Sukobi na Kosovu: Milan Radoičić pušten na slobodu dan posle saslušanja zbog pucnjave na severu Kosova

Dan pošto je saslušan i priveden u Beogradu zbog smrtonosne pucnjave na severu Kosova, u kojoj je prema sopstvenom priznanju učestvovao, Milan Radoičić, kontroverzni biznismen i političar, pušten je na slobodu, saopštio je sud.

Viši sud je odbio zahtev tužilaštva za određivanjem pritvora, ali mu je zabranjeno da napušta Srbiju i ide na Kosovo, a oduzet mu je i pasoš.

Vlasti u Srbiji privele su Radoičića više od 10 dana posle sukoba u selu Banjska na severu Kosova u kojima je najpre ubijen kosovski policajac, a potom i trojica naoružanih Srba.

Radoičić, za koga su vlasti u Prištini od početka tvrdile da je bio u Banjskoj, naoružan i u vojnoj opremi, prethodno je priznao da je bio na Kosovu u vreme sukoba i da je organizovao naoružanu grupu koja se sukobila sa kosovskom policijom.

U ranijem obraćanju javnosti preko advokata, Radoičić je izneo tvrdnju i da „Beograd ništa nije znao“ o njegovom boravku na Kosovu.

Najnoviji sukobi na Kosovu usledili su posle godina napetosti između Beograda i Prištine nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, što Srbija ne priznaje.

Uz posredstvo Brisela, ali i Amerike, Beograd i Priština godinama pokušavaju da nađu rešenje za kosovsku krizu, ali ni posle poslednje runde pregovora sredinom septembra nema pomaka.

• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• Paralelne institucije na Kosovu: „To proizvodi nove generacije koje samo znaju da mrze“
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo

Dok Priština tvrdi da je namera Beograda da prebaci vojsku na Kosovo i anektira ga, vlasti u Srbiji to odlučno negiraju, a glavni komandant vojske kaže da ni 14.000 ljudi, koliko je sada raspoređeno na jugu Srbije, uz Kosovo, ne bi mogli da izvrše tako složen vojnički zadatak.

Sjedinjene Države su prethodno zatražile od Srbije da povuče „velike vojne snage“ sa granice sa Kosovom, na šta je Vučić rekao da izveštaji da Srbija „gomila“ vojsku blizu Kosovu „nisu bili u potpunosti tačni“ i potvrdio da je broj trupa smanjen na uobičajeni nivo.

„Ako je tačno, bio bi to dobrodošao korak“, rekao je Metju Miler, portparol Stejt departmenta.

Srpska vojska i policija nemaju pristup Kosovu od 1999. godine i Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije, pokrenuto da bi se zaustavili napadi srpskih snaga na kosovske Albance.

Radoičić negirao krivicu na saslušanju

Nekoliko dana nakon što se posredstvom advokata obratio javnosti i priznao da je organizovao naoružanu grupu ljudi na severu Kosova, MUP Srbije je priveo Radoičića.

Prethodno je policija pretresla stan i druge prostorije Radoičića koji je potom, uz krivičnu prijavu, priveden u Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Na saslušanju pred sudom, Radoičić je negirao krivicu.

On se tereti za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materijala i teška dela protiv opšte sigurnosti, saopštilo je prethodno Tužilaštvo.

Iz Tužilaštva je saopšteno da se Radoičić tereti da je u periodu od devet meseci ove godine nabavljao oružje iz Bosne i Hercegovine, koje je potom prenosio i skladištio na Kosovu, da bi 24. septembra sopstvenim radnjama ljude u selu Banjska doveo u opasnost.

Odbijajući zahtev tužilaštva da mu odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva, Viši sud u Beogradu je saopštio da će Radoičiću biti određen pritvor ako bude prekršio uslove puštanja na slobodu.

Radoičić, doskorašnji potpredsednik Srpske liste, partije kosovskih Srba bliske zvaničnom Beogradu, od ranije je pod američkim i britanskim sankcijama – više o tome pročitajte u posebnom tekstu BBC-ja.

U posrednom obraćanju preko advokata, Radoičić je između ostalog naveo da je „sa sunarodnicima 24. septembra došao na sever Kosova sa namerom da ohrabri srpski narod u pružanju otpora režimu Aljbina Kurtija (kosovskog premijera)“ i „ostvari san o slobodi srpskog naroda“.

Radoičić je u pismu naveo i da je kosovski policajac Afrim Bunjaku „slučajno nastradao“.

Dan pre privođenja Radoičića u Beogradu Vučić je u intervjuu za CNN rekao, ne pominjući direktno Radoičića, da će srpsko tužilaštvo „uraditi svoj posao“.

„Srbija će pozvati na odgovornost sve koji su počinili krivična dela, a nađu se na našoj teritoriji. On (Radoičić) je dostupan i na našoj je teritoriji“, rekao je Vučić.

‘Radoičić kao Pablo Eskobar’

Radoičićevom priznanju u petak, 29. septembra, prethodila je akcija kosovske policije koja je pretresala objekte na severu Kosova.

Specijalni tužilac Naim Abazi je za portal Kossev potvrdio je da je akcija bila usmerena „na imovinu koja je identifikovana kao vlasništvo Milana Radoičića“.

Pogledajte snimak portala Kossev.

Priština je objavila i pretres luksuznog objekta na obali jezera Gazivode na Kosovu, tvrdeći da pripada Radoičiću, prenosi Koha ditore.

Svečlja je tada uporedio Radoičića sa Pablom Eskobarom, kolumbijskim narko dilerom, jednim od najopasnijih kriminalaca svih vremena.

Kosovski ministar policije je rekao da luksuz objekata dokazuje da su „Radoičić i njegovi saradnici postali multimilioneri pod maskom branilaca građana“.

Posle sukoba u Banjskoj na teritoriji Kosova, zvanična Priština je objavila snimak dronom iz manastira Banjska na kojem se vidi naoružana grupa ljudi, tvrdeći da je na snimku i Radoičić.

Kurti je za napad na policiju okrivio „kriminalce koje sponzoriše Srbija“, rekavši da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd“.

Vučić je uzvratio, okrivljujući kosovskog premijera za višemesečne „provokacije“ i da je „jedina želja Kurtija da uvuče Srbiju u sukob sa NATO“.

Još dvoje ljudi uhapšeno je tokom kasnijih pretraga terena i na teret im se stavljaju krivična dela pripremanje terorističkih napada i napad na ustavni poredak i bezbednost Kosova.

U akciji policije zaplenjena je „veća količina oružja“.

Pogledajte video: Sukobi u Banjskoj u 90 sekundi

Kurti je potom rekao da je na osnovu „konfiskovanih dokumenata, kosovska policija potvrdila da je teroristički napad bio deo većeg plana da se anektira sever Kosova koordinisanim napadima sa 37 položaja.“

„Usledilo bi uspostavljanje koridora do Srbije kojim bi se omogućilo snabdevanje oružjem i ljudstvom“, napisao je Kurti na društvenoj mreži Iks.

Međutim, general Milan Mojsilović, načelnik generalštaba Vojske Srbije, odbacio je ove optužbe.

„Ja 37 godina nosim uniformu i smatram sebe za čoveka koji ima određeno vojničko iskustvo.

„Ako mene pitate, i 14.000 pripadnika je malo za tako složen zadatak“, rekao je on.

Vašington i Brisel zabrinuti zbog aktivnosti srpske vojske

U petak je Džon Kirbi, portparol Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće, opisao „veliko gomilanje srpskih snaga“ u vidu sofisticiranih tenkova i artiljerije kao nešto što „vodi ka destabilizaciji“.

„To je zabrinjavajuće. Pozivamo Srbiju da povuče te snage sa granice“, rekao je Kirbi.

On kaže da se gomilanje snaga desilo tokom prethodne sedmice, ali da razlog nije najjasniji.

Pozive da se srpska vojska povuče uputili su i zvaničnici EU.

Vučić je u intervjuu za Fajnenšel tajms odbacio ove tvrdnje.

„Čista je laž da Srbija šalje trupe na administrativnu liniju. Srbija ne bi od toga imala nikakve koristi jer bi to ugrozilo njenu poziciju u dijalogu sa Prištinom koji vodi Evropska unija“, rekao je Vučić u intervjuu za Fajnenšel tajms.

„Šta bi bila ideja? Da uništimo sopstvenu poziciju koju smo gradili godinu dana, da je uništimo u danu? Srbija ne želi rat.“

Miloš Vučević, ministar odbrane Srbije, tvrdi da postoji visok nivo koordinacije aktivnosti sa međunarodnim snagama.

„Ukoliko vojska dobije naredbu od predsednika Srbije kao vrhovnog komandanta da njene jedinice uđu na teritoriju Kosova i Metohije kao deo Srbije, vojska će takav zadatak izvršiti efikasno, profesionalno i uspešno.

„A i tada bi to prethodno najavili komandi Kfora, ne bismo radili ništa iza leđa“, rekao je on na konferenciji za novinare.

U međuvremenu je britanska vlada najavila slanje dodatnih 600 vojnika na Kosovo, u sastav Kfora.

Šta je prethodilo najnovijem sukobu?

Napetosti na Kosovu su naglo porasle u maju 2023. posle lokalnih izbora na kojima su etnički Albanci izabrani za gradonačelnike nekoliko gradova na severu sa srpskom većinom.

Srbi su, uz podršku Beograda, te izbore bojkotovali, a novi predsednici opština iz redova Albanaca dobili su tek nekoliko procenata glasova, pa je i EU ocenila da se izbori ne mogu smatrati legitimnim.

Srbi su bojkotovali izbore jer kosovske vlasti još nisu pristale na stvaranje Zajednice srpskih opština, predviđeno ranijim sporazumima Beograda i Prištine uz posredovanje EU.

Prethodno su se Srbi povukli iz svih institucija na Kosovu, ali i iz policije koja je mešovita.

Kada su novoizabrani gradonačelnici iz redova Albanaca, uz intervenciju policije, došli do zgrada opština na severu Kosova, Srbi su se pobunili i izbili su neredi.

Oko 700 vojnika KFOR-a poslato je u Zvečan, a u sukobima koji su usledili povređeno je oko 30 pripadnika mirovnih snaga i više od 50 srpskih demonstranata.

Do novih nesuglasica došlo je 14. juna, kada su srpske bezbednosne snage uhapsile trojicu kosovskih policajaca.

Oni su uhapšeni u uniformama i sa oružjem na teritoriji centralne Srbije, saopšteno je iz Beograda, dok su prištinske vlasti tvrdile da je to bilo na teritoriji Kosova.

Trojica muškaraca su 12 dana kasnije puštena da se brane sa slobode, a terete se da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

• Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova dve nedelje posle najnovijih sukoba
• Kosovski policajci koje je uhapsila Srbija pušteni da se brane sa slobode i predati Kosovu

Predstavnici Srbije i Kosova godinama pregovaraju o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i pored potpisanih sporazuma u Briselu i Ohridu, nema napretka.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]