Novootkrivena gigantska struktura u svemiru ima 1,3 milijarde svetlosnih godina u prečniku i čini se da je otprilike 15 puta veći od Meseca na noćnom nebu posmatrano sa Zemlje.

Astronomi su ga nazvali Veliki prsten, a čine ga galaksije i jata galaksija.

Kažu da je toliko velika da dovodi u pitanje naše razumevanje univerzuma.

Prsten se ne može se videti golim okom. Takve velike strukture, navodi se, ne bi trebalo da postoje prema jednom od vodećih principa astronomije, nazvanom kozmološki princip.

Ovaj princip tvrdi da se sve materije ravnomerno prostiru kroz Univerzum.

Iako su zvezde, planete i galaksije ogromni skupovi materija u našim očima, u kontekstu veličine univerzuma one su beznačajne – i teorija je da mnogo veće skupine materije ne bi trebalo da se formiraju.

Veliki prsten ni u kom slučaju nije prvo verovatno kršenje kosmološkog principa i stoga sugeriše da postoji još jedan faktor koji tek treba da se otkrije.

Prema rečima zamenika direktora Kraljevskog astronomskog društva Roberta Mesija, sve je više dokaza za preispitivanje onoga što je bila centralna tačka astronomije.

„Ovo je sedma velika struktura otkrivena u univerzumu koja je u suprotnosti sa idejom da je kosmos gladak na najvećim razmerama.

„Ako su ove strukture stvarne, onda je to definitivno hrana za razmišljanje za kosmologe i prihvaćeno razmišljanje o tome kako je svemir evoluirao tokom vremena“, rekao je on.

Habl slika Univerzuma

NASA
Pogled sa svemirskog teleskopa Habl pokazuje da su galaksije ravnomerno raspoređene u Univerzumu

Veliki prsten je identifikovala Aleksija Lopez, doktorant na Univerzitetu iz Lankašira, koja je takođe otkrila Džinovski luk – strukturu koja se prostire na 3,3 milijarde svetlosnih godina.

Kada su je pitali kakav je bio osećaj kada je otkrila, odgovorila je: „Nadrealno“.

„Moram da se uštinem, jer sam do ovih otkrića došla slučajno, bila su to slučajna otkrića. Ali to je velika stvar i ne mogu da verujem da govorim o tome, ne verujem da sam to ja“, kazala je.

Dodala je i da nijednu od ove dve ultra-velike strukture nije lako objasniti u našem trenutnom razumevanju univerzuma.

„A njihove ultra velike veličine, karakteristični oblici i kosmološka blizina sigurno nam govore nešto važno, ali šta tačno“, pita se Lopez.

I Veliki Prsten i Džinovski luk se pojavljuju relativno blizu jedan drugom.

Profesor Don Polako, sa odseka za fiziku na Univerzitetu u Vorviku, rekao je da je verovatnoća da se to dogodi potpuno mala, da dva objekta budu povezana i da formiraju još veću strukturu.

„Pitanje je kako se prave tako velike strukture?

„Teško je zamisliti bilo koji mehanizam koji bi mogao da proizvede ove strukture, tako da umesto toga autori spekulišu da vidimo relikt iz ranog univerzuma gde su talasi materijala visoke i niske gustine ‘zamrznuti’ u ekstragalaktički medijum.

Postoje i slične velike strukture koje su otkrili drugi kosmolozi – poput Velikog zida Sloun, koji je dugačak oko 1,5 milijardi svetlosnih godina, i zida Južnog pola, koji se proteže 1,4 milijarde svetlosnih godina u prečniku.

Ali najveći pojedinačni entitet koji su naučnici identifikovali je superjato galaksija nazvan Veliki zid Herkul-Korona Borealis, koji je širok oko 10 milijardi svetlosnih godina.

Dok se Veliki prsten pojavljuje kao gotovo savršen prsten na nebu, Lopez sugeriše da ima više oblik zavojnice – kao vadičep – sa licem poravnatim sa Zemljom.

„Veliki prsten i Džinovski luk, pojedinačno i zajedno, daju nam veliku kosmološku misteriju dok radimo na razumevanju univerzuma i njegovog razvoja.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari