Svako treće dete na svetu je kratkovido, pokazalo istraživanje

Dečji vid se postepeno pogoršava, a jedno od tri deteta je sada kratkovido, odnosno ne može jasno da vidi udaljene predmete, pokazalo je istraživanje na globalnom uzorku.

Zatvaranja zbog korona virusa imala su negativan uticaj na vid kod dece, jer su provodila više vremena pred ekranima, a manje su boravila napolju, kažu istraživači.

Kratkovidost, koja se stručno naziva i miopija, brine naučnike širom sveta i očekuje se da će tu dijagnozu imati novi milioni dece do 2050. godine, upozoravaju autori studije.

Najnepovoljniji podaci stižu iz Azije: 85 odsto dece u Japanu i 73 odsto dece u Južnoj Koreji je kratkovido, dok je u Kini i Rusiji taj udeo veći od 40 odsto.

Paragvaj i Uganda imaju najniže stope miopije kod dece sa po jedan odsto, dok je u Velikoj Britaniji i Americi oko 15 odsto.

• Devojčici koja gubi vid ispunjena želja: Ugledala polarnu svetlost
• Kako tehnologija utiče na upotrebu Brajeve azbuke
• „Vidim svet na drugačiji način“ – slepi avanturista koji želi da obiđe celu planetu

Rezultati istraživanja objavljeni su u Britanskom žurnalu oftamologije, a studija je sprovedena na pet miliona dece i tinejdžera iz 50 zemalja na šest kontinenata.

Brojke pokazuju da se od 1990. do 2023. udeo kratkovidih među decom utrostručio i dostigao 36 odsto.

Miopija uglavnom počinje da se razvija tokom osnovne škole i pogoršava se sve dok oko raste, što najčešće traje do 20. godine života.

Postoje faktori koji utiču na učestalost javljanja bolesti, a život u istočnoj Aziji jedan je od njih.

Povezano je i sa genetikom, odnosno osobinama koje se nasleđuju od roditelja, ali ima i drugih faktora, poput početka školovanja u vrlo mladom dobu, kao što je to slučaj u Singapuru ili Hong Kongu.

To znači da više vremena provode usredsređeni na knjige i ekrane u ranom detinjstvu, što slabi mišiće oka i može da dovede do miopije, navodi se u rezultatima istraživanja.

U Africi deca kreću u školu između šeste i osme godine, a kratkovidost se javlja sedam puta ređe nego u Aziji.

Ali, „sve više dokaza ukazuje na moguću povezanost pandemije kovida-19 i sve češćeg oštećenja vida među mladima“, kažu istraživači.

Predviđaju i da bi do 2050. godine polovina tinejdžera u svetu mogla da ima ovu dijagnozu.

Devojčice i mlade žene češće oboljevaju od miopije od dečaka i mladih muškaraca, jer uglavnom provode manje vremena u aktivnostima na otvorenom tokom odrastanja, dodaju naučnici.

Rast i razvoj devojčica, kao i pojava puberteta kod njih, počinju ranije nego kod dečaka, što znači i da će se kratkovidost javiti u ranijem dobu.

Očekuje se da će za dve decenije u Aziji biti najviše kratkovide dece (69 odsto), a 40 odsto dece u zemljama u razvoju moglo bi da oboli od miopije, pokazuju rezultati istraživanja.

Pogledajte i ovu priču:

Kako sačuvati vid deci?

Deca bi trebalo da provode najmanje dva sata napolju svakog dana, posebno između sedme i devete godine, kako bi se smanjila verovatnoća da se razvije kratkovidost, navode stručnjaci iz Velike Britanije.

Još nije dokazano da li razliku pravi izloženost prirodnom svetlu, fizička aktivnost koju upražnjavaju napolju ili činjenica da se oči dece u takvom okruženju češće usredsređuju na udaljenije predmete.

„Ima nešto u boravku napolju što donosi deci pravu korist“, kaže Danijel Hardiman-Mekartni, stručnjak sa britanskog Koledža za oftometriju.

Preporučuje i da roditelji vode na očne preglede između sedme i 10. godine, čak i ako su pregledani u mlađem dobu.

Roditelji takođe treba da prođu preglede, jer se miopija nasleđuje.

Ako roditelji imaju tu bolest, verovatnoća da će im i deca biti kratkovida je trostruko veća.

Miopija se ne leči, ali može da se ispravi korišćenjem naočara ili kontaktnih sočiva.

Posebna stakla mogu da uspore razvoj bolesti kod male dece tako što se utiče na način na koji oko raste, ali su takva stakla vrlo skupa.

Ona su izuzetno popularna u Aziji, gde se i časovi održavaju u učionicama od stakla, čime se imitira prirodno spoljno okruženje.

Naučnici strahuju da bi velika rasprostranjenost miopije mogla da dovede do velikog broja dosad neuobičajenih stanja očiju u kasnijem dobu.

Koji su simptomi kratkovidosti?

• Teško se čitaju reči sa veće udaljenosti, poput školske table u učionici;
• Sedenje blizu televizora ili kompjutera, odnosno držanje telefona i tableta blizu lica;
• Glavobolje;
• Često trljanje očiju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]