SpejsIks, kompanija američkog preduzetnika Ilona Maska, po drugi put je lansirala masivnu raketu Staršip, ali za razliku od pre šest meseci, ovog puta bilo je uspešnije.

Prvi pokušaj lansiranja u aprilu završen je posle samo nekoliko minuta kada je letelica eksplodirala.

Ovog puta, raketa je stigla u svemir nakon što se moćna raketa odvojila od glavnog broda.

Ali let je trajao tek osam minuta, što jeste više od prvobitnog pokušaja.

Potom je programirani kompjuter uništio letelicu

Inženjeri SpejsIksa rekli su da napravili „više od hiljadu“ izmena u Staršip sistemima posle prvog neuspelog pokušaja.

Glavni problem prošlog lansiranja bila je moćna pogonska prva faza „super hevi“ sačinjenu od 33 motora „raptor“, koji su se ovoga puta sinhronizovano i istovremeno upalili i lansirali raketu iz svemirskog centra u Teksasu.

Nekoliko minuta posle lansiranja, Staršip je bez problema izveo odvajanje prve faze tokom koje je odbačen „super hevi“ deo, a ostatak rakete nastavio ka svemiru.

Ono što nije bilo planirano jeste da je odbačena pogonska faza po odvajanju eksplodirala, pa će inženjeri SpejsIksa u narednom periodu morati da vide šta se tačno desilo.

Uprkos tome, Staršip je nastavio uz potisak iz druge faze, koja se takođe uspešno odvojila, a stručnjaci sada očekuju da treća faza (ona u kojoj bi bili prenošeni ljudi i teret) krene da se vraća na Zemlju i padne u Tihi okean.

Iako je kompanija uživo prenosila lansiranje, posle nekoliko minuta je ono je prekinuto nakon što je inženjer kompanije SpejsIks rekao da je tim izgubio podatke iz druge faze ovog leta.

Raketa visoka skoro 120 metara, dizajnirana je da ima skoro dvostruko veći potisak od bilo koje rakete do sada.

Cilj je da se gornji stepen vozila pošalje na istok, da se završi gotovo jedan krug oko Zemlje.

Ilon Mask nada se da će jednoga dana Staršip postati jeftin, višekratan sistem koji će omogućiti čovečanstvu dalje istraživanje Meseca i Marsa.

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu predviđa da će ljudi i sateliti leteti u orbitu više puta dnevno na isti način na koji bi mlazni avion mogao da preleti Atlantik.

SpejsIks ulaže skoro tri milijarde dolara za razvoj varijante Staršipa koji bi trebalo da spusti astronaute na Mesec.

„Neverovatno uspešan dan“ uprkos gubitku kontakta, kaže SpejsIks

Iako je super hevi buster doživeo ono što se naziva „brzo neplanirano rastavljanje“, inženjeri SpejsIksa rekli su da je lansiranje bilo neverovatno uspešno.

Kompanija kaže da da su eksplozije u ranim fazama razvoja rakete dobrodošle i da pomažu da se uoče greške brže od testova na zemlji.

Drugo lansiranje bilo je uspešnije od prvog pokušaja kompanije u aprilu, a svi podaci prikupljeni od danas biće iskorišćeni za buduće modifikacije rakete.

Čestitka iz NASA

Bil Nelson, šef američke svemirske agencije NASA, čestitao je inženjerima SpejIksa za „napredak u današnjem test letu“.

„Let u svemir je hrabra avantura ta koju je potreban smeli duh i inovacija. Današnji test bio je prilika da naučite i da se ponovo vinete u svemir“, napisao je on na društvenoj mreži Iks, čiji je vlasnik upravo Ilon Mask.

„NASA i SpejsIks će odvesti čovečanstvo na Mesec, Mars i dalje“, poručio je šef NASA.

Šta se desilo?

Rebeka Morel, urednica za nauku

Bilo je to spektakularno lansiranje najveće i najmoćnije rakete na svetu.

Sve je izgledalo dobro dok je raket parala plavo teksaško nebo.

Drugi probni let prošao je dalje od prvog – dva dela rakete su se razdvojila kako je planirano.

Ali onda su stvari počele da idu naopako – donji pojačivač je eksplodirao nakon što se odvojio, ali to nije bio preveliki problem, jer je već obavio posao, poslavši gornji deo prema orbiti.

Ali onda je nekoliko minuta kasnije stigla vest da je i druga faza izgubljena.

Dakle, da li je ovo uspeh ili neuspeh?

Pa, gubitak rakete obično bi se smatrao ne baš uobičajenim, ali SpejsIks ima drugačiju filozofiju.

Oni će analizirati sve podatke, saznati šta je pošlo naopako, a onda će pokušati ponovo.

Džonatan Ejmos, BBC

Do određene tačke, ovo je bilo neverovatno uspešno lansiranje.

Ono što smo videli bilo je poletanje rakete Staršip iz Teksasa i prolazak kroz ključnu fazu – razdvajanje dve polovine rakete.

Gornji deo, Brod, nastavio je dalje. Trebalo je da nastavi let oko osam i po minuta.

Baš neposredno pre toga ili neposredno posle, programirani kompjuter je uništio letelicu.

Zašto?

Zato što bi je brzina, na oko 140 kilometara iznad Zemlje, odnela iznad Afrike.

Ali da nešto nije bilo u redu, a očigledno da jeste, onda bi kompjuter uništio letelicu u prvoj mogućoj prilici tako da krhotine padnu na Atlantski okean, a ne na kopno iznad Afrike.