Letelica američke agencije za svemirska istraživanja (NASA) bi uskoro trebalo da poleti sa kosmodroma u Floridi, u potrazi za znacima vanzemaljskog života.
Njeno odredište je Evropa, misteriozni satelitet koji kruži oko udaljene planete Jupiter.
Zarobljen ispod Jupiterove ledene površine, satelit bi mogao da bude ogroman okean sa dvostrukom većom količinom vode u odnosu na Zemlju.
Svemirski brod Kliper juriće evropsku misiju koja je otišla prošle godine, ali pošto koristi kosmičko vozilo, verovatno će je prestići i stići prvi.
To neće biti do 2030. godine, ali ono što otkrije moglo bi da promeni šta znamo o životu u našem solarnom sistemu.
- Podaci ponovo stižu do Zemlje sa udaljene svemirske letelice Vojadžer
- NASA primetila „znake života“ iz Vojadžera, letelice koja je greškom izgubila kontakt sa Zemljom
- Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
Pet puta svetliji mesec u odnosu na zemljanin
Lansiranje Klipera odloženo je zbog uragana Milton koji je pogodio Floridu početkom oktobra.
Letelicu su sklonili u zatvoreni prostor i pošto je provereno oštećenje na lansiranoj rampi na Kejp Kanaveralu, inženjeri su dali zeleno svetlo za njeno poletanje 14. oktobra u podne po lokalnom vremenu.
„Ako otkrijemo život tako daleko od Sunca, to bi sugerisalo da postoji nezavisno od života na Zemlji.
„Ako se to potvrdi, to bi značilo da je život zaista uobičajen“, kaže Mark Foks-Pauel, planetarni mikrobiolog sa Otvorenog univerziteta.
Smešten 628 miliona kilometara od Zemlje, satelit Evropa je samo malo veći od Zemljinog Meseca i tu se sve sličnosti među njima završavaju.
Da je na našem nebu, sijao bi pet puta jače, jer bi led reflektovao mnogo više sunčeve svetlosti.
Ledena kora Jupiterovog satelita je debela do 25 kilometara, ispod nje bi mogao da bude ogroman slani okean, a mogle bi da postoje i hemikalije, koje su sastojci za jedinstven život.
Da je život na Jupiterovom satelitu moguć, naučnici su shvatili 1970-ih, posmatrajući ga teleskopom iz Arizone.
Tada su spazili led.
Letelice Vojadžer-1 i 2 snimile su prve fotografije iz blizine, a zatim je NASA-in brod Galileo proleteo pored Evrope i napravio zapanjujuće slike.
Na fotografijama se vide površina prošarana crvenkasto-braon pukotinama i rupe koje bi mogle da sadrže soli i jedinjenja sumopora koja bi mogla da podrže život.
Svemirski teleskop Habl je od tada snimio, ono što bi mogli biti vodeni talasi izbačeni 160 kilometara iznad površine Meseca.
Nijedna od tih misija se nije dovoljno približila satelitu Evropa, dovoljno dugo da bi se stvorila slika o njemu.
Leteti kroz vodene talase
Naučnici se nadaju da će instrumenti NASA-ine letilice Kliper mapirati skoro ceo mesec, sakupiti čestice prašine i leteti kroz vodene talase.
Britni Šmit, vanredna profesorka nauka o zemlji i atmosferi na američkom Univerzitetu Kornel, učestvovala je u dizajniranju lasera na brodu koji će moći da vidi kroz led.
„Najviše sam uzbuđen zbog evropskih vodopada.
„Evropa ima ledenu verziju Zemljinih zona subdukcije, komora magme i tektonskih oblasti – pokušaćemo da uočimo te regione i mapiramo ih“, kaže Britni Šmit. Njen instrument, koji se zove Razum (Reason), testiran je na Antarktiku.Ali za razliku od Zemlje, svi instrumenti na Kliperu biće izloženi ogromnim količinama zračenja, što je „veoma zabrinjavajuće“, ukazuje Šmit. Letelica bi trebalo da proleti pored Evrope oko 50 puta, i svaki put će je pratiti eksplozija, ekvivalentna milionu rendgenskih zraka.
„Veći deo elektronike je u jako zaštićenoj kapsuli da bi se sprečilo zračenje“, dodaje Šmit.
Kliper je najveći svemirski brod napravljen za lansiranje i pred njim je putovanje dugo 1,8 milijardi milja.
Kružiće oko Zemlje i Marsa da bi se kretalo dalje ka Jupiteru, što je poznato kao „svemirska praćka“.
GRAFIKA
Pošto ne može da nosi dovoljno goriva, vratiće se zamahom Zemljine i Marsove gravitacione sile.
Prestići će Jupiter Ajsi Muns Eksplorer ili skraćeno JUICE, svemirski brod Evropske svemirske agencije.
JUICE će takođe posetiti Evropu na putu do drugog Jupiterovog satelita po imenu Ganimed.
Kada se Kliper približi satelitu Evropa 2030. godine, uključiće motore kako bi pažljivpo dospeo u pravu orbitu.
Svemiriski naučnici su veoma oprezni kada govore o šansama za otkrivanje života van Zemlje.
Ne očekuje se da će pronaći ljude ili životinje.
„Tražimo mogućnosti za stanovanje i potrebne su četiri stvari: tečna voda, izvor toplote i organski materijal.
„Ta tri sastojka moraju biti stabilna dovoljno dugo da bi se nešto moglo dogoditi“, objašnjava Mišel Dugerti, profesor svemirske fizike na Imperijal koledžu u Londonu.
Nadaju se da će, ako bolje razumeju površinu leda, znati gde da pošalju letelicu u budućoj misiji.
Misiju će nadgledati NASA-in međunarodni tim naučnika, Laboratorija za mlazni pogon i Laboratorija za primenjenu fiziku Džona Hopkinsa.
U trenutku kada se lansiranja u svemiru dešavaju skoro svake nedelje, ova misija obećava nešto drugačije, kaže profesor Foks-Pauel.
„Nema zarade. Ovde se radi o istraživanju, radoznalosti, i pomeranju granica znanja o našem mestu u univerzumu“, dodaje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
