Svemir i imena: Zašto samo 26 žena ima svoj krater na Mesecu

Mesec ima hiljade kratera, ali da li ste znali da su neki od njih nazvani po stvarnim ličnostima?

E, pa 1.577 ovih lunarnih kratera dobilo je ime po proslavljenim naučnicima, inženjerima i istraživačima… ali samo 26 njih nazvani su po stvarnim ženama.

Pozabavićemo se malo podrobnije pitanjem ko su te žene i zašto ih ima toliko malo.

• Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
• Kakve veze imaju opština Jezero u Bosni i sletanje Nasine letelice na Mars
• Kako izgleda šetnja po Mesecu

Ko ima kratere nazvane po sebi?

Većina kratera nazvana je po ljudima iz stvarnog života koji su ostavili traga kao naučnici i filozofi – ali su tu i neki bogovi i boginje, kao i mitološka stvorenja.

Platon (filozof), Galileo Galilej (astronom) i ser Isak Njutn (matematičar) samo su neki istaknuti mislioci ovekovečeni sa po kraterom.

Kao izuzetak, čak je i slavni muzičar Džon Lenon dobio vlastiti krater u oblasti poznatoj kao Lakus Somniorum iliti „Jezero snova“, na onome što je poznato kao Zemaljska strana Meseca (zato što je uvek vidljiva sa Zemlje).

Ali morali biste da sprovedete iscrpno istraživanje pre nego što pronađete ženu počastvovanu na ovaj način, jer je manje od 2 odsto lunarnih kratera dobilo ime po naučnicama.

I, štaviše, skoro svi „ženski“ krateri locirani su na drugoj strani Meseca, van vidokruga Zemlje.

Ko bira imena?

„Međunarodna astronomska unija (IAU) zadužena je za odobravanje imena astronomskih stvari još od 1919. godine; ali neka imena na Mesecu datiraju još iz vremena ne tako dugo nakon što je Galileo Galilej načinio predivne crteže mesečevih obeležja koje je video kroz svoj teleskop 1610. godine“, kaže Megan Donahju, predsednica Američkog astronomskog društva.

„Italijanski astronom Đovani Ričoli je 1651. godine bio prva osoba koja je počela da daje imena obeležjima Meseca“, objašnjava doktorka Tajaba Zafar, astronomkinja iz Pakistana, koja je sada više predavačica u Australijskom astronomskom optičkom centru.

„Recimo samo da je Ričoli nazvao krater po sebi, ali od 147 koje je nazvao po drugima, samo dva su bila nazvana po ženama, a jedna od njih možda čak nikad nije ni postojala: Hipatija je bila stvarna, ali Sveta Katarina od Aleksandrije možda i nije“, dodaje profesorka Donahju.

U vekovima koji su usledili, obeležja su dobijala imena kako su bila otkrivana, uglavnom slaveći rad muških naučnika i istorijskih ličnosti, zato što „u to vreme ženama često nije bilo dostupno formalno obrazovanje i obuka“, kaže doktorka Zafar.

Ponekad praćenje ko je sve imenovan na Mesecu postaje zbunjujuće i brojke deluju oprečno.

Štaviše, ako pogledate lunarni atlas, pronaći ćete ukupno 1.608 imenovanih kratera, ali od njih je „samo 1.577 nazvanih po stvarnim ličnostima.

I iako je broj ženskih imena za male kratere od posebne važnosti 38, broj lunarnih kratera nazvanih po konkretnim naučnicama, inženjerkama ili istraživačicama je 26″, prema IAU.

• Amerikanci do 2024. šalju prvu ženu na Mesec
• Ako želite na Mesec javite se ovom milijarderu
• Lepota svemira od koje zastaje dah – u fotografijama

Zašto ih je toliko malo nazvano po ženama?

Dvadeseti vek je doneo maniju za mesecom koja je kulminirala od kraja pedesetih do ranih sedamdesetih (sa SAD i Sovjetskim Savezom koji su se utrkivali ko će pre stići do Meseca).

„Došlo je do male pometnje u imenovanju obeležja na Mesecu, tako da je 1973. godine Međunarodna astronomska unija osnovala odbor da bi u to unela malo reda“, kaže astronomkinja Rita Šulc, predsedavajuća Nomenklature planetarnog sistema pri IAU-u.

Odlučeno je da će obeležja biti imenovana samo ako se za tim ukaže naučna potreba.

„Stara imena će biti zadržana, ali od tog trenutka nadalje, da bi vaše ime dospelo na Mesec, morali ste da budete naučnik ili polarni istraživač, ili da budete pokojni“, kaže doktor Šulc.

Desilo se još nešto što delimično objašnjava zašto je rodni jaz na mesečevoj površini toliko istrajao: „prvobitno je IAE odlučila da će obeležja na Mesecu dobijati imena po muškarcima, a oni na Veneri po ženama“, dodaje doktorka Šulc.

Ova poslednja odluka više ne stoji, ali neravnopravnost je i dalje prisutna.

„U poslednjih 30 godina samo je sedam kratera dobilo ime po ženama. Kad je osnovana IAU, manje od 2 odsto kratera bilo je nazvano po ženama. Čitav vek kasnije, ta cifra ostaje ista“, kaže doktorka Zafar.

• Kako je naučnik iz Bečeja stigao do najvećeg teleskopa na svetu u Kini
• Šta nas čeka na nebu u 2021.
• U fotografijama: Ružičasti super Mesec osvetlio noćno nebo

Zašto je to važno?

Da li je, dakle, važno ako su krateri na Mesecu nazvani po toliko malo žena?

„Apsolutno!“, kaže doktorka Marica Soto Vaskez, čileanska astronomkinja koja je u 25. godini otkrila svoju prvu planetu, a u 31. upravo otkrila četvrtu.

„Ako želimo da više žena počne da se bavi naukom, vidljivost je možda jedan od najvažnijih faktora“, zaključuje ona.

„Kad mlade devojke razmišljaju o tome šta žele da studiraju, moraju da vide uzore koji izgledaju isto kao one.“

Doktorka Soto Vaksez trenutno sprovodi dalja postdoktorska istraživanja na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu i snažno se zalaže za prisustvo žena u nauci.

„Možda ne postoji neko konkretan ko im govori: ‘Ne možete da budete naučnik zato što ste žena’, ali postoji mnoštvo malih poruka koje mogu da ostave snažan utisak kad ste mladi, kao što je želja da izaberete nauku u školi, ali vi ne vidite druge žene u odeljenju ili u udžbenicima“, dodaje ona.

Doktorka Viki Ču, iz Tajvanske nacionalne svemirske organizacije, takođe bi volela da vidi više žena na mesečevoj površini i slaže se da bi vidljivost pomogla da se više žena podstakne na bavljenje naukom: „To definitivno pomaže, naročito za učenice u srednjim školama i na fakultetskom nivou.“

„Prihvatanje i priznanje imaju domino efekat“, kaže doktorka Tajaba Zafar.

„Naučna zajednica mora da prihvati žene kako bi postavila primer društvu i da gaji inkluzivno, pozitivno i fleksibilno radno okruženje.“

Američka svemirska agencija NASA nedavno je saopštila planove da se vrati na Mesec do 2024. godine, i ovaj put tamo šalje ženu, zajedno sa muškarcem, za prvo sletanje sa ljudskom posadom posle 1972. godine.

Prisetimo se žena koje imaju krater nazvan po njima

Valentina Tereškova (rođena u martu 1937. godine)

„Na Zemlji se muškarci i žene izlažu istim rizicima. Zašto se onda ne bi izlagali istim rizicima i u svemiru?“, izjavila je ruska kosmonautkinja Valentina Tereškova, jedina živa žena po kojoj je nazvan neki lunarni krater zbog njenih izuzetnih doprinosa nauci.

Tereškova je 1963. godine ušla u istoriju kad je postala prva žena koja je putovala u svemir.

Ona je i dan-danas jedina žena koja je putovala u svemir sama, i najmlađa žena u svemiru (u to vreme je imala 26 godina).

Nakon toga je ona izjavila: „Jednom kad ste bili u svemiru, počinjete da cenite koliko je Zemlja mala i krhka.“

Tokom njene misije u svemirskoj kapsuli Vostok 6, Tereškova je provela skoro tri dana orbitirajući oko Zemlje 48 puta.

„Svako ko je proveo bar malo vremena u svemiru voleće ga do kraja života“, rekla je ona.

Tereškova je žarko želela da dobije još jedan zadatak, ali to je bila njena prva i jedina misija.

Kasnije je rekla: „Pošto sam bila jednom u svemiru, žarko sam želela da idem ponovo. Ali to se nije desilo.“

Umesto toga, Tereškova je proputovala svet kao ambasadorka sovjetske nauke i kasnije u životu postala političarka i poslanica u ruskoj Državnoj dumi.

„Čovek ne može da porekne veliku ulogu koje su žene odigrale u svetskoj zajednici.

„Moj let je bio samo još jedan podsticaj da se taj ženski doprinos nastavi“, rekla je ona.

Njen krater se nalazi na drugoj strani Meseca, na zapadnom obodu Moskovskog mora.

Hipatija (umrla 415. godine p.n.e.)

Hipatija je bila matematičarka, astronomkinja i filozofkinja rođena negde između 350. i 370. godine p.n.e. u Aleksandriji, kad je Egipat bio pokrajina u Istočnom rimskom carstvu.

Smatra se prvom poznatom ženom u istoriji koja se profesionalno posvetila nauci, iako većina žena njenog vremena nije imala pristup obrazovanju.

Njen otac Teon – astronom i upravnik slavne Aleksandrijske biblioteke – postarao se da ona uči od najboljih aleksandrijskih naučnika.

Iako većina Hipatijinih naučnih radova nije sačuvana, savremeni učenjaci misle da su sigurno bili značajni, zato što se drugi autori često pozivaju na njih.

Znamo da je napisala Astronomski kanon (traktat o astronomiji), nekoliko astronomskih tabela i komentara na klasične tekstove.

Ali Hipatija je tragično skončala kad se zamerila biskupu od Aleksandrije i kao posledica toga stradala od hrišćanske rulje.

Skoro dve hiljade godina kasnije, Hipatija je postala ikona borbe za prava žena i stalni izvor inspiracije za feministički pokret.

Ričoli je prvi put nazvao krater po njoj 1651. godine, ali je 1973. godine IAU preselila ime Hipatija na drugi manji krater jugozapadno od Mora spokojstva.

To je i dalje jedan od malog broja „ženskih“ kratera na zemaljskoj strani Meseca.

Antonija Kaetana De Paiva Pereira Mauri (1866 -1952)

Antonija Kaetana De Paiva Pereira Mauri, poznatija prosto kao Antonija Mauri, bila je američka astronomkinja, i jedna od najboljih u svojoj generaciji.

Bila je deo „Harvardskih kompjutera“, grupe astronomkinja i „ljudskih kompjutera“ na Harvardskoj koledžskoj opservatoriji.

Mauri je bila prva osoba koja je proučavala dvojne zvezde, par zvezda koje su toliko blizu jedna drugoj da se sa Zemlje ne mogu razdvojiti golim okom.

Ona je takođe smislila sistem za merenje spektra elektromagnetne radijacije zvezda, koji se i dan-danas koristi u IAU.

Iako je Antonija Mauri rođena u Njujorku, ime je dobila po baki sa majčine strane (Antonija Kaetana De Paiva Pereira Gardner Drejper), ćerki portugalskog sudskog lekara koji je pobegao iz Brazila da bi izbegao Napoleonove ratove.

Posle njene smrti u 86. godini, IAU je dala ime Mauri krateru pored Jezera snova (Lakus Somniorum), severoistočno od ivice vidljivog diska.

Kalpana Čavla (1962 – 2003)

„Put od snova do uspeha postoji. Dabogda imali viziju da ga pronađete, hrabrost da kročite na njega i upornost da ga pratite“, izjavila je Kalpana Čavla, prva žena indijskog porekla koja je putovala u svemir.

Čavla, ili „Montu“, kako ju je zvala njena porodica, rođena je u Indiji i od malih nogu je bila fascinirana letenjem.

Njena porodica kaže da je, kad je imala tri godine, izabrala ime Kalpana, što znači „mašta“, kao svoje zvanično ime.

Bila je jedna od prvih žena koja je diplomirala iz aeronautičkog inženjeringa na Inženjerskom koledžu u Pandžabu, i 1982. godine se preselila u SAD da studira dva mastera, doktorat iz aero-svemirskog inženjeringa… i da se pridruži NASA-i.

Njen prvi let kao astronautkinje i inženjerke bio je na Spejs šatlu Kolumbija 1997. godine, kao upravljačice robotskom rukom.

Čavla je 2003. godine bila jedna od sedam članova posade koji su poginuli u nesreći spejs šatla Kolumbija, kad se svemirska letelica raspala prilikom ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu.

Njen krater, lociran na drugoj strani Meseca, nalazi se pored kratera L. Klark, njene astronautske koleginice koja je poginula u istoj misiji.

Eni Džin Izli (1933 – 2011)

Prvog februara 2021. godine, Eni Džin Izli postala je žena po kojoj je najskorije imenovan neki krater na Mesecu.

Izli je bila jedna od prvih Amerikanki afričkog porekla koje su radile kao kompjuterske naučnice u NASA-i (dok se agencija još zvala NACA), i matematičarka koja je postala naučnice za raketne motore.

Ali dok je bila dete, nije joj bilo lako da stekne obrazovanje. Izli je odrasla na jugu SAD-a pre nastanka Pokreta za građanska prava, što je značilo da su škole i univerziteti još uvek bili pod segregacijom.

Njena majka ju je podsticala da bude ambiciozna, ali joj je govorila mora više da se trudi, zato što su američka deca afričkog porekla često bila osuđena na školovanje slabijeg kvaliteta.

Tokom 34 godina duge karijere u Nasi, Izli je izrađivala kompjuterske kodove, radila na tehnologijama motora i pomagala da se postave tehnološki temelji za buduća lansiranja spejs šatlova.

Tokom čitavog života, Izli se zalagala za to da ženski i manjinski studenti grade karijere u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici, i radila na tome da ukaže na diskriminaciju u samoj NASA-i.

„Izli“ je mali krater (prečnika manjeg od 10 kilometara) na drugoj strani Meseca.

Izli je verovala u timski rad i često je iskazivala divljenje prema onima sa kojima je sarađivala.

Njena stranica na sajtu NASA glasi: „Mnogi koji su je znali rekli bi da nije samo njen rad taj koji je ostavio traga; bili su to i njena energija i pozitivni stav koji su izvršili ogroman uticaj na čitav Centar.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]