Supermen i Kristofer Riv: Dan kada smo poverovali da čovek može da leti

„Pogledajte gore na nebu!“

„To je ptica!“

„To je avion“

„To je….“

Znate već ko.

Godinama već znate ko je brži od metka, čovek od čelika i, iako ne prvi, onda svakako najpoznatiji superheroj na svetu – Supermen.

Od nastanka stripa, davne 1938. godine, ljubitelji Supermena znali su za njegovu nadljudsku snagu, rendgenski vid, ledeni dah i sposobnost letenja.

Znali su sve to, kao činjenice, ali isključivo u domenu fikcije, stripa, radijskih emisija i ne naročito uverljivih televizijskih serija.

Međutim, tek su 15. decembra 1978. godine ljudi zapravo poverovali da čovek može da leti, baš kao što im je to i obećavao reklamni slogan za Supermena.

• Supermen jednom nedeljno: 20 godina serija Smolvil
• Viktor Bogdanović: Čovek koji je Supermena doveo u Srbiju
• Novi Supermen je biseksualac
• Prvi strip o Supermenu prodat za više od tri miliona dolara

„Odmah da razjasnimo: Žice se ne vide i specijalni efekti su zaista spektakularni“, bilop je prvo što je napisao filmski kritičar Holivud Reportera Ron Penigton napisao..

Kada su videli Kristofera Riva kako u crveno-plavom kostimu, sa ogromnim S nasred grudi, nadleće Metropolis, ljubitelji superheroja, filmofili, pa čak i povremeni posetioci bioskopa poverovali su ne samo da čovek može da leti, već i da je, od tog trenutka, na filmskom platnu sve moguće, i da ni nebo više nije granica.

Letenje, držanje helikoptera u jednoj ruci, pa čak i promena smera u kojem se Zemlja rotira delovalo je lako.

Što ne znači da je posao reditelja Ričarda Donera, kao i ekipe zadužene za specijalne efekte, bio imalo lak.

Stripovi se tada još nisu smatrali ozbiljnim štivom – niko ih nije nazivao grafičkim novelama – dok superherojski film kao žanr nije garantovao naklonost kritičara, a kamoli uspeh na blagajnama kao danas, u 21. veku.

Ipak, Supermen je uspeo da osvoji srca kritičara i publike, zaradivši ukupno 300 miliona dolara (milijardu i devet miliona dolara prema današnjoj vrednosti te valute) i postavši ne samo prvi blokbaster zasnovan na stripu, već i jedan od najboljih superherojskih filmova svih vremena.

A za takav uspeh je bilo potrebno mnogo truda, malo sreće i, po svemu sudeći, jedan kreativan Jugosloven.

Izbor reditelja

Kada su producenti Aleksandar i Ilija Salkind rešili da naprave film o Supermenu, imali su sve što njihove kolege treba da imaju – ideju, smelost i novac (donekle), ali ne i distributera.

Uspeli su da ubede kompaniju Vorner Bros da distribuira film, ali bez obaveze finansiranja.

Salkindi su zato imali težak zadatak: da snime dovoljno atraktivan film koji bi se dopao čelnicima Vorner Brosa, što je značilo da je finansijski rizik bio ogroman.

Znali su da moraju da angažuju nekog od velikana, pa su tako u opticaju bili reditelji „Divlje horde“ (The Wild Bunch) Sem Pekinpo i „Isterivača đavola“ (The Exorcist) Vilijam Fridkin.

Na kraju su se odlučili za Gaja Hamiltona, koji se proslavio režiranjem filmova o Džejmsu Bondu.

Supermen je isprva trebalo da bude sniman u Rimu, ali je zarad smanjenja troškova produkcija prebačena u London.

A onda se rodio i prvi problem.

Hamilton je bio engleski poreski izgnanik, što je značilo da je u Velikoj Britaniji mogao da provodi svega šezdeset dana godišnje.

Kako je bilo sigurno da će produkcija trajati duže, započeta je potraga za novim rediteljem.

„’Radim na Supermenu. Nemam reditelja i platiću te milion dolara’, rekao mi je Aleksandar Salkind“, prisećao se Ričard Doner u razgovoru za Holivud Reporter 2016. godine.

Doner se nešto ranije proslavio filmom „Predskazanje“ (The Omen), a milion dolara je bila pozamašna suma.

„Pitao sam ga koliko filmova planira, i rekao mi je ‘Dva. Imam Marlona Branda na nekoliko nedelja i Džina Hekmana i počinjemo sa snimanjem tad i tad“, rekao je Doner.

Salkind mu je rekao da ima i scenario koji je „savršen“.

Sat kasnije, na vrata mu je zazvonio dostavljač sa poprilično obimnim tekstom u rukama i kostimom Supermena.

• Betmen: 80 godina Mračnog viteza
• Marvel slavi 80. rođendan: Od ivice bankrota do milijardi na blagajnama
• Zašto nam više nisu potrebni superheroji
• Inspiracija za superheroje – Saznajte ko je podario moći Supermenu, Spajdermenu i Čudesnoj ženi

Od autora Kuma, do grupe autora

Producenti su, normalno, želeli poznatog scenaristu na projektu, pa su angažovali Marija Puza, jednog od scenariste Kuma i autora istoimenog romana.

Puzo je proveo neko vreme sa urednicima izdavačke kuće DC Komiks kako bi se upoznao sa Supermenovim svetom i napisao scenario koji se, navodno, prostirao na 500 strana i dva filma.

Ali kvantitet nije nužno garantovao i kvalitet, i Doner je zahtevao da se scenario prepravi.

„Odrastao sam na Supermenu. Postojao je čitav period mog života kada sam čitao Supermena.

„Kada sam pročitao scenario, pomislio sam ‘Čoveče, ako snime ovaj film, uništiće legendu o Supermenu’. Tako sam rešio da ga ja uradim, samo kako bih ga odbranio“, rekao je reditelj.

U pomoć je pozvao Toma Menkijevica, scenaristu Bond filma „Živi i pusti druge da umru“ (Live and Let Die), s kojim je, nakon kraćeg ubeđivanja – između ostalog, i trk po dvorištu u kostimu Supermen, počeo da prerađuje filmsku priču.

Na scenariju su kasnije radili i Dejvid i Lezli Njuman, kao i Robert Benton.

Potraga za Supermenom: U trci Stalone, Redford, pa čak i Muhamed Ali

Izdavačka kuća DC Komiks zahtevala je da Supermen izgleda kako su njeni ljudi zamislili, ali i listu unapred „odobrenih“ glumaca koji bi mogli da se nađu u toj ulozi.

Na listi su se navodno našle sve najveće zvezde 1970-ih: Silvester Stalone, Dastin Hofman, Stiv Mekvin, Robert Redford, Al Paćino, Pol Njuman i Muhamed Ali.

Ali Ričard Doner je sve njih smatrao pogrešnim izborom.

Reditelj je bio ubeđen da niko ne bi verovao u Stalonea kada bi ga video u kostimu Supermena, jer ne bi videli fiktivnog lika, već filmsku zvezdu.

Zato je insistirao da glavnu ulogu treba da dobije skoro pa anonimus, potez koji će godinama kasnije ponoviti mnogi reditelji pri izboru glumaca za novije interpretacije Čoveka od čelika.

Savršeni Supermen

Tako se na radaru našao Kristofer Riv, izvrstan pozorišni glumac.

Doner ga je gledao u predstavi u kojoj Riv tumači dve uloge, oca i sina, i baš ga je taj dualitet prilikom izvođenja ubedio da je savršen izbor kako za Supermena, tako i za Klarka Kenta.

Međutim, njegova građa je bila minus jer, verovali ili ne, Kristofer Riv je tada bio mršav.

„Pre nego što sam počeo da se bavim glumom, bio sam baš napucan“, rekao mu je Riv.

„Ako sam smršao 20 kila, mogu i da ih vratim.“

Riv je potom ušao u strogi režim ishrane i treninga, zajedno sa bodibilderom Dejvidom Prauzom, u Holivudu poznatom kao čovekom unutar kostima Darta Vejdera iz Ratova zvezda.

Za samo šest nedelja, Supermen kakvog danas znamo stajao je ispred produkcijskog tima.

Kripton-Metropolis: Ko su bili ostali glumci?

Mnogo pre Kristofera Riva, na scenu su stupili veliki igrači koji je trebalo da, pored sjajnih izvedbi, daju kredibilitet superherojskom filmu.

Marlon Brando bio je jedna od prvih holivudskih faca koja je potpisala ugovor.

Tumačio je lik Džora-Ela, Supermenovog oca, koji je pokušao da upozori stanovnike planete Kripton na nadolazeću opasnost i uspeo da spasi i pošalje sina Kal-Ela u dubine galaksije, kako bi postao zaštitnik Zemlje.

Iako su mnogi mislili da će Brando biti izuzetno težak za saradnju, Doner ga se sećao kao velikog profesionalca.

„Bio je potpuno prisutan, uvek na vreme i nije bio naporan. Tačno je da smo morali da lepimo njegov tekst na grudi drugih glumaca, ali on bi rekao ‘Ne želim da ga čitam kao da sam ga pročitao hiljadu puta pre toga. Prvi put kada ga pročitam, biće iskreno.’

„I uspelo mu je. Bio je najbolji. Bio je Marlon Brando“, seća se Doner.

Džin Hekman je bio savršen Leks Lutor, „najveći kriminalni um svih vremena“ kako je to njegov lik umeo da kaže.

A njegovo odbijanje da se obrije ili čak nosi kapu koja bi imitirala ćelavost dovelo je do sjajnog komičnog efekta, kako Leks Lutor gotovo u svakoj novoj sceni nosi drugu poruku, što ukazuje na njegov gubitak kose.

I Margo Kider, koja je, nenamerno se saplevši, dobila ulogu Lois Lejn, reporterke Dejli Planeta i Supermenove ljubavi.

Njena oštrina na rečima, kako usmeno tako i za pisaćom mašinom, i prirodna smotanost – jer je Doner terao da glumi bez sočiva za vid – pomogli su joj da bude savršena Lois Lejn.

Jugosloven koji je izumeo letenje

Naravno, najveći izazov je bio učiniti letenje uverljivim.

Pre dugometražnog filma, postojale su televizijske serije o Supermenu u kojima je bilo letenja ali ono, zbog dostupne tehnologije i budžeta produkcija, nije izgledalo najbolje.

Producenti Supermena, rešeni da uštede što više novca, isprva su želeli da koriste slične metode snimanja.

„Pogledao sam test snimke i rekao im da je grozno. Letenje je izgledalo kao u lošoj TV seriji, kao da letite na dasci“, seća se Doner.

„Pozvao sam producente i rekao im ‘Slušajte, možda ovo neće funkcionisati, moramo da počnemo iz početka’, na šta su mi odgovorili: ‘Ne, ne, sve što imaš je odlično’.“

Ali nije bilo, a Doner se nameračio da dokaže nešto što će koju godinu kasnije postati zvanični slogan filma.

„Poverovaćete da čovek može da leti.“

Tim za specijalne efekte morao je praktično da osmisli novi način snimanja, kako bi letenje izgledalo što realnije.

Tada na scenu stupa Zoran Perišić.

Rođen u Zemunu, odrastao u Prokuplju, a karijeru je gradio na velikim filmovima britanske i američke produkcije.

Perišić je osmislio sistem vizuelnog efekta dualnog zuma, Zoptik, prvi put korišćen upravo prilikom scena letenja u Supermenu.

Kada je pokazao sistem Doneru, reditelj je odmah nazvao Salkinda tražeći dodatnih 25.000 dolara za razvijanje ove tehnologije, ali je producent odbio.

Ali kompanija Vorner Bros nije, i glavešine su rešile da ulože u novu tehnologiju.

Kada je Supermen prvi put poleteo, filmska ekipa je zanemela.

„Nekoliko ljudi iz odeljenja za letenje je počelo da plače, jer je bilo toliko dobro“, priseća se Doner.

Perišić je za izum Zoptika godinama kasnije dobio počasnog Oskara za tehnička dostignuća.

A nakon letenja, usledilo je i nošenje helikoptera, prizemljavanje putničkog aviona, bušenje rupa u asfaltu telom i menjanje smera Zemljine rotacije.

Supermen je bio pravi vizuelni spektakl i postavio nebeski visoke standarde za predstojeće superherojske filmove.

Supermen: Nekad i sad

Baš kao da je i stvaran čovek sleteo sa neba, film Supermen je neverovatnom brzinom i jednakim intenzitetom oduševio kritičare i publiku.

Sama uvodna špica, sačinjena od imena glumaca i filmske ekipe koja putuju kroz galaksiju uz muziku Džona Vilijamsa, najavljivala je blokbaster.

Sve što je usledilo smatrano je remek-delom.

Pohvale su pljuštale na sve strane – za glumce, režiju, vizuelne efekte, ali i za priču.

„Supermen je pravo uživanje, čudesna kombinacija svih dobrih starih stvari koje nam zapravo nikada ne dosade: avanture i romanse, heroja i zlikovaca, potresnih specijalnih efekata i – znate čega još? Humora.

„To me je iznenadilo više od svega, da je ovaj visokobudžetni ep, kome je trebalo pola decenije da stigne do platna, mogao inteligentno da sa našali na sopstveni račun“, napisao je kritičar Rodžer Ebert nakon premijere.

Ali uz sav humor, film ni u jednom trenutku nije prost niti naivan, i možda u tome leži njegova snaga.

Kritičar Ron Penington smatra da je upravo humor i to kako ljudi reaguju na pojavu Supermena učinio film realističnijim.

„Ovo nije crtani film, uprkos stripovskom poreklu junaka. Stvarnost se održava kroz doziranje humora oličenog u reakciji sveta na ovaj novi fenomen i njegove super moći.“

Međutim, ovo su reakcije iz 1987. godine, dok je letenje još uvek bilo novo, a superherojski filmovi prava retkost, a ne nešto što je zagarantovano na godišnjem, ako ne i mesečnom nivou.

• Vidimo se u snovima: Priča o Sendmenu, „strip azbuci“ koja je promenila svet
• O stripovima sa Dalekog istoka: kako su mange osvojile Srbiju, a posebno mlade
• „Leptirići“: Strip poljubac dvojice tinejdžera koji je uzburkao emocije u Srbiji
• „Dosta je sa ćutanjem“: Stripom protiv stigmatizacije interseks osoba u Srbiji

Kako ljudi vide Supermena danas?

Čak 45 godina kasnije, Donerovo delo se smatra kultnim klasikom, koji i dan-danas održava status „svežeg“ filma na sajtu Roten Tomejtos, uz ukupan rezultat od 97 odsto.

Piter Bredšo, filmski kritičar Gardijana, ponovo je odgledao film ove godine, kako bi obeležio godišnjicu.

„Bio je to veliki film o mitu o poreklu, mit o poreklu samih superherojskih filmova, proizvod koji trenutno dominira u bioskopima.

„A za ovaj film, ‘prošireni univerzum’ je bio stvarni univerzum, naš univerzum – samostalna drama sa Supermenom u centru i lošim momcima, poređanim i spremnim za borbu“, navodi Bredšo.

Šta se zbilo s Čovekom od čelika u poslednjih 45 godina?

Nakon prvog dela iz 1978. godine, snimljeno je još sedam filmova u kojoj Supermen ima glavnu ili sporednu ulogu.

• Supermen II (1981)
• Supermen III (1983)
• Supermen IV: Potraga za mirom (1987)
• Povratak Supermena (2006)
• Čovek od čelika (2013)
• Betmen protiv Supermena: Zora pravde (2016)
• Liga pravde (2017) i Liga pravde Zeka Snajdera (2021)

Kristofer Riv našao se u ulozi Klarka Kenta/Supermena još tri puta.

Usled povrede prilikom pada s konja 1995. godine ostao je paralisan od vrata naniže.

Međutim, to nije bio kraj njegove Supermen priče.

Snimljeno je više TV serija, od kojih su najpoznatije Smolvil i Supermen i Lois.

Za deset sezona, kroz Smolvil je prošlo mnogo likova iz sveta DC Komiksa, manjih i većih, heroja i zlikovaca, ali srce serije činili su upravo svi obični ljudi koji su okruživali Klarka.

A jedno posebno srce je pripalo upravo velikom Kristoferu Rivu.

Riv se u seriji pojavio u dve epizode, u ulozi doktora Virdžila Svona.

Njegovo pojavljivanje u Smolvilu može se tumačiti kao njegov amin novom Klarku Kentu, kog je tada glumio Tom Veling.

Riv je preminuo 2004, godinu dana posle emitovanja epizode u kojoj se pojavljuje.

Bila mu je to bila poslednja uloga.

Posle Riva, u ulozi Supermena na velikom platnu našli su se Brendon Raut (Povratak Supermena) i Henri Kavil (Čovek od čelika, Betmen protiv Supermena: Zora pravde).

Iako su svi filmovi prolazili dobro na blagajnama, nijedan nije onako ujedinio publiku i kritičare kao prvi.

Nekima je falilo svežine, a nekima vedrine i nade.

„Ukoliko ne možete da povedete dvanaestogodišnje dete u bioskop da pogleda Supermena, nešto nije u redu“, komentarisao je Supermen filmove Zeka Snajdera, scenarista i reditelj Mark Bernardin.

Novi film Supermen: Nasleđe planiran je za 2025. godinu.

Režiraće ga Džejms Gan, trenutni kreativni direktor DC Studija, koji je takođe napisao i scenario, dok su glumci Dejvid Korensvet i Rejčel Broznahan izabrani da igraju Supermena, odnosno Lois Lejn.

Ganu nisu strani superherojski filmovi, kako se već dokazao kao majstor žanra sa trilogijom Čuvara galaksije u Marvelovom filmskom univerzumu.

A čak i pre sedanja u direktorsku fotelju DC-a, Gan je napisao i režirao film Odred otpisanih: Nova misija, kao i seriju Pismejker.

I sam je više puta naveo da je Supermen Ričarda Donera jedan od najboljih superherojskih filmova svih vremena.

Možda nas ponovo ubedi da čovek može da leti.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]