Džef Bezos, najbogatiji čovek na svetu, sa još troje članova posade poleteli su do ivice svemira i bezbedno sleteli nazad na Zemlju.

U ovom poduhvatu u letelici Nju Šepard, Bezosa su pratili njegov brat Mark, osamdesetdvogodišnja Voli Fank, pionirka svemirskih istraživanja koja je postala najstariji čovek u svemiru i Oliver Dimen, osamnaestogodišnji student – sada najmlađa osoba koja je dosegla kosmos.

,,Astronaut Bezos (njegov pozivni znak): Najbolji dan ikada!“, izjavio je multimilijarder po prizemljenju kapsule.

Nju Šepard je poleteo sa lansirne rampe u mestu Van Horn u američkoj državi Teksas.

Let je trajao 11 minuta, a posada se spustila u kapsuli sa padobranom u zapadnom Teksasu.

Ovu letelicu izgradila je Bezosova kompanija Blu Oridžin, a dizajnirana je baš za potrebe svemirskog turizma.

The moment Jeff Bezos and crew launch into space on the first human flight of New Shepard

Bezos nije mogao da sakrije uzbuđenje neposredno pre poletanja.

„Ljudi me neprestano pitaju da li sam nervozan. Nisam baš nervozan, radoznao sam. Želim da znam šta ćemo naučiti“, rekao je u intervjuu za CBS Njuz uoči poletanja.

„Trenirali smo. Ovo vozilo je spremno, ova posada je spremna, ovaj tim je neverovatan. Jednostavno se osećamo zaista dobro zbog toga“, dodao je on.

Gospođa Fank je prokomentarisala uoči odlaska:

„To će se dogoditi! Dugo sam čekala i sanjala da poletim.“

Rekla je da će izvoditi salto dok je bestežinskom stanju u svemiru.

Šezdesetih godina prošlog veka, gospođa Fank bila je deo grupe žena Merkur 13.

One su bile podvrgnute istim testovima kao i muški astronauti, ali nikada nisu poletele u svemir .

From left: Mark Bezos, Jeff Bezos, Oliver Daemen, Wally Funk

Kapsula, u kojoj su se našla braća Bezos, Fank i student Oliver Dimen, odvojila se od letelice na visini od oko 76 kilometara, dva minuta od poletanja.

Raketa je sletela na oko tri kilometra od lansirne rampe, dok je kapsula nastavila da ide visine od oko 106 kilometara.

„U bestežinskom stanju smo oko četiri minuta i moramo da se izvučemo sa sedišta, rastavimo se, lebdimo uokolo i gledamo Zemljinu atmosferu“, rekao je Bezos za CBS Njuz.

„Pogled će biti sjajan, a bestežinsko stanje je neobično iskustvo koje ne možete na pravi način da dobijete na Zemlji“.

Ovacije astronauta su se mogle čuti dok je kapsula prolazila Karmanovu liniju – zamišljenu granicu između Zemljine atmosfere i svemira na visini od 100 kilometara.

Ovo je najnovija epizoda u onome što je u svetskoj javnosti dobilo naziv „svemirska trka milijardera“.

Pre devet dana, Bezosov rival, britanski milijarder Ričard Brenson, leteo je do ivice svemira letelicom sopstvene kompanije Virdžin Galaktik.

Brenson je prošle nedelje u emisiji američkog voditelja Stivena Kolberta rekao da mu nije bilo važno da pobedi Bezosa.

Čak je imao i prijateljski savet:

„Samo upijajte pogledom – to je prilika koja se nudi jednom u životu.“

Iako se često navodi da ova revolucija privatnih svemirskih letova predstavlja korak ka tome da se svima omogući let, mesto na jednom od letova Virdžin Galaktika u početku će se naplaćivati 250.000 američkih dolara.

Redovna cena karte za let Nju Šepardom nije objavljena.

Sa neto vrednošću od oko 200 milijardi dolara, Bezos je najbogatiji čovek na svetu.

Ovaj pedesetsedmogodišnjak nedavno je podneo ostavku na mesto izvršnog direktora Amazona, giganta za e-trgovinu kojeg je osnovao.

Takvu odluku pravdao je željom da se usredsredi na poduhvate poput Blu Oridžina.

Bezosov brat Mark osnovao je reklamnu agenciju i sada je potpredsednik Robin Huda, njujorške dobrotvorne organizacije.

Četvrti putnik je sin Josa Dimena, osnivača holandske privatne kompanije Somerset Kapital Partners.

Oliver je prvobitno obezbedio mesto na drugom letu, ali je angažovan da zameni anonimnog pobednika na javnoj aukciji.

Ovaj neimenovani pobednik, koji je platio 28 miliona dolara da bi se pridružio Bezosu na prvom letu u Nju Šepardom, morao je da se povuče „zbog zgusnutog kalendara obaveza“.

Brojni korisnici društvenih mreža reagovali su na odluke Bezosa i Brensona.

Oni tvrde da bi novac za svemirsku trku mogao da bude bolje iskorišćen – poput borbe protiv klimatskih promena ili pomoći svetu da se oporavi od pandemije.

„Mogu da razumem, ali mislim da možda nisu u potpunosti obrazovani i ne znaju koliko je svemir važan za Zemlju“, rekao je Brenson.

Objasnio je da sateliti nadgledaju „degradaciju prašuma, distribuciju hrane – čak i stvari poput klimatskih promena“.

„Potrebno nam je više svemirskih brodova koji se idu u svemir, a ne manje“.

Pratite Pola na Tviteru.

Pogledajte video o izveštaju Pentagona o NLO objektima