kosovo, kosovska policija

GEORGI LICOVSKI/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Nekoliko dana posle oružanih sukoba kosovske policije i grupe naoružanih muškaraca na severu Kosova, kosovska policija pretresala je objekte na severu Kosova, pretežno naseljenog Srbima, a ova akcija, kako navode, ima veze sa obračunom u selu Banjska.

Predstavnici policije rekli su novinarima da su, u saradnji sa međunarodnim snagama, pretresali objekte u severnom delu Kosovske Mitrovice i u obližnjim opštinama Zvečan i Zubin Potok.

Najnovija akcija Prištine usledila je posle ubistva pripadnika kosovske policije, a potom i još trojice naoružanih Srba u obračunu sa kosovskom policijom u selu Banjska, na severu Kosova.

Prethodnih dana, Priština i Beograd su razmenili optužbe optužbe oko povoda i motiva za jedan od najvećih incidenata poslednjih godina, a Zapad traži smirivanje napetosti i povratak dijalogu.

Uz posredstvo Brisela, ali i Amerike, Beograd i Priština godinama pokušavaju da nađu rešenje za kosovsku krizu, ali ni posle poslednje runde pregovora pre dve nedelje nema pomaka.

Šta je pretresala policija Kosova?

Kosovska policija saopštila da je uz sudski nalog pretresala ukupno pet lokacija u tri opštine na severu Kosova, i tvrdi da su kontrole izvršene u koordinaciji sa međunarodnim bezbednosnim snagama – Euleksom i Kforom.

Mediji na Kosovu prenose da su na meti bili objekti u vlasništvu Milana Radoičića, kontroverznog srpskom političara i biznismena sa severa Kosova, koga su ranije u Prištini označili kao vođu naoružane grupe koja se pre četiri dana sukobila sa policijom.

Portal Kossev je objavio da je policija u severnom delu Kosovske Mitrovice, pretresala objekat u kojem živi Radoičić, potpredsednik Srpske liste, najjače političke snage Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda.

Pretresan je i restoran Grej, takođe u vlasništvu Radoičića koji je od ranije pod američkim i britanskim sankcijama.

Kosovska policija pretresla je i bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, a direktor zdravstvene ustanove Zlatan Elek rekao je novinarima da u vešeraju i kotlarnici, osim što su obijena vrata, policija nije ništa pronašla.


Kako je izbio sukob?

kosovo, kosovska policija

Reuters/LAURA HASANI

U noći između subote i nedelje, grupa naoružanih muškaraca sukobila se sa kosovskom policijom.

Ubijen je jedan policajac i najmanje trojica naoružanih napadača, za koje je Beograd potvrdio da su Srbi.

Grupa od oko 30 naoružanih ljudi zabarikadirala se u manastiru dok je u njemu u poseti bila grupa vernika, kao i sveštenstvo.

Kosovska policija se sukobila sa njima i u obračunu su ubijena najmanje trojica napadača, a uhapšena su šestorica koji se terete za terorizam i napad na ustavni poredak Kosova.

Kurti je za napad na policiju okrivio „kriminalce koje sponzoriše Srbija“, rekavši da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd“.

Vučić je uzvratio, okrivljujući kosovskog premijera za višemesečne „provokacije“ i da je „jedina želja Kutija da uvuče Srbiju u sukob sa NATO“.

Još dvoje ljudi uhapšeno je tokom kasnijih pretraga terena.

U akciji policije zaplenjena je „veća količina oružja“, a u jednom od automobila pronađeni su dokumenti Milana Radoičića, rekao je ranije ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja.

Prethodno je Svečlja izneo tvrdnju tvrdi da je Radoičić, u uniformi i sa oružjem bio u manastiru Banjska i da je zapravo on predvodio naoružanu grupu.

Svečlja je na Fejsbuku objavio snimak dronom i tvrdi da se na njemu vidi Radoičić, sa naoružanom grupom ljudi koja se prethodno sukobila sa kosovskom policijom.

U intervjuu Radio-televiziji Srbije, dan posle ove tvrdnje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije odgovorio na pitanje da li je Radoičić bio u Banjskoj, ali je potvrdio da ga poznaje.

„Milan Radoičić se nikad nije skrivao i odgovoriće na pozive nadležnih organa.

„Nalazi se na teritoriji centralne Srbije, nije ranjen i nikada se nije odrekao svojih drugova i momaka, on sebe smatra borcem za slobodu, ali ima pitanja na koja će morati da odgovori.“

Radoičić je od ranije pod američkim i britanskim sankcijama – više o tome pročitajte u posebnom tekstu BBC-ja.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je na Fejsbuk stranici prethodno izneo tvrdnju da je Vučić na sastanku u Briselu 2. maja rekao da će Milan Radoičić „postati srpski Adem Jašari“.

Adema Jašarija, koji je ubijen u sukobu sa srpskom policijom 1998. godine, kosovski Albanci vide kao heroja, dok ga Srbi smatraju teroristom.

U posebnom tekstu BBC-ja možete da pročitate više o Ademu Jašariju.

Kosovo traži od Srbije da preda šestoricu Srba za koje Priština tvrdi da su učestvovali u napadu a trenutno se nalaze u bolnici u Novom Pazaru, prenela je Koha ditore.

U Prištini su potom počela saslušanja uhapšenih tokom sukoba, a određen je jednomesečni pritvor Srbinu V. T. saslušanom u bolnici, prenela je Radio-televizija Srbije.

Svima se na teret stavljaju krivična dela pripremanje terorističkih napada i napad na ustavni poredak i bezbednost Kosova.


Pogledajte video:

Priština i Beograd razmenjuju optužbe, a napetosti na Kosovu se ne smiruju.
The British Broadcasting Corporation

Vučić je u intervjuu RTS-u 27. septembra prvi put zvanično naveo prezimena ubijenih Srba koji su učestvovali u razmeni vatre sa kosovskom policijom: Nedeljković, Milenković i Mijailović.

„Za mene, kao predsednika Srbije, ti ljudi nikad neće biti teroristi.

„Da li opravdavam ubistvo policajca, koji inače po Briselskom sporazumu ne bi smeo tu ni da bude? Nikako ne opravdavam i za to će naši organi preduzimati određene korake“, najavio je Vučić.

Kurti je ranije objavio fotografije oružja i opreme za koje tvrdi da su zaplenjeni u policijskoj akciji, dodajući da „nema sumnje da su napadači radili uz podršku države (Srbije)“.

„Srbija mora da odgovara za podržavanje terorističkog nasilja na teritoriji Kosova“, poručio je Kurti.

Novi sukobi na Kosovu dogodili su se samo deset dana nakon što su se Vučić i Kurti poslednji put sastali u Briselu, gde su pregovori još jednom dospeli u ćorsokak.

Srbi, Kosovo, napadi na Kosovu

GEORGI LICOVSKI/EPA-EFE/REX/Shutterstock
U severnom delu Kosovske Mitrovice Srbi odaju počast sunarodnicima ubijenim u obračunu sa kosovskom policijom
Srbi, Kosovo, napadi na Kosovu

Reuters/OGNEN TEOFILOVSKI
Srbi, Kosovo, napadi na Kosovu

Reuters/OGNEN TEOFILOVSKI
Žena ljubi fotografiju jednog od ubijenih Srba
Srbi, Kosovo, napadi na Kosovu

Reuters/OGNEN TEOFILOVSKI
Supruga jednog od ubijenih Srba

Šta je prethodilo najnovijem sukobu?

Napetosti na Kosovu su naglo porasle u maju ove godine posle lokalnih izbora na kojima su etnički Albanci izabrani za gradonačelnike nekoliko gradova na severu sa srpskom većinom.

Srbi su, uz podršku Beograda, te izbore bojkotovali, a novi predsednici opština iz redova Albanaca dobili su tek nekoliko procenata glasova, pa je i EU ocenila da se izbori ne mogu smatrati legitimnim.

Srbi su bojkotovali izbore jer kosovske vlasti još nisu pristale na stvaranje Zajednice srpskih opština, predviđeno ranijim sporazumima Beograda i Prištine uz posredovanje EU.

Prethodno su se Srbi povukli iz svih institucija na Kosovu, ali i iz policije koja je mešovita.

Kada su novoizabrani gradonačelnici iz redova Albanaca, uz intervenciju policije, došli do zgrada opština na severu Kosova, Srbi su se pobunili i izbili su neredi.

Oko 700 vojnika KFOR-a poslato je u Zvečan, a u sukobima koji su usledili povređeno je oko 30 pripadnika mirovnih snaga i više od 50 srpskih demonstranata.

Do novih nesuglasica došlo je 14. juna, kada su srpske bezbednosne snage uhapsile trojicu kosovskih policajaca.

Oni su uhapšeni u uniformama i sa oružjem na teritoriji centralne Srbije, saopšteno je iz Beograda, dok su prištinske vlasti tvrdile da je to bilo na teritoriji Kosova.

Trojica muškaraca su 12 dana kasnije puštena da se brane sa slobode, a terete se da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Predstavnici Srbije i Kosova godinama pregovaraju o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i pored potpisanih sporazuma u Briselu i Ohridu, nema napretka.


Nemiri na Kosovu: Sukob demonstranata i KFOR-a u Zvečanu, protest u Beogradu
The British Broadcasting Corporation

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari