Svemirska istraživanja: K2 -1416, planeta na kojoj pada kamena kiša u okean od lave

Na planeti K2-141b, kiša je bukvalno kamena, okean lave dubok je više od 100 kilometara, a vetar je četiri puta brži od zvuka.

„Ovo je vrlo uzbudljiva planeta, s ekstremnim vremenskim uslovima, mineralnom kišom i snegom, i supersoničnim vetrom“, kaže za BBC astronom i vodeći autor Tue Gjang Ngujen.

„Nije najsrećnije mesto za život, ali je super planeta za istraživanje čudnih stvari koje na Zemlji uzimamo zdravo za gotovo“, dodaje njegov saradnik profesor Nikolas Kauan.

• Kiša meteora: Šta je i kako nastaje
• Perseidi – kiša meteora poput nijedne druge
• Retrogradni Merkur: Šta to stvarno znači i da li utiče na život

S timom astronoma iz Indije i Kanade, objavili su dokument o najnovijim otkrićima sa K2-141b, stenovite planete koja liči na Zemlju… ili možda i ne baš.

Dobro došli na „planetu lave“

K2-141b, poznata i po mnogo poetičnijem imenu EPIK 246393474.01, nalazi se 202 svetlosne godine od nas, i sazvežđu Vodolija.

Vatren je i negostoljubiv svet u kome vreme stvarno leti: K2-141b je toliko blizu zvezde oko koje se okreće da je godina gotova za manje od sedam sati.

Njena zvezda pripada grupi u astronomiji poznatoj kao „narandžasti patuljak“ – znatno je hladnija od našeg Sunca – i toliko je zatamnjena da se sa Zemlje ne može videti.

„To je planeta lave“, kažu naučnici analizirajući i interpretirajući podatke na Indijskom institutu za naučno obrazovanje i istraživanje (Kolkata, Indija), Univerzitetu Jork (Toronto, Kanada) i MekGil univezritetu (Montreal, Kanada).

Ona je i „super-Zemlja“, jer iako nije mnogo veća od naše planete, čak je oko pet puta masivnija (što znači da je gravitacija na K2-141b pet puta jača nego na Zemlji).

Iako je planetu K2-141b otkrio Kepler svenirski teleskop 2018. u „K2 misiji“, istraživači tek sada počinju da otkrivaju njene čari.

Pa, kakvo je vreme?

K2-141b obiđe zvezdu za nekoliko sati, ali se ne okreće oko svoje ose, kao što to čini Zemlja.

„To znači da je dve trećine planete uvek izloženo svetlosti tokom čitavog dana, a da temperatura na tim dolovima može da dostigne i 3.000 stepeni Celzijusa“, kaže profesor Kauan.

Suprotno tome, jedna strana je uvek u mraku, a temperatura na njoj pada na -200 stepeni Celzijusa.

• „Nek svemir čuje nemir“: Planetarijum slavi pola veka – i propada
• Jupiter kakav do sad niste videli
• U fotografijama: Pomračenje sunca tokom letnje dugodnevice

Dramatične promene tamperature prave ekstremne vremenske uslove… koje su astronomi nazvali „kamena kiša“.

Zamislite na trenutak kruženje vode na Zemlji: voda isparava iz zemljišta, stvara oblake u atmosferi, pada kiša da bi obnovila jezera i okeane, a proces započinje ispočetka.

„Na planeti K2-141b situacija je ista, ali s kamenom“, kažeprofesor Kauan.

„Čudno i uzbudljivo„

„Treba imati na umu da je na ovoj planeti sve od kamena“, kaže on.

Vrućina na strani planete na kojoj je stalno dan je „toliko smešno visoka da stene isparavaju i minerali se podižu u njenu tanku atmosferu. Čudno je, ali uzbudljivo!“

„Ali, na strani na kojoj je noć, doslovno nema atmosfere, ekstremno je hladno i zaleđeno“, dodaje.

Dramatične promene pritiska i temperature između svetle [tople] i tamne [hladne] strane planete stvaraju supersonične vetrove – koji dostižu brzinu do 5.000 kilometara na sat.

• Blato sa Marsa teče kao „ključajuća pasta za zube“
• Betelgez: Zašto se „gasi“ jedna od najsjajnijih zvezda

Tako se „prenosi kamena para preko noćne strane planete, gde se kondenzuje u stenovite kapljice“, kaže Kauan.

„Na kraju u okean magme bukvalno pada kamena kiša, a ponekad čak i kameni sneg“, dodaje on.

„Ova studija je prva koja predviđa vremenske prilike na K2-141b“, kaže Ngujen, koji je uzbuđen zbog onoga što može da se otkrije „na stotine svetlosnih godina daleko od teleskopa sledeće generacije“.

Treba li da brinemo?

Sve ovo je prezanimljivo, ali zašto je važno za nas Zemljane?

„Istraživanje planete K2-141b može nam pomoći da bolje razumemo Zemljinu prošlost, pošto je i ona nekada bila svet zahvaćen magmom“, kaže autor Ngujen.

„Planete od lave daju nam retki uvid u ovu fazu planetarne evolucije“, dodaje profesor Kauan. „Sve stenovite planete, među kojima i Zemlja, počele su kao rastopljeni svet, ali su se onda naglo ohladile i očvrsnule.“

Dubljim istraživanjem planete K2-141b, možemo bolje da razumemo kako je Zemlja nastala. Ali postoji dodatni podsticaj za nastavak traganja…

„Sve to može poslužiti kao osnova za buduće izučavanje bezbrojnih planeta lave koje tek treba otkriti. To je sastavni korak za dalje istraživanje planeta sličnih Zemlji ili naseljivih svetova izvan našeg Sunčevog sistema“, kaže Ngujen.

„Planete lave su velika zabava i omogućavaju nam da istražujemo sve te čudne stvari“, dodaje Kauan.

Ukoliko nemate pristup multimilionskom teleskopu, ali želite da uđete u malu astronomsku stanicu iz fotelja, možete da pogledate K2-141b i njegovu okolinu u Nasinom katalogu, koji nudi fantastičan krupni plan sa preciznim modelima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]