska uličica iza oronulih kuća obraslih žbunjem vodi do zgrade opštine.

Nekoliko vojnika KFOR-a stoji ispred zgrade sa koje se vijori kosovska zastava.

Retko razgovaraju sa meštanima.

Okupljeni Srbi spas od vrućine traže pod crvenim suncobranima.

„Hej, jel ostajete“, kaže jedna starija žena.

„Tu smo mi, a vi?“, dopire glas sa druge strane.

Bodljikava žica je i dalje tu.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]