Novi lek, analize krvi i specijalizovano selo su među četiri stvari koje su pružile nadu ljudima obolelim od Alchajmerove bolesti u poslednje četiri godine.
A na putu je još toga što bi moglo da pomogne svima, i mladima i starima, u porodicama koje se bore sa demencijom.
Poslednjih godina došlo je do značajnog napretka, a ovde navodimo četiri konkretne stvari povodom obeležavanja 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti.
- „Ponovo pronađen dom“ – kako izgleda život u italijanskom kvartu za obolele od Alchajmerove bolesti
- Može li veštačka inteligencija da pomogne u lečenju Alchajmerove bolesti
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
Šta je Alchajmerova bolest?
Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije kod starijih osoba, koja pogađa 55 miliona ljudi, prema podacima Međunarodne organizacije za borbu protiv Alchajmerove bolesti.
Nazvana je po doktoru Alojzu Alchajmeru.
On je 1906. primetio promene u moždanom tkivu žene koja je umrla sa simptomima među kojima su bili gubitak pamćenja i problemi sa govorom.
„Istraživanja unapređuju način kako postavljamo dijagnozu, sprečavamo i lečimo Alchajmerovu bolest“, kaže doktorka Sara Imarisio iz Britanke istraživačke grupe za Alchajmerovu bolest, za BBC.
„Mnoge godine finansiranja pionirskih istraživanja, podržavanja briljantnih ljudi sa hrabrim idejama dovele su nas do ove tačke, gde na horizontu imamo nekoliko potencijalnih metoda lečenja Alchajmerove bolesti.“
Prva: „Veliki korak napred“ od istraživanja genetskih uticaja (2022)
Studija koja je dovela do „prekretnice“ ove godine prvi put je povezala dodatna 42 gena sa Alchajmerovom bolešću.
Naučnici iz osam zemalja, među kojima su Francuska, SAD, Velika Britanija i Australija, proučavali su genetski materijal 111.000 ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
Oni su pronašli 75 gena povezanih sa povećanim rizikom od obolevanja, uključujući 42 koje prethodno nisu dovođena u vezu s ovim stanjem.
Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Genetika, pokazuju da Alchajmerovu bolest izazivaju brojni faktori, sa dokazima da postoji specifični protein koji učestvuju u inflamaciji.
Koautorka studije profesorka Džuli Vilijams opisala je rad kao „veliki korak napred u našoj misiji da bolje razumemo Alchajmerovu bolest i na kraju proizvedemo nekoliko metoda lečenja neophodnih za odlaganje ili sprečavanje bolesti“.
„Nalazi potkrepljuju naše sve veće znanje o tome da je Alchajmerova bolest jedno izuzetno složeno stanje, sa više okidača, bioloških puteva i tipova ćelija koji učestvuju u njenom nastanku.“
- Negovatelji dementnih ukućana u Srbiji: Nevidljivi za sistem, neophodni za život
- Visok pritisak u tridesetim može da ošteti mozak
- Stimulacija mozga poboljšava pamćenje
Druga istraživanja pokazala su da faktori načina života, kao što su pušenje i određeni načini ishrane, utiču na to ko bi mogao da oboli od Alchajmerove bolesti.
Ali istraživači veruju da genetika ipak predstavlja najveći rizik.
Druga: Alchajmerovo selo (2020)
Novi pristup nezi i lečenju Alchajmerove bolesti su namenski izgrađena sela za pacijente koji žive naizgled normalnim životima, ali su neprestano pod nadzorom negovatelja.
Francuska je 2020. izgradila specijalno Alchajmerovo selo, inspirisano selom „demencije“ u Holandiji.
Ono je smešteno u Daksu, u jugozapadnoj Francuskoj, i ima prodavnicu, frizerski salon i horove.
Osmišljeno je tako da liči na tradicionalne srednjevekovne „bastilje“ – utvrđene gradove kakvi su česti u lokalnoj oblasti Land – kako bi pružilo osećaj normalnosti.
Seoski arhitekta rekao je listu Le Mond da selo neće imati vidljivu ogradu, već mnoge obezbeđene staze, dobro integrisane u društveni i kulturni život grada.
Madelin Elisalde (82) bila je među prvima koja se uselila.
„Ovde je kao da ste kod kuće“, rekla je Elisalde.
„Dobro se staraju o nama.“
„Njen gubitak pamćenja je manje težak“, kaže praunuka Elisalde Aurora.
„Srećna je, ponovo je otkrila uživanje u životu.“
- Pet načina da prepoznate simptome Alchajmera
- Ukrštenice „ne zaustavljaju pad mentalnog zdravlja“
- Nikad nije kasno za tehnologiju: Ima 104 godine i traži društvo na Jutjubu
Jedan od rezultata ovog Alchajmerovog sela je da ljudi koji žive blizu njega menjaju stavove prema onima koje žive sa Alchajmerovom bolešću.
Udruženje za borbu protiv Alchajmerove bolesti je u avgustu 2022. objavilo anketu sprovedenu među ljudima iz grada domaćina sela.
Rezultati su pokazali nižu stopu odbojnosti prema ljudima sa Alchajmerovom bolešću posle otvaranja sela, u poređenju sa drugim gradom bez Alchajmerovog sela, gde su ti stavovi ostali isti.
Treća: Amerika odobrila prvi lek protiv Alchajmerove bolesti u poslednjih 20 godina (2021)
Prvi novi metod lečenja Alchajmerove bolesti posle skoro 20 godina odobrila su regulatorna tela u SAD u junu 2021.
Adukanumab gađa sam uzrok Alchajmerove bolesti, najčešći oblik demencije, umesto njene simptome.
U martu 2019, obustavljena je pozna faza međunarodnih probnih ispitivanja adukanumaba, u kojima je učestvovalo 3.000 pacijenata.
Ova odluka usledila je posle analize koja je pokazala da lek, koji se daje kao mesečna infuzija, nije bolji u usporavanju narušenog pamćenja i problema sa razmišljanjem od bilo kod drugog lažnog leka.
Ali kasnije iste godine, američki proizvođač Biogen analizirao je više podataka i zaključio da lek ipak funkcioniše, dok god se daje u većim dozama.
Kompanija je saopštila da on značajno smanjuje propadanje kognitivnih sposobnosti.
Međutim, u decembru 2021, Evropska agencija za lekove (EMA) odbila je da ga odobri.
EMA je saopštila da adukanumab nije efikasan u lečenju odraslih osoba u ranim stadijumima Alchajmerove bolesti.
U vreme odobrenja leka u Americi, veliki broj naučnika rekao je da iz ispitivanja ima vrlo malo dokaza o njegovoj koristi, uprkos tome što cilja amiloid – protein koji formira abnormalne grudvice u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
Iako se lek nalazi na tržištu u SAD, u drugim zemljama se sumnja u njegovu efikasnost.
Četvrta: Analiza krvi na Alchajmerovu bolesti pre pojavljivanja simptoma (2019)
Naučnici su 2019. saopštili da mogu precizno da prepoznaju ljude koji su na putu da obole od Alchajmerove bolesti pre nego što se jave prvi simptomi.
Oni su smatrali da to može da pomogne u unapređenju ispitivanja lekova.
Američki naučnici uspeli su da koriste nivoe amiloida u krvi kako bi lakše predvideli njegovo taloženje u mozgu.
Istraživanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu, u američkoj državi Misuri, objavljena u časopisu Neurologija, merila su nivoe amiloid beta proteina u krvi 158 odraslih starijih od 50 godina.
Oni su želeli da vide da li skener mozga pokazuje slične rezultate.
Skeneri su pokazivali slične rezultate, ali u samo 88 odsto slučajeva – što nije dovoljno za dijagnostički test.
Kad su istraživači kombinovali ovu informaciju sa druga dva faktora rizika za bolest – ljudi stariji od 65 godina i ljudi sa genetskom varijantom po imenu APOE4 – tačnost krvne analize popela se na 94 odsto.
BBC je 2019. citirao britanske stručnjake koji su tvrdili da su rezultati obećavajući – i korak ka pouzdanijim krvnim testovima za Alchajmerovu bolest kako bi se ubrzalo istraživanje demencije.
Međutim, medicinski stručnjaci upozoravaju i da u ovom trenutku ljudi ne treba previše da se oslanjaju na krvne analize.
„Veliki broj testova na demenciju nalaze se u direktnoj prodaji potrošačima. Naučno nije dokazano da je ijedan od tih testova tačan“, navodi Američko udruženje za borbu protiv Alchajmerove bolesti.
Ovo udruženje preporučuje dijagnozu lekara koji procenjuju veliki broj faktora.
„Iz ovih i drugih razloga, Udruženje za borbu protiv Alchajmerove bolesti veruje da kućni testovi ne mogu i ne treba da se koriste kao zamena za temeljni pregled obučenog doktora.“
Ukratko, postoji potencijal u analizi krvi na Alchajmerovu bolest, ali lekarska dijagnoza na osnovu ponašanja i dalje je ključni metod za određivanje da li simptomi postoje.
Budućnost lečenja Alchajmerove bolesti i demencije
Postoji više od 150 lekova za Alchajmerovu bolest koji se trenutno nalaze u fazi kliničkih ispitivanja, navodi doktori Sari Imarisio, šefici istraživanja pri britanskoj Istraživačkoj grupi za Alchajmerovu bolest.
Ali ona upozorava da je potrebno mnogo vremena da oni stignu od ove tačke do odobrenja i spremnosti da ih pacijenti koriste.
„U budućnosti, strategije prevencije koje kombinuju lečenje lekovima i promenu načina života mogle bi da budu najefikasnija strategija za ublažavanje posledica demencije.
„I dok su za izradu novih lekova potrebne godine, promene načina života dostupne su nam svima.“
Kao zaključak, smanjenje rizika putem usvajanja raznih mera za zdraviji način života pomoći će da se smanje vaše šanse za obolevanje od Alchajmerove bolesti.
Međutim, kako se medicinska nauka sve više razvija, trebalo bi da igra sve važniju ulogu u borbi protiv ovog krupnog uzročnika demencije.
Pogledajte i video o kućama prilagođenim dementnim ljudima
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
