Svet muzike bez Ejmi Vajnhaus: „Rekla sam ti da donosim nevolju“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Emi Vajnhaus je bolovala od bipolarnog poremecaja. Drasticna kolebanja rspolozenja od euforije, razdrazljivosti, depresije nije moglda da kontrolise. Alkohol i droge koristila je u vidu samopomoci, a nije adekvatno lecena. Nazalost umrla je jako mlada.

2. Postojala je grupa talentovanih pesnika i muzičara koji su stradali sa 27 godina uzrasta. Približno istog uzrasta su bili Sveti Jovan i Isus kada su ih Sotone rastrgle. Samo obdarene duše mogu za tako kratko vreme življenja da urade sve što treba da bi otišli u večnost. Poslednja od te plejade za ljubav samožrtvovanih dvadesetsedmogodišnjaka biće muzička diva Ejmi Vajnhaus (1983.-2011.).

3. LJubio sam takvu ženu i ludo je voleo. Možete nas vidieti na mom FB prfilau, na slici gde je grlim. Da ne bih kopao po svom ranjeno srcu, može da zakaže od bola, postirem stihove mog bliskog rođaka, pesnika Milna Gajića, koga možete da vidite na slici među Ptijatelje . Ne gledaj
   Ne sanjaj
   Ni snove ni život
   Ne budi dete
   Ni žena
   Budi DAMA
   Okrutna u svom stavu
   Nežna u dodirima
   Surova sa svima
   Nepopustljiva ni pred kim
   A blaga sa onim koga voliš
   Neumorna sa onim koji te voli
   Ljubavni u dvoje
   Ako je onaj koga voliš – taj koji tebe voli
   Blagoslovena si
   Imaš pravo na svet
   Saveznik ti nije vreme
   Već on koji čeka da sat prestane da radi
   Da vas ne bi delilo ništa
   Prozri njegove namere
   I odluke
   Budi u saglasju sa tugom njegovih očiju
   Ne huli na njegov bol
   Ni onda kada ga ne razumeš
   Ni onda kada je prek
   Ima on svoj svet
   I u njemu tebe
   Kao nezamenljiv deo
   Može bez tebe
   Ali ne želi
   Pokri ga usnama
   Zavodi satima
   Danima
   Godinama
   Ne prestaj da budeš
   Blagost i dar
   Večito zaljubljenog dečaka
   Kome s tobom
   Mladost večno traje.
   Milan Gajić

4. Odlomak iz moje knjige „Jevanđelje po istini“:
   No, sada je i naše društvo postalo deo Zapadne civilizacije u kojoj su tragedije rezervisane za najbolje. Sada će i naši obdareni mladi da umiru kao žrtve nedostatka roditeljske ljubavi – ubijaće se alkoholom i finim praškovima ubrizganih u krvotok.
   Sve sam ovo odamno napisao, da ove jeseni vršnjаci ili malo stariji od stradalih i živih najobdarenih umova Rok i Hipi kulutre su i članovi Nobelovog Komiteta za književnost, zbog čega su mogli lako da odluče da dodele nagradu jednom od najvećih svetaca vremena Bogojavljanja – Bobu Dilanu. No, za da im pokaže da On i Oni nisu isto, Dilan se danima nije odazivao za dobijenu nagradu. Kasnije se javio da se zahvali, da bi potom odgovorio da neće moći da prisustvuje svečanosti. A na pitanja zašto nije odgovarao, ćutao je. Osim što je na zadnjem koncertu održanom u Las Vegasu, na kraju otpevao pesmu ”Why Try to Change Me” (“Čemu pokušaj da me promene sada”), što se tumači za njegov neugašeni bunt protiv establišmenta i vladajuće svesti, uključujući i Nobelov komintet za književnost
   Naši mladi i ne znaju zašto nose pocepane farmerke. Nema od koga da doznaju da to ima veze i sa Dilanovom nagradom za književonst. Jer su Dilanove kolege leta 1969. priredili najveći protestni koncert protiv ubijanja i uništavanja u Vijetnamu od strane imperijalne sile – SAD. Trodnevni Rok koncert nazvan je po mestu Vudstok, u oblasti države NJujork. Koncert su morali dugo da pripremaju, jer su se Sotone protivile, pa su rokeri morali da nose iste panatalone koje su im se pocepale, dok su Hipici doputovali, većina iz San Franciska, sa pocepanim ne samo farmerkama, a zadovoljni i srećni produžli su da ih takve nose u svakoj prilici. Hipici su nasledili duh Bit pokreta i njihovog Boga, Čarlsa Bukovkog, koji je poručivao: “Što mi je manje trebalo bolje sam se osećao.” To je nateralo kapitalsitičke Sotone da počnu da proizvode i prodaju pocepane farmereke! Sada ih nose i talentovani, kao i većina imitatori, no i okamenjeni umovi.
   Među najpoznatije izvođače na Vudstoku bila je i pokojna DŽenis DŽoplin, od koje se očekivalo da će naći svog Isusa kao što ga je našla Marija Magdalena. I DŽenis DŽoplin, pripadnik je umrlih “Kluba 27”. Dok je kod Boba Dilana razum nadvlado osećajnost, posle težeg udesa na svom motociklu i to baš blizu Vudstoka 1966. godine, gde je imao svoju vikendicu, pa je izdržao obećanje da tamo više neće odlaziti celih osam godina, zbog čega nije nastupao na pomenutom Koncertu.
   Od tada mladi u SAD žive u paralenom društvu, sa porukama pisanim i pevanim, i sa ponekim žestokim javnim protestom kakva je bila Opsada Vol Strita u NJujorku oktobra 2011.Tada ih je policija premlaćivala, zatvarala ili tranasportovala u druge gradove velikog sistema SAD kojim vladaju Sotone, za koje je ćovek sredstvo i objekat za eksploataciju…“