Tri dana posle oružanih sukoba kosovske policije i grupe naoružanih muškaraca na severu Kosova, Beograd i Priština nastavljaju da razmenjuju optužbe oko povoda i motiva za jedan od najvećih incidenata poslednjih godina.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put je zvanično naveo prezimena ubijenih Srba koji su učestvovali u razmeni vatre sa kosovskom policijom: Nedeljković, Milenković i Mijailović.
„Za mene, kao predsednika Srbije, ti ljudi nikad neće biti teroristi.
„Da li opravdavam ubistvo policajca, koji inače po Briselskom sporazumu ne bi smeo tu ni da bude? Nikako ne opravdavam i za to će naši organi preduzimati određene korake“, najavio je Vučić.
Premijer Kosova Aljbin Kurti objavio je fotografije oružja i opreme za koje tvrdi da su zaplenjeni u policijskoj akciji, dodajući da „nema sumnje da su napadači radili uz podršku države (Srbije)“.
„Srbija mora da odgovara za podržavanje terorističkog nasilja na teritoriji Kosova“, poručio je Kurti.
Novi sukobi na Kosovu dogodili su se samo deset dana nakon što su se Vučić i Kurti poslednji put sastali u Briselu, gde su pregovori još jednom dospeli u ćorsokak.
- Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
- Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
- Paralelne institucije na Kosovu: „To proizvodi nove generacije koje samo znaju da mrze“
- Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
Dok Priština i Beograd razmenjuju optužbe, međunarodni zvaničnici osuđuju napad na kosovsku policiju i traže hitan povratak dijalogu koji već godinama ne daje velike pomake.
Derek Šole, zvaničnik američkog Stejt departmenta pozvao je na hitno ponovno uspostavljanja mira i povratka dijalogu uz pomoć EU, a Kristofer Hil, američki ambasador u Srbiji, kaže da će međunarodna zajednica zahtevati dodatne napore da se dođe do uzroka cele situacije.
Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke, poručila je da „Srbija mora nedvosmisleno da pozove na uzdržanost od nasilja“.
Ko je predvodio oružanu grupu kosovskih Srba?
Dželjalj Svečlja, kosovski ministar unutrašnjih poslova, tvrdi da je Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste, u uniformi i sa oružjem bio u manastiru Banjska i da je zapravo on predvodio naoružanu grupu.
Svečlja je na Fejsbuku objavio snimak dronom i tvrdi da se na njemu vidi Radoičić, prenela je Koha ditore.
Predsednik Srbije nije odgovorio na pitanje da li je Radoičić bio u Banjskoj, ali je potvrdio da ga poznaje.
„Milan Radoičić se nikad nije skrivao i odgovoriće na pozive nadležnih organa.
„Nalazi se na teritoriji centralne Srbije, nije ranjen i nikada se nije odrekao svojih drugova i momaka, on sebe smatra borcem za slobodu, ali ima pitanja na koja će morati da odgovori.“
Radoičić je od ranije pod američkim i britanskim sankcijama – više o tome pročitajte u posebnom tekstu BBC-ja.
Dan kasnije, Kurti je na Fejsbuk stranici izneo tvrdnju da je Vučić na sastanku u Briselu 2. maja rekao da će Milan Radoičić „postati srpski Adem Jašari“.
Adema Jašarija, koji je ubijen u sukobu sa srpskom policijom 1998. godine, kosovski Albanci vide kao heroja, dok ga Srbi smatraju teroristom.
U posebnom tekstu BBC-ja možete da pročitate više o Ademu Jašariju.
Kako je izbio sukob?
U noći između subote i nedelje, grupa naoružanih muškaraca sukobila se sa kosovskom policijom.
Ubijen je jedan policajac i najmanje trojica naoružanih napadača, za koje je Beograd potvrdio da su Srbi.
Grupa od oko 30 naoružanih ljudi zabarikadirala se u manastiru dok je u njemu u poseti bila grupa vernika, kao i sveštenstvo.
Kosovska policija se sukobila sa njima i u obračunu su ubijena najmanje trojica napadača, a uhapšena su šestorica koji se terete za terorizam i napad na ustavni poredak Kosova.
Još dvoje ljudi uhapšeno je tokom kasnijih pretraga terena.
Dani žalosti u Srbiji i među Srbima na Kosovu
U Srbiji, ali i na severu Kosova, među srpskim stanovništvom, proglašeni su dani žalosti u znak poštovanja prema Srbima ubijenim u obračunu sa kosovskom policijom.
Vlada Srbije je saopštila da je proglasila Dan žalosti 27. septembra „povodom tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji“.
Prema Zakonu o Danu žalosti, on se može proglasiti „posle naročito teške nesreće koja za posledicu ima smrt, ranjavanje, ili teško oštećenje zdravlja većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti visokog državnog funkcionera.
„Dan žalosti može se proglasiti i u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kad vlada tako proceni“, piše u aktu.
Zbog nastradalih u obračunu, na severu Kosova je proglašena trodnevna žalost, a na Kosovu je, odlukom predsednice Vjose Osmani ponedeljak bio dan žalosti, u čast ubijenog pripadnika kosovske policije Afrima Bunjakua.
Šta je saopštila kosovska policija i koliko je ljudi uhapšeno?
U akciji policije zaplenjena je „veća količina oružja“, a u jednom od automobila pronađeni su dokumenti Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, rekao je ministar unutrašnjih poslova Kosova
Svečlja je rekao i da „imaju obaveštajna saznanja da je on bio vođa grupe koja je napala kosovsku policiju“.
Kosovo traži od Srbije da preda šestoricu Srba za koje Priština tvrdi da su učestvovali u napadu a trenutno se nalaze u bolnici u Novom Pazaru, prenela je Koha ditore.
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju saopštila je da je uhapšeno troje radnika kompleksa „Rajska banja“, dok su iz kosovske policije potvrdili hapšenje dve osobe koje su, kako tvrde, povezane sa oružjem otkrivenim u vozilu parkiranom pored ovih objekata“.
U Prištini su u utorak počela saslušanja uhapšenih tokom sukoba, a određen je jednomesečni pritvor Srbinu V. T. saslušanom u bolnici, prenela je Radio-televizija Srbije.
Svima se na teret stavljaju krivična dela pripremanje terorističkih napada i napad na ustavni poredak i bezbednost Kosova.
Kosovski premijer Kurti okrivio je za upad „kriminalce koje sponzoriše Srbija“, rekavši da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd“.
Predsednik Srbije Vučić je uzvratio, okrivljujući Kurtija za višemesečne „provokacije“.
- Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
- Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
- Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
Šta je prethodilo najnovijem sukobu?
Napetosti na Kosovu su naglo porasle u maju ove godine posle lokalnih izbora na kojima su etnički Albanci izabrani za gradonačelnike nekoliko gradova na severu sa srpskom većinom.
Srbi su, uz podršku Beograda, te izbore bojkotovali, a novi predsednici opština iz redova Albanaca dobili su tek nekoliko procenata glasova, pa je i EU ocenila da se izbori ne mogu smatrati legitimnim.
Srbi su bojkotovali izbore jer kosovske vlasti još nisu pristale na stvaranje Zajednice srpskih opština, predviđeno ranijim sporazumima Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
Prethodno su se Srbi povukli iz svih institucija na Kosovu, ali i iz policije koja je mešovita.
Kada su novoizabrani gradonačelnici iz redova Albanaca, uz intervenciju policije, došli do zgrada opština na severu Kosova, Srbi su se pobunili i izbili su neredi.
Oko 700 vojnika KFOR-a poslato je u Zvečan, a u sukobima koji su usledili povređeno je oko 30 pripadnika mirovnih snaga i više od 50 srpskih demonstranata.
Do novih nesuglasica došlo je 14. juna, kada su srpske bezbednosne snage uhapsile trojicu kosovskih policajaca.
Oni su uhapšeni u uniformama i sa oružjem na teritoriji centralne Srbije, saopšteno je iz Beograda, dok su prištinske vlasti tvrdile da je to bilo na teritoriji Kosova.
Trojica muškaraca su 12 dana kasnije puštena da se brane sa slobode, a terete se da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
- Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova dve nedelje posle najnovijih sukoba
- Kosovski policajci koje je uhapsila Srbija pušteni da se brane sa slobode i predati Kosovu
Predstavnici Srbije i Kosova godinama pregovaraju o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i pored potpisanih sporazuma u Briselu i Ohridu, nema napretka.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
