Jedan od prvih evropskih satelita, poznat kao ERS-2, lansiran 1995 godine, izgoreo je u Zemljinoj atmosferi iznad Pacifika.
ERS-2 je bila jedna od nekoliko misija koje je pokrenula Evropska svemirska agencija 1990-ih da bi proučavala atmosferu, kopno i okeane i zapravo je bio preteča tehnologije koja se danas svakodnevno koristi za nadzor planete.
Satelit je sve operacije okončao 2011. godine, od kada se postepeno spuštao i tokom srede, 21. februara je izgoreo u padu izuzetno velikom brzinom.
Evropska svemirska agencija (ESA) je saopštila da je satelit izgoreo oko 18 sati u sredu iznad severnog Tihog okeana, između Aljaske i Havaja, oko 2.000 kilometara zapadno od Kalifornije.
Stručnjaci ESA za svemirske olupine proračunali su da će malo toga od mase ERS-2 preživeti do Zemljine površine.
Nema izveštaja da su neki ostaci dospeli na površinu Zemlje.
- Trenuci koji su mogli slučajno da unište čovečanstvo
- Katastrofa u svemiru – zašto se srušio spejs-šatl Kolumbija
- Spejs-šatl Čelendžer: Svemirska katastrofa koja je uzdrmala Ameriku
- Ostaci kineske rakete se „raspali nad Indijskim okeanom“
Evropska svemirska agencija je devedesetih lansirala dva skoro identična satelita za Daljinsko očitavanje Zemlje (Earth Remote Sensing – ERS).
Bili su to najsofisticiraniji planetarni posmatrači toga vremena, koji su imali mogućnost beleženja promena na kopnu, u okeanima i vazduhu.
Nadzirali su poplave, merili temperaturu kontinenata i površine okeana, pratili kretanje ledenih polja i očitavali pomeranje tla tokom zemljotresa.
ERS-2 je uveo i novu mogućnost procene zaštitnog ozonskog omotača Zemlje.
Zbog toga ova dva satelita danas često nazivaju „dedama posmatranja Zemlje u Evropi“.
„Apsolutno, sve je počelo ERS-om“, kaže Ralf Kordi, menadžer poslovnog razvoja Erbasovog posmatranja Zemlje, za BBC.
„Što se tiče tehnologije, možete da napravite direktnu vezu od ERS-a sve do evropskih satelita Kopernikus/Sentinel koji nadgledaju planetu danas.“
ERS-2 je prvi iz dvojca koji se vratio kući.
Prvobitno je bio smešten 780 kilometara iznad Zemlje, ali su inženjeri 2011. iskoristili njegove poslednje rezerve goriva da ga spuste na 570 kilometara.
Kontrolori su tada „pasivirali“ satelit: njegovi rezervoari su ispražnjeni, kao i sistem baterija.
Očekivalo se da će gornji sloj atmosfere potom povući svemirsku letelicu dole, gde će se raspasti za oko 15 godina – predviđanje koje se obistinilo u sredu.
Zašto nam veštački sateliti zaklanjaju pogled na svemir
Dr Rut Motram je glaciolog sa Danskog meteorološkog instituta.
Podsetila se revoluciju koju je ERS doneo njenoj naučnoj disciplini.
„Kada sam bila studentkinja 1990-ih, rekli su nam da su ledeni pokrivači veoma hladni i stabilni i da se neće mnogo promeniti; proći će decenije pre nego što će se desiti neka prognozirana promena kao rezultat klimatskih promena.
„A ERS je zaista pokazao da to nije tačno i da su se već dešavale velike promene.“
Kad je ERS-2 bio lansiran, smernice za problem svemirskih olupina bile su mnogo blaže.
Rok od 25 godina za dovođenje kući letelice koja je postala višak smatran je prihvatljivim.
Nova povelja ESA o nula olupina preporučuje da period čekanja sada ne premašuje pet godina.
Pogledajte video: Otpad pluta po svemiru
Budući sateliti, kako navode, biće lansirani sa neophodnim gorivom i sposobnošću da u vrlo kratkom roku ponovo sam uđe u orbitu.
Obrazloženje je očigledno – sa toliko satelita koji se danas lansiraju, potencijal za njihovo sudaranje samo raste.
ERS-1 se iznenada pokvario pre nego što su inženjeri uspeli da ga spuste na manju visinu.
On se i dalje nalazi na više od 700 kilometara od Zemlje.
Na toj visini bi moglo da prođe i 100 godina pre nego što prirodno padne.
Američka kompanija Spejs Iks, koja upravlja većinom operativnih satelita trenutno u orbiti (više od 5.400), nedavno je najavila da će spustiti njih stotinak, zato što je otkrivena greška koja bi mogla da „poveća verovatnoću kvara u budućnosti“.
Zbog toga žele da uklone sve letelice pre nego što bilo kakvi problemi otežaju taj zadatak.
Prošle nedelje su fondacija Sigurni svet, aktivistička grupa za održivo korišćenje svemira, i LeoLebs, američka kompanija koja prati svemirske olupine, izdali hitno saopštenje o potrebi da se ukloni sva suvišna tehnika u orbiti.
„Nesmanjeno se nastavlja gomilanje masivnih isluženih objekata u niskoj Zemljinoj orbiti“, istakli su.
Kako navode, od prelaska u novi vek u orbiti je ostavljeno 28 odsto dugovečnih masivnih rashodovanih objekata.
„Oni predstavljaju najveći rizik za stvaranje olupina od hiljada sveže lansiranih satelita koji pokreću globalnu svemirsku ekonomiju.“
Pogledajte video: Tempirane bombe lebde oko Zemlje
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
