Naučnici su otkrili prvu pećinu na Mesecu.
Duboka najmanje 100 metara, ova pećina bi mogla da bude idealno mesto da ljudi naprave stalnu bazu, naveli su.
Ovo je samo jedna među verovatno nekoliko stotina pećina koje skriva „podzemni, neistraženi svet“, smatraju naučnici.
Države žure da omoguće trajno prisustvo ljudi na Mesecu, ali će morati da zaštite astronaute od radijacije, ekstremnih temperatura, vremenskih prilika u svemiru.
- Jugoslovenski kum asteroida: Zbog njega vasionom lete Srbija i Beograd
- Ko će sledeći hodati po Mesecu
- Rešavanjem tajne najsjajnije kosmičke eksplozije otkrivene nove misterije
Helen Šarman, prva britanska astronautkinja, rekla je za BBC Njuz da nedavno otkrivena pećina izgleda kao dobro mesto za bazu, sugerišući da bi ljudi mogli da žive u lunarnim rupama za 20-30 godina.
Ipak, ova pećina je toliko duboka da će astronautima možda biti potrebni „raketni pojasevi ili liftovi“ da bi se spuštali ili izlazili iz njih, dodala je.
Lorenco Bruzon i Leonardo Karer sa Univerziteta Trento iz Italije otkrili su pećinu koristeći radar da vide kroz otvor rupe na stenovitoj ravnici nazvanoj More spokojstva (Mare Tranquillitatis).
More je verovatno nekada bio okean, i vidljivo je golim okom sa Zemlje.
Na ovo mesto sleteo je Apolo 11 1969. godine.
Pećina ima krovni prozor na površini Meseca, vertikalne, strme zidove i kosi pod koji se možda proteže dalje u dubinu.
Nastala je pre nekoliko miliona ili milijardi godina kada je lava tekla Mesecom, formirajući tunele kroz stene.
Ova pećina najviše liči na vulkanske pećine na ostrvu Lanzarote, Španija, objašnjava profesor Karer.
On je dodao da su istraživači posetili te pećine u okviru istraživanja.
„Veoma je uzbudljivo.
„Kada otkrijete ovakve stvari i kada pogledate ove slike, shvatite da ste prva osoba u istoriji čovečanstva koja ih je videla“, kaže Karer.
Kada su Bruzon i Karer otkrili koliko je pećina velika, shvatili su da bi mogla da bude dobro mesto za lunarnu bazu.
„Život na Zemlji je počeo u pećinama, tako da ima smisla da bi ljudi mogli živeti u njima i na Mesecu“, rekao je Karer.
Pećina tek treba da bude u potpunosti istražena, ali se istraživači nadaju da bi mogli biti upotrebljeni radari koji mogu da vide ispod površine, kamere, čak i roboti.
Naučnici su prvi put shvatili da verovatno postoje pećine na Mesecu pre 50 godina.
Potom je 2010. godine, kamera korišćena u misiji pod nazivom Orbitalni istraživač Meseca (Lunar Reconnaissance Orbiter) napravila slike rupa za koje su istraživači mislili da bi mogli biti ulazi u pećine.
Međutim, istraživači nisu znali koliko bi pećine mogle biti duboke, i da li bi se urušile.
Rad profesora Bruzona i Karera sada je odgovorio na to pitanje iako je potrebno još mnogo da se uradi kako bi se razumela veličina pećine.
„Imamo dosta dobre slike površine, možemo da vidimo mesto gde je Apolo sleteo, ali ne znamo ništa o onome što je ispod površine.
„Postoji ogroman prostor za istraživanje“, rekao je Frančesko Sauro iz Evropske svemirske agencije za BBC.
Ovo istraživanje bi moglo da nam pomogne u istraživanju pećina na Marsu u budućnosti, rekao je.
To bi moglo do otvori prostor za pronalaženje dokaza o postojanju života na Marsu.
Ako je život na Marsu postojao, sigurno bi bio u pećinama, gde bi bio zaštićen od elemenata na površini planete.
Mesečeva pećina može biti korisna ljudima, ali naučnici naglašavaju da bi one mogle da pomognu u pronalaženju odgovora na suštinska pitanja o istoriji Meseca, pa čak i našeg Sunčevog sistema.
Vremenske prilike u svemiru nisu oštetile stene unutar pećina tako da one mogu da pruže opsežan geološki zapis koji se proteže milijardama godina unazad.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Nature Astronomy.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
